Tokarev model 1927
| Tokarev model 1927 | |
|---|---|
 | |
| Vrsta | automat |
| Poreklo |  SSSR |
| Proizvodnja | |
| Proizvođač | Fabrika oružja Tokarev |
| Proizvedeno | 300-500 komada |
| Varijante | Tokarev model 1927 karabin |
| Specifikacije | |
| Masa | 3,3[1] kg |
| Dužina | 805 mm |
| Dužina cevi | 330 mm |
| Kalibar | 7,62×38mmR Nagant 7.62×25 mm |
| Vrsta operacije | Pozajmica barutnih gasova |
| Način dejstva | pojedinačno, automatski |
| Brzina paljbe | 1100-1200 met/min |
| Brzina zrna | 302 m/s |
| Maks. ef. domet | efektivan 200 m |
| Magacin | 21 metaka |
| Nišan | mehanički |
Tokarev model 1927 je eksperimentalna puška automat/mašinka razvijena u Sovjetskom Savezu pod vođstvom Fjodora Vasiljeviča Tokareva kao težnja SSSR-a da postane nezavistan u pogledu naoružanja. Bila je u kalibru 7,62×25mm Tokarev koji je prvobitno bio namenjen kao pištoljski kalibar. Radila je na principu pozajmice barutnih gasova i imala je dva okidača.
Pre nego što je otpočela proizvodnja i ostali proizvođači su konstruisali i predstavili svoje poluautomatske puške i mašinke. U konkurentnim ispitivanjima oružje koje je dizajnirao Vasilij Degtjarijev pokazalo se kao superijornije i dalji razvoj puške se zaustavio.
Početak[uredi | uredi izvor]
Usled problema snabdevanja, 1924. godine sovjetsko rukovodstvo je odlučilo da napusti upotrebu sve strane uvozne municije. Kao posledica toga, proizvodnja Fjodorovog automata je zaustavljenja 1925. i do 1928. povučena je iz upotrebe. [2]Komisija Crvene armije za oružja je odlučila da u vojnu službu treba uvesti automate i poluautomatske puške, u početku kao ofanzivno oružja za podoficire. Konkurs za izradu takvog oružja počeo je sledeće godine.
Tokarev, koji je bio upoznat sa radom Vladimira Fjodorova, odlučio je da prihvati izazov za izradu odgovarajuće zamene oružja koje će biti u dozvoljenom kalibru. To je dovelo do prvog sovjetskog automata u kalibru 7,2×38mmR Nagant revolver, jer u to vreme u Sovjetskom Savezu nije postojao kalibar za poluautomatsku pušku ili automat prihvaćen od strane vojske.[1]
Opis puške[uredi | uredi izvor]
Tokarev model 1927 radio je na principu pozajmice barutnih gasova, što znači da barutni gasovi, koji nastaju zbog eksplozije metka usled okidanja, guraju povratnu oprugu nazad. Kada se opruga gurne u zadnji položaj, čaura ispaljenog metka izbacuje se napolje, a na njeno mesto dolazi novi metak kog je opruga šanžera gurnula na to mesto. Tako dolazi do povećanja brzine pucanja, a samim tim i povećanja broja ispaljenih metaka u minuti. Imao je sposobnost selekcije paljbe, koju su mu omogućavala 2 okidača. Zadnji okidač je bio za pojedinačnu paljbu, dok je prednji bio za automatsku. U kundaku je postojalo posebno mesto u kom se nalazio dodatni okvir za municiju.
Nišan puške je bio podešen na 100 ili 200 metara, ali mogao se prodesiti okretanjem jednog od dva koturića na telu puške. Karabinska verzija puške je takođe proizvedena i imala je samo jedan okidač, malo dužu cev i podesivi nišan do 800 metara. Uprkos tome što su obe verzije koristile isti i veoma slab kalibar, njihove primerke mogu se naći u Vojno-istorijskom muzeju artiljerije, inžinjerije i telekomunikacija u Sankt Peterburgu.[3]
Ispitivanje prototipa[uredi | uredi izvor]
Samo nekoliko komada ovog automata je izrađeno za potrebe ispitivanja, kada je u julu 1928. godine rukovodstvo Crvene armije odlučilo da treba razviti jedinstveni novi kalibar i za automatske pištolje i za automate. Novi kalibar bi se dobio modifikacijom kalibra 7,63×25mm Mauser do sovjetskog mašinskog standarda 7,62×25mm Tokarev. Tokarev je morao da prilagodi dizajn svog modela novom kalibru. Do tada su modeli, koji su dizajnirali Degtjarijev i Korvin, bili predstavljenjeni. Njihovi modeli su već imali prednost pošto su od početka bili dizajnirani za novi kalibar. Ispitivanja su otpočela 1930. u julu, a Tokarev je predstavio model i sa novim i sa originalnim kalibrom. Vojna komisija je bila prilično nezadovoljna sa svim puškama predstavljenim na konkursu. Na kraju, u februaru 1931. godine, vojska je naredila izradu 500 komada Tokarevog modela u pištoljskom kalibru, koji su poslati u vojne jedinice na dalje ispitivanje. Rezultati koje su dobili od vojnika su bile negativni[1]. Konačan broj proizvedenih i isporučenih modela Tokarev (dizajniran za Nagant pištoljski kalibar) ostaje nepoznat.[3]
U periodu između 1932. i 1933. izvršena su još nekoliko ispitivanja sa 14 različitih automata dizajniranih od strane Tokareva, Degtjarijeva, Korovina, Prilutskog i Kolešinkova. Vojna komisija za oružje odbacila je modele Korovina, Prilutskog i Kolešinkova kao nezadovoljavajuće zbog nepouzdanost. Na kraju izbor se sveo između modela Degtjarijeva i Tokarova, ali osim u pogledu težine, Degtjarijevov model se pokazao kao bolji u svim drugim oblastima. Bio je precizniji, metak je bio brži, manji broj ispaljenih metaka u minuti (što je zahtev komisije), lakši za rukovođenje i pouzdaniji. Time je proizvodnja modela Tokarev 1927 obustavljena, a model Degtjarijeva je pušten u proizvodnju 1935. sa oznakom PPD-34.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Bolotin, David (1995). Istoriя sovetskogo strelkovogo oružiя i patronov (na jeziku: ruski). Poligon. str. 101—105 and 19. ISBN 5-85503-072-5.
- ^ Monetchikov, Sergei (2005). Istoriя russkogo avtomata [The History of Russian Assault Rifle] (na jeziku: ruski). St. Petersburg: Military Historical Museum of Artillery, Engineers and Signal Corps. str. 18—19. ISBN 5-98655-006-4.
- ^ a b Mihail Degtiatёv, "Pervый otečestvennый. Pistolet-pulemёt Tokareva pod revolьvernый patron" // Kalašnikov. Oružie, boepripasы, snarяženie (Kalashnikov magazine) 2009/1, pp. 70–73