Tebanska hegemonija

Tebanska hegemonija period je u istoriji antičke Grčke od 371. godine p. n. e. do 362. godine p. n. e. kada je hegemoniju uspostavila Teba na čelu Beotijskog saveza. Za početak hegemonije uzima se pobeda tebanskog vojskovođe Epaminonde nad spartanskom armijom u bici kod Leuktre. Porazom Tebe u bici kod Mantineje završena je i njena hegemonija.

Uvod

Pobedom u Peloponeskom ratu Sparta uspostavlja svoju hegemoniju. Njena samovoljna politika izazivala je nezadovoljstvo dotadašnjih saveznika, pre svega Tebe i Korinta. Korintski rat još je više produbio jaz između Sparte i Tebe. On je 386. godine p. n. e. završen Antalkidinim mirom u korist Sparte. Međutim, otpor protiv njene hegemonije nastavljen je. Centar nezadovoljstva bila je Atina. Godine 382. p. n. e. Sparta ulazi u rat sa Halkidičkim savezom. Sparti je trebalo tri godine da uguši ustanak i privoli Halkidiki da pristupi Peloponeskom savezu. To su iskoristili Tebanci da organizuju ustanak pod vođstvom Pelopide i Epaminonde. Lakonofilska stranka je zbačena, a u Tebi je uspostavljena demokratija. To će izazvati Beotijski rat u kome će se Tebi pridružiti i Atina nakon neuspešnog napada harmosta Sfordije na Pirej.

Bitka kod Leuktre

Godine 372. p. n. e. Atina i Sparta sklapaju mir. Međutim, rat Sparte i Tebe je nastavljen. Epaminonda je već na sastanku stavio spartanskim poslanicima do znanja da neće prihvatiti dalju spartansku tiraniju. Sledeće, 371. godine p. n. e. spartanski kralj Kleombrot (inače pristalica mira) pokreće pohod na Beotiju. Epaminonda mu se suprotstavio kod Leuktre. Spartanska brojnija armija poražena je Epaminondinom taktikom kosog stroja.

Bitka kod Leuktre imala je značajne posledice. Spartanci se povlače na Peloponez čime je i zvanično okončana njihova prevlast. Hegemoniju uspostavlja Teba. Brojni gradovi pristupaju Beotijskom savezu. Neki od njih zbog toga istupaju iz Drugog atinskog pomorskog saveza. To je na Tebu navuklo neprijateljstvo Atine.

Pohod na Peloponez

Poraz Sparte u bici kod Leuktre poljuljao je njen ugled među članicama Peloponeskog saveza. Neke od njih su smatrale da je pravo vreme da se oslobode spartanskog uticaja. Od Sparte se prva odmetnula Arkadija koja u svrhu uvođenja demoratije i ukidanja oligarhije traži pomoć od Tebe i Atine. Atina je odbila da joj pruži pomoć znajući da će slabljenjem Sparte Teba nesrazmerno ojačati. Epaminonda s druge strane odmah prihvata poziv i organizuje pohod na Peloponez.

Tebanska vojska je sa lakoćom prodrla kroz Peloponez i stigla u dolinu Eurote. Tebanska vojska nije uspela da pređe reku nabujalu od snega. Sparta je zbog blizine neprijatelja bila prisiljena na, do tada neviđene mere kao što su naoružavanje helota i obećavanje slobode. Epaminonda ipak ne napada grad kako bi izbegao nepotrebno prolivanje krvi. Umesto toga se zadovoljio uvođenjem demokratskog državnog uređenja u Arkadiji i Meseniji. Spartanci šalju ponizan poziv u pomoć Atini. Atina se odaziva i izvršava vojnu demonstraciju na Korintskoj prevlaci. Tebanci su prisiljeni da se povuku sa poluostrva.

Uplitanje Persije

Sledeće, 369. godine p. n. e. Sparta i Atina sklapaju vojni savez protiv Tebe i utvrđuju Korintsku prevlaku. Situacija se još više zakomplikovala uplitanjem Persije u unutrašnja zbivanja Grčke. Na kongresu održanom u Suzi, Pelopida je najviše imponovao persijskom caru. Atini je naređeno da svoje brodove "izvuče na kopno". Granice Peloponeza prepravljene su po želji Tebanaca. Sem Beotije nijedna država nije bila zadovoljna ishodom kongresa i nije pristala na potpisivanje sporazuma. Arkadija, koja je izgubila Trifaliju, takođe je bila nezadovoljna.

Persijska politika pružanja podrške Tebi izazvala je Atinu da pošalje flotu od 30 brodova koju je predvodio Timotej na obale Male Azije. Ona se umešala u borbu među satrapima i preuzela kontrolu nad Amfipoljem. Na Samosu Atinjani naseljavaju kleruhe.

Persijskom pomoću Tebanci opremaju flotu od 100 trijera i na Bosforu izvršavaju vojnu demonstraciju. Ona je prekinula dovoz žita sa Crnog Mora u Atinu. Vizantion, Hios i Rodos prisiljeni su da privremeno istupe iz Drugog atinskog pomorskog saveza. One se vraćaju nekoliko godina kasnije jer Teba nije obnavljala svoje demonstracije.

Kraj hegemonije

Elidski rat na Peloponezu dovede u pitanje beotijski uticaj te Epaminonda preduze novi pohod. Njegova armija brojala je 33.000 ljudi i bila je za trećinu brojnija od savezničke: Atine, Sparte, Elide, Ahaje i Mantineje. Dve vojske sukobile su se kod Mantineje. Bitka koja je usledila završena je neodlučno. Međutim, tebanski vojskovođa Epaminonda poginuo je kada je pobeda bila na domaku. Beoćani se povlače, a saveznici ih ne prate. Sklopljen je mir koji je označio kraj tebanske hegemonije.

Vidi još

Izvori

Stara Grčka - V. V. Struve i D. P. Kalistov, Book&Marso, 2006