Teorija crnog labuda

„Crni labud” je koncept u ekonomskoj i sociajalnoj teoriji koji sa bazira na tezi da postoje teško predvidljivi i retki događaji koji imaju imaju posebne karakteristike mogu imati značajne posledice na društvene i ekonomske sisteme. Autor koncepta je Nasim Nikolas Taleb, koji je u svojoj knjizi „Crni labud. Pod znakom nepredvidivosti“ (2007) koristio termin „događaji crnog labuda“ (engl. TBS, The Black Swan).

Osnove

Osnove ovog koncepta su:

• Događaj je neočekivan (za stručnjaka);
• Događaj ima značajne posledice;
• Posle nastanka, u retrospektivi, događaj ima racionalno objašnjenje, kao da je događaj očekivan.

Sa stanovišta autora, skoro sva značajna naučna otkrića, istorijski i politički događaji, dostignuća umetnosti i kulture su događaji „crnog labuda”. Primeri takvih događaja: razvoj i primena interneta, Prvi svetski rat, raspad Sovjetskog Saveza, napadi 11. septembra i svetska ekonomska kriza. Taleb takođe primećuje da čovečanstvo nije u stanju da uspešno predvidi svoju budućnost, a poverenje u njegovo znanje je ispred samog znanja i dovodi do pojave „prekomernog samopouzdanja“.

Nasim Taleb veruje da se uloga „crnih labudova“ povećava sa razvojem međusobne povezanosti u svetu:

Internet i globalizacija pretvorili su svet u složen sistem koji se sastoji od zamršene mreže odnosa i drugih blisko povezanih faktora. Ova složenost ne samo da povećava verovatnoću crnih labudova, već otežava predviđanje čak i običnih događaja.

Etimologija

Izraz „Crni labud“ poznat je kao latinski izraz „retka ptica na zemlji poput crnog labuda“ – najstariji poznati citat iz drevnog Rima satirični pesnik Juvenal. Do 1697. verovalo se da su labudovi samo beli, ali je holandska ekspedicija koju je predvodio Vilem de Vlamink otkrila populaciju crnih labudova u Zapadnoj Australiji.

Iako je ova metafora poznata u filozofiji dosta dugo, upravo je Taleb počeo da je koristi za označavanje retkih i neočekivanih događaja sa značajnim posledicama. Štaviše, „crni labudovi” mogu biti ne samo negativni događaji, već i predstavljati nepredvidivu „sreću”.

Taleb opisuje nekoliko vrsta zabluda koje dovode do preteranog samopouzdanja u sopstvenu sposobnost analiziranja budućnosti:

• Narativ - tendencija da se više veruje informacijama dobijenim iz nečijeg okruženja i/ili informacionog polja nego u realnu statistiku;
• Igranje - primena teorije igara na stvarni život;
• Retrospektiva – vera u uspešno predviđanje budućih događaja na osnovu analize onoga što se dogodilo.