Sovjetski rejon Gomelja

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Sovjetski rejon (rus. Советский район) je administrativno-teritorijalna jedinica (gradski rejon) u sastavu grada Gomelja. Prostire se na jugozapadu grada. Zauzima površinu od 5100 ha, od čega je 671,1 ha zelenih površina. Ima oko 177 hiljada stanovnika (što čini oko 37% od ukupnog broja stanovnika grada). Osnovan je 1973. godine na račun smanjivanja Centralnog, Novobelickog i Železnodorožnog rejona. Glavne ulice rejona su Rečicki auto-put, Ulica Barikina, Bulevar Oktobra i Ulica Bogdana Hmeljnickog.

U rejonu postoji 196 ulica. Njihova ukupna dužina je 172 kilometra. U rejonu postoje tri parka i 22 skvera. Najveća vodena površina, pored reke Sož, je Ljubenskoje jezero.

Industriju rejona čine - 37 velikih industrijskih, 58 građevinskih preduzeća, 13 transportnih i 12 energetskih preduzeća, 5 preduzeća iz oblasti industrije nafte i gasa, 10 organizacija prerađivačke industrije i poljoprivrede. Najveća industrijska preduzeća ovog rejona su „Gomeljski himzavod“, „Centrolit“ i „Vagonoremontni zavod“.

Od zdravstvenih ustanova u rejonu se nalaze 2 bolnice, 4 odeljenja gradske poliklinike, 2 odeljenja dečje poliklinike, centralna gradska stomatološka poliklinika, 4 oblasna dispanzera, 1 savetovališno-dijagnostička oftalmološka poliklinika i 1 sanatorijum

Kulturni objekti u Sovjetskom rejonu su 2 doma kulture, 8 biblioteka, 2 muzičke škole i 1 bioskop.

Sportske objekte čine 2 stadiona, 3 bazena, 79 sportskih sala, 175 sportskih terena, 24 streljane i 11 sportskih škola za decu i omladinu. U rejonu postoje 4 institucije visokog obrazovanja, 3 stručne škole, 18 srednjih škola, 1 koledž, 2 liceja 5 gimnazija i 41 obdaništa.

Spomenici sovjetskom piscu Nikolaju Ostrovskom, kozačkom hetmanu Bogdanu Hmeljnickom, ukrajinskom piscu Tarasu Ševčenku, beloruskom pesniku Janki Kupali se nalaze u Sovjetskom rejonu kao i memorijalni kompleks sećanja na poginule vojnike internacionaliste, večna vatra i veći broj dekorativnih skulpturnih kompozicija.

Na čelu rejona se nalazi Oleg Veličkov.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  • Гомель. Энециклопедический справочник. — Мн.: БелСэ, 1991. — 527 стр.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]