Арабеска

С Википедије, слободне енциклопедије
Украси у џамији Вазир Кан у Пакистану
Арабеска у битољској џамији Ајдар кади.

Арабеска је декоративни елемент понављајућих геометријских форми, најчешће у облику повијених витица биљака или са животињама. Настала је у исламској уметности, одакле се у 18. и 19. веку проширила и у западну Европу.

Прве арабеске су познате још из времена Старе грчке уметности и ови релативно компликовани узори се јављају у хеленистичкој уметности у Грчкој у форми орнамента на рељефима.

У доба ренесансе када су опет у уметности дошли у моду антички мотиви, опет су се ови узори вратили у Европску уметност. Немачка и Холандијска школа је додала на ове форме мотиве главе и маске и сл. У доба рококоа се арабеска опет враћа нарочито у штуку.

Крајем 19. века, име арабеска у уметности добијају скупови линија са вишеструким кривинама којима су се испреплетавале форме и површине боје. Гоген, у свом синтетичком периоду и са снажним контурама облика у слици, дао је арабески битну улогу. Нешто касније, модернизам (Југендштил, Арт Нуво, и модерни стил), је до максимума истакао декоративну игру арабеске, која, међутим, са Матисом доживљава једну дефинитивну редукцију.

Исламска уметност[уреди | уреди извор]

Арабеска се такође појављује у исламској архитектури где је обележавана као маурског порекла насупрот европским арабескама које су деловале мирно натуралистички.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Thomas, Karin Diccionario del arte actual (sexta edición), 1996.

Види још[уреди | уреди извор]