Statut Subotice iz 1745.

Gradski statut iz 1745. je konvencionalni naziv za dokument koji se čuva u Istorijskom arhivu Subotica pod signaturom F.179, kutija I, br. 38. Pisan jezikom i mađarskom ortografijom kojima su se služili Bunjevci, predstavlja prvu policijsku naredbu koja propisuje pravila ponašanja u Subotici nakon njegove reinkorporacije u Bačku županiju. Prvi ga je otkrio mađarski istoričar Ištvan Ivanji. Prepoznavši njegov značaj, Ivanji ga je izdvojio od ostalih dokumenata koji su mu dati na korišćenje i uvrstio u zbirku koja će dobiti ime po njemu − Zbirka Ištvana Ivanjija. Dokument je prvi integralno objavio i kritički komentarisao Gašpar Ulmer u zbirci dokumenata „Svedočenje vekova” (edicija „Koreni”) 1991. godine. Jezičku analizu dokumenta izvršio je Josip Buljovčić.

Ortografska adaptacija[uredi | uredi izvor]

Godine 1745. dana 4. juna od strane Gradskog veća za korist i dobro javnosti, izrađeno je sledeće i to:

U nedilju, i ostale zapovidne svetkovine, da neima nitko upreti u kola konje do podne tojest dok na pozdravljenje zvono ne udari, brez znanja, i dopuštenja crkvenog starešine, jer tkose u tom zateče koliko puta, toliko puta daće na crkvu globe i dukat.
Tko viru, dušu i ostale pogrde uzgovori i uzpsuje protivne G. Bogu, a ljudma nemile koliko toliko brez svakog Suda imaće po 50. b[atina].
Da neima nitko u crkvu lule nositi, niti po sokaci, niti pak poguvni, okolo sina, slame, trske i korova duvan pušiti, jer koliko puta zateče tko tolikoputa hoćemu hajduci lulu otet, a svrtoga 25. bat[ina] iliti globu.
Kadse komu varoški pečat pošlje, a ne donese na urečeno vrime g. birovu, veće po onakovog hajduk pođe, u prvi maha daće hajduku 11 1/2 d. a drugi maha 11 1/2 d. daće, i kaštigu imaće.
Od sad kad komu tizeduš dođe, i kola zapovidi na zapoviđeno vrime da ima izić, akolipak tizeduš i drugi put dođe a onakav nije izašao imaće za kaštigu 25 [bat]ina. Akoli pak tizeduš nebude hotio g. birovu onakovog očitovati koji nije na prvu zapovist izašao, a onće misto onog imat 25 bat[ina].
Kadse komu tizeduš, iliti hajduk pošlje, da neima nitko nji psovat, tko uzpsuje 25 b[batina] akoli pak udari, izbije imaće 50 b budući oni po svojoj volji ne bude, već po zapovistislav. tanača i g. birova.
Tko subaši na put stane, to jest marvu ne bude dao odtirati bićemu za kaštigu 25 b[atina] akoli izbije 50 b[atina] i za koji platiće kav bude.
Kadse kakva kraljevska zapovist publicira, iliti kakva zapovist s. tanača po telaruse obznanjuje, a tko ne obderži onakovu zapovist imaće veliku kaštigu, iliti globu.
Nekse nitko ne usudi inostranca, bećara, iliti bećarušu u svoji dom primiti, dok g. birovu ne prijavi, niti pak slugu najmiti pod velikom globom.
Kad tko bitangu konja, iliti drugo kakvo marvinče ulovi, da neima dalje od tri dna prisebi deržati, veće takij u varošku kuću dovesti, i prijaviti, tko dulje od tri dna jedan dan uzdrži imaće sud svrhu sebe kakoti jedan očiti hrsuzin, i u arištu, pak u gožđu biće držan.
Da nitko sam sebi tu oblast uzme kuću, praviti, kuću prodati a ne prikazati, niti gdigod okopavati zemlju brez znanja, i dopuštenja s. tanača, i također brez prijavljenja vinograd prodati, kupiti, tko u suprot toga učini biće pod velikom kaštigom i globom, tko kupi, i tko proda kuću, iliti vinograd.
Da se nitko ne usudi kradom vino, rakiju, i šrbet točiti, jer tko utoči štogod nađe pri njemu od pića osim velike kaštige svećese u kontrabant uzet, i tko takovo otajno piće kupuje, i on će kaštige terpit, takoće biti i onima koji sapun prodaju, iliti sapundžije ukuću svoju primaju pak otajno brez znanja g. birova prodaju, po isti način i tko sapun takov kupi imaće kaštigu golemu.
Tkogod u kasapnici do stoo fundi mesa zadužise, daima takij goveče dati, tko ne bude hotio dati, oćese u marvu onoga egzekucija poslat, da najbolje goveče dotira.
Ako koji ove male guke, i velike hrsuzluk vidio, čuo, a ne dokazao s. tanaču biće pod velikom kaštigom.
Tko se pročuje da u svojoj kući velike noćne divane, sidnice uzdrži imaće za pokoru 30. b[atina], a sidničari po 25. b[atina].
Nek svaki svoje soprost. Svinje čuva od žita, i od drugi šteta, jerće onakove svinje puškami potuć.
Od sad u napridak po običaju niki teniki ljudi da senatore po sokaci ne psuju, niti pak po mena, ako koji senator komu kriv bude, nek se prijavi daćemuse Sud.
Kad koji čovek skim parnicu ima, neka se po polju ne psuju po običaju, jer koji bude psovanja početak imaće 25.pakćemuse za parnicu Sud činiti.

Jezička analiza[uredi | uredi izvor]

Sa filološkog stanovišta, Gradski statut iz 1745. godine je dobar primer upotrebe govora bačkih Bunjevaca u gradskoj administraciji. Prema Josipu Buljovčiću, njegov značaj se sastoji „u tome što sadrži tipične odlike jezičkog izraza i grafijsko-pravopisnih rešenja pisanih dokumenata iz 18. veka”.^[1] Pisan bunjevačkim govorom, sadrži brojne ikavizme (nedilya, vira, zapovist i dr.), izuzimajući jedan ekavizam - csovek, који је споран, јер је лист на том месту оштећен.