Tipologija demokratije

Postoje različite klasifikacije modela demokratije. Najčešće su empirijsko – normativne klasifikacije. U duhu te vrste klasifikacije postoji nekoliko modela koji imaju i normativnu i empirijsku vrednost odnosno značaj. To su:

• liberalna demokratija u 3 svoja izdanja – klasična, moderna i neoliberalna
• poliarhija
• konsocijacija
• diskurzivna demokratija
• participaciona demokratija
• kosmopolitska demokratija
• model multikulturnog građanstva
• diskurzivno-poliarhična liberalno-socijalna demokratija

Liberalna demokratija

Moglo bi se reći da je liberalna demokratija oblik političkog sistema organizovan u okviru liberalizma ili oko vrednosti slobode. U svim varijantama liberalne demokratije, bilo klasičnim, modernim ili neoliberalnim, liberalizam je osnovna premisa, okvir i formativna snaga demokratije. U poslednjim decenijama model liberalne demokratije imao je veliki uticaj na tranzicione procese, posebno u postkomunističkim zemljama. U nekima od tih zemalja, liberalizam je značio početak i zenit demokratije. Postoje različiti vidovi liberalne demokratije od kojih su najznačajniji klasični, moderni i neoliberalni model. Klasična liberalno-individualistička demokratija bi se mogla vezati za Lokovo poimanje demokratije. Na pitanje zašto su ljudi napustili „prirodno stanje“ i prišli društvu, Lok odgovara da je primarna motivacija za to bila očuvanje njihovih „života, slobode i imovine – svojine“. Ovu ideju – trijadu je kasnije, uz malu modifikaciju („život, sloboda sleđenja sreće“), preuzeo Tomas Džeferson i implantirao u Deklaraciju o nezavisnosti. Moglo bi se reći da ova tri pomenuta prava, odnosno slobode, uz predstavničku vladavinu, stoje u osnovi i jezgru ovog modela. U nešto modernijoj i savremenijoj formi model liberalne demokratije pokazuje ekskluzivno naglašavanje individualizma, indiferentiranost prema stalnim i sistematskim nejednakostima, vezanost za nacionalne državne institucije kao i njeno prećutno saučestvovanje sa nacionalizmom itd. Neoliberalni model zahteva više liberalizma, a manje demokratije (to znači: privatizaciju javnih preduzeća, odbacivanje državnih regulacija, smanjenje javnih birokratija i plata itd). U osvajanju i popunjavanju ovog neoliberalnog horizonta nastaju i razvijaju se procesi dedemokratizacije.

Poliarhija (Robert Dal)

Dalova poliarhična demokratija u svojoj najkraćoj varijanti ističe dve glavne osobine demokratije: participaciju i kompeticiju. Osnovne odlike poliarhije u široj varijanti su: - vlast je u rukama izabranih zvaničnika - izbori su slobodni i pošteni (alternativa sa najvećim brojem glasova se deklariše kao pobednički izbor) - opšte pravo glasa, praktično sva odrasla lica imaju pravo glasa - ne postoje ograničenja na pravo kandidature za neki položaj - sloboda izražavanja i pravo da se kritikuje i protestuje - građani imaju pristup različitim izvorima informacija - autonomije udruživanja.

Konsocijacija (konsocijaciona demokratija)

Ovaj model je svoj razvijeni oblik dobio u radovima Arenda Lajpharta. Ovaj model političkog sistema je dizajniran za multietnička ili multinacionalna društva. Njegova, može se reći, differentia specifica jeste to što se naglašava proces pregovaranja između političkih elita odnosno donošenje odluka u konsocijaciji je moguće samo uz punu saglasnost elita. Zbog toga je sam Lajphart zove još i konsesualna demokratija. Konsocijacija se od poliarhije razlikuje u dve tačke. Prvo, ona ne uključuje participaciju osim ako se pod participacijom razumeju izbori. Drugo, ona isključuje većinsko odlučivanje.

Diskurzivna demokratija

sa svojim istaknutim zastupnicima Habermasom i dr. javlja se kao alternativa kako svemoćnoj državi, tako i liberalnoj demokratiji. Ovaj model demokratije sledi više civilno društvo nego državu i u saglasnosti je više sa širim nego sa uskim definicijama politike. Drugim rečima, diskurzivna demokratija se opire ekonomskoj racionalnosti u socijalnom i političkom životu i pledira za određenu vrstu komunikativne racionalnosti. Komunikativna racionalnosz pretpostavlja da se preferencije i stavovi ne tretiraju kao nešto dato ili nepromenljivo i da individualne potrebe kao i javni interesi mogu biti otkriveni i raspravljani. Demokratija je u stvari diskurs pre nego agregacija preferencija.

Participaciona demokratija

U osnovi ovog modela demokratije stoji sam proces odlučivanja. Naime, ovaj model demokratije nastoji da projektuje i razvije sistem demokratije koji će omogućiti direktnu participaciju i uticaj građana u procesu političkog odlučivanja na svim nivoima političke organizacije koji zahtavaju njihov angažman. Tako, ovaj model demokratije je razvijan u kontrapoziciji ne samo prema liberalnoj, već takođe i prema predstavničkoj, elitističkoj i korporativnoj formi demokratije. Participaciona demokratija nastoji da uključi demokratiju u sferi rada i različite forme aktivnosti civilnog društva u proces odlučivanja. Odlučivanjem u sferi rada građani mogu postići više socijalne i ekonomske jednakosti koja je nužan preduslov za demokratsku participaciju u višim oblicima političkog odlučivanja.

Kosmopolitska demokratija (Dejvid Held)

Heldov model kosmopolitske demokratije nastoji da proširi okvire demokratije kako bi izašao u susret globalističkom preuređenju društva i politike. Held je za savim logčno dozirano i kontrolisano utapanje države u globalnu zajednicu, pri čemu bi država zadržala neke važne funkcije.

Model multikulturnog građanstva (Kimlika)

Kimlikin model multikulturnog, multietničkog građanstva nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju. On ističe tri grupe manjinskih prava: a) pravo na distinktan tretman ili priznavanje prava b) prava samoupravljanja v) priznavanje prava predstavljanja. Svako od te tri vrste grupnih prava može jednostavno zaštititi članove manjinske kulturne grupe od ekonomskih pritisaka ili političkih odluka većine. Kimlika brani koncept diferenciranog građanstva kao nešto što je naspram koncepta univerzalnog, nediferenciranog građanstva koje mnogi teoretičari smatraju kao esencijalni element liberalno-demokratskog ideala. Međutim, on smatra da grupno diferencirana prava pružaju način ispunjenja liberalnih težnji prema slobodi i jednakosti.

Diskurzivno-poliarhična liberalno-socijalna demokratija

ona sadrži i integriše svojstva već pomenutih modela demokratije.