Сребрни кључ
| Srebrni ključ | |
|---|---|
 | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | The Silver Key |
| Autor | H. F. Lavkraft |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | iracionalna fantastika |
| Izdavanje | |
| Datum | januar 1929. |
„Srebrni ključ” (engl. The Silver Key) je pripovetka američkog pisca Hauarda Filipsa Lavkrafta, napisana 1926. i objavljivana u januaru 1929. u časopisu Weird Tales.[1] Nastavak je Snovite potrage za neznanim Kadatom, a prati je priča „Kroz kapije srebrnog ključa”, koju je Lavkraft napisao u saradnji sa E. Hofmanom Prajsom.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Randolf Karter otkriva, u tridesetoj godini, da je postepeno „izgubio ključ od kapije snova”. Karter je nekada verovao da se život ne sastoji ni od čega osim slika u sećanjima, bilo da su iz stvarnog života ili iz snova. On više voli svoje romantične noćne snove o fantastičnim mestima i bićima od „prosnosti života”. Veruje da njegovi snovi otkrivaju istine koje nedostaju u čovekovim budnim idejama, u vezi sa svrhom ljudi i univerzuma, među kojima je primarna istina lepote kako su je ljudi shvatili i izmislili u prošlim vremenima.
Međutim, kako stari, otkriva da je njegovo svakodnevno budno izlaganje „praktičnijim”, naučnim idejama čoveka narušilo njegovu sposobnost da sanja kao nekada i nateralo ga da se, na žalost, sve više i više pridruži svetskim verovanjima svakodnevnog, budnog „stvarnog života”. Ali, još uvek nesiguran šta je istinitije, on pokušava da utvrdi da li su ideje budnog čoveka superiornije u odnosu na njegove snove, i tom prilikom prolazi kroz nekoliko nezadovoljavajućih filozofskih stavova. Obeshrabren, na kraju se povlači sa ove istrage i odlazi u izolaciju.
Posle nekog vremena, nagoveštaj fantastičnog ponovo ulazi u njegove snove, iako još uvek ne može da sanja o čudnim gradovima svoje mladosti, ostavljajući ga da želi još. Tokom jednog od ovih snova, njegov davno preminuli deda mu govori o srebrnom ključu na svom tavanu, ispisanim misterioznim arabesknim simbolima, koji ovaj pronalazi i nosi sa sobom svom dečačkom domu u šumi severoistočnog Masačusetsa, gde ulazi u misterioznu pećinu u kojoj se nekada igrao. Ključ mu nekako omogućava da se vrati u detinjstvo kao desetogodišnji dečak, a njegovo odraslo ja nestaje iz njegovog uobičajenog vremena.
Priča zatim govori kako su Karterovi rođaci primetili, počevši od njegove desete godine, da je nekako stekao sposobnost da sagleda događaje u svojoj budućnosti. Pripovedač priče zatim navodi da očekuje da će uskoro sresti Kartera, u jednom od svojih snova, „u izvesnom gradu snova koji smo obojica proganjali”, gde će vladati kao novi kralj, gde bi pripovedač mogao da pogleda Karterov ključ, za čije simbole se nada da će mu otkriti misterije kosmosa.
Inspiracija[uredi | uredi izvor]
Smatra se da je „Srebrni ključ” delimično inspirisan Lavkraftovom posetom Fosteru, na Roud Ajlandu, gde su živeli njegovi preci po majci. Čini se da lik Benajdže Korija iz priče kombinuje imena Eme Kori Filips, jedne od Lavkraftovih rođaka, i Benajdže Plejsa, farmera koji je živeo preko puta kuće u kojoj je Lavkraft odseo.[2]
Karterova potraga za smislom kroz niz filozofskih i estetskih pristupa možda je bila inspirisana romanom Nasuprot Žorža-Šarla Uismansa, čiji glavni lik preduzima sličan poduhvat.[2]
Povezana dela[uredi | uredi izvor]
„Srebrni ključ” aludira na druge Lavkraftove priče u kojima se pojavljuje Randolf Karter, omogućavajući čitaocu da postavi ove priče hronološkim redom: prvo Snovita potraga za neznanim Kadatom, zatim „Izjava Randolfa Kartera”, pa „Neizrecivo”. „Srebrni ključ” i „Kroz kapije srebrnog ključa” postavljeni su na kraju ovog niza.[2]
Enciklopedija H. F. Lavkrafta upoređuje „Srebrni ključ” sa Lavkraftovom ranom pričom „Grobnica”, čiji pripovedač, Džervas Dadli, takođe „otkriva na svom tavanu fizički ključ koji mu omogućava da otključa tajne prošlosti”.[2]
Prijem[uredi | uredi izvor]
Farnsvort Rajt, urednik časopisa Weird Tales, odbio je „Srebrni ključ” kada ga je Lavkraft poslao sredinom 1927. godine. Sledeće godine, međutim, Rajt je tražio da ponovo pogleda priču i prihvatio ju je. Kasnije je rekao Lavkraftu da se čitaocima priča „žestoko nije svidela”.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Publication: Weird Tales, January 1929”. ISFDB. Pristupljeno 18. 3. 2021.
- ^ a b v g d Joshi, S.T.; Schultz, David E. (2004). An H. P. Lovecraft Encyclopedia. Hippocampus Press. str. 244—245. ISBN 978-0974878911.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Srebrni ključ na sajtu Internet Speculative Fiction Database
