Pređi na sadržaj

Tražioci azila

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Azilant ili tražilac azila je osoba koja napusti svoju zemlju prebivališta, uđe u drugu zemlju i podnese zahtev za azil (odnosno međunarodnu zaštitu) u drugoj zemlji. Tražilac azila je imigrant koji je prisilno raseljen ili je možda pobegao iz svoje matične zemlje zbog rata ili drugih faktora koji štete njemu ili njihovoj porodici. Ako se njihov slučaj prihvati, oni se smatraju izbeglicama.[1] Često se brkaju termini tražilac azila, izbeglica i ilegalni imigrant.

Lice postaje tražilac azila podnošenjem formalnog zahteva za pravo da ostane u drugoj zemlji i taj status zadržava do okončanja zahteva. Relevantne imigracione vlasti zemlje azila određuju da li će tražiocu azila biti odobrena zaštita i postati zvanično priznata izbeglica ili će azil biti odbijen, a tražilac azila postaje ilegalan imigrant od koga može biti zatraženo da napusti zemlju, pa čak i da bude deportovan.

U proseku, oko milion ljudi godišnje zatraži azil.[2]

Tražiocu azila može biti priznat status izbeglice ukoliko njegova biografija potpada pod definiciju izbeglice u skladu sa Konvencijom o izbeglicama iz 1951. godine[3] ili drugim zakonima o izbeglicama — kao što je Evropska konvencija o ljudskim pravima, ako se traži azil unutar Evropska unija. Međutim, potpisnice konvencije o izbeglicama kreiraju sopstvene politike za procenu statusa zaštite tražilaca azila, a procenat podnosilaca zahteva za azil koji su prihvaćeni ili odbijeni varira svake godine od zemlje do zemlje.

Istraživanja pokazuju da je međusektorska saradnja ključna za pomoć izbeglicama i tražiocima azila da se presele i integrišu u prihvatne zajednice, dobiju radna mesta i ponovo otpočnu ili nastave školovanje.[4][5][6][7]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Horning, A (2020). „Double-edged risk: unaccompanied minor refugees (UMRs) in Sweden and their search for safety.”. Journal of Refugee Studies. 33 (2): 390—415. doi:10.1093/jrs/feaa034. Pristupljeno 2020-09-27. 
  2. ^ United Nations High Commissioner for Refugees. „Asylum-Seekers”. Unhcr.org. Pristupljeno 2016-07-16. 
  3. ^ Horning, A (2020). „Double-edged risk: unaccompanied minor refugees (UMRs) in Sweden and their search for safety.”. Journal of Refugee Studies. 33 (2): 390—415. doi:10.1093/jrs/feaa034. Pristupljeno 2020-09-27. 
  4. ^ Lee, Eun Su; Szkudlarek, Betina; Nguyen, Duc Cuong; Nardon, Luciara (april 2020). „Unveiling the Canvas Ceiling : A Multidisciplinary Literature Review of Refugee Employment and Workforce Integration”. International Journal of Management Reviews (na jeziku: engleski). 22 (2): 193—216. ISSN 1460-8545. S2CID 216204168. doi:10.1111/ijmr.12222. 
  5. ^ Lee, Eun Su; Roy, Priya A.; Szkudlarek, Betina (2021-08-16), Chavan, Meena; Taksa, Lucy, ur., „Integrating Refugees Into the Workplace – A Collaborative Approach”, Intercultural Management in Practice, Emerald Publishing Limited: 121—129, ISBN 978-1-83982-827-0, S2CID 238706123, doi:10.1108/978-1-83982-826-320211011, Pristupljeno 2021-09-27 
  6. ^ Szkudlarek, Betina; Nardon, Luciara; Osland, Joyce S.; Adler, Nancy J.; Lee, Eun Su (avgust 2021). „When Context Matters: What Happens to International Theory When Researchers Study Refugees”. Academy of Management Perspectives (na jeziku: engleski). 35 (3): 461—484. ISSN 1558-9080. doi:10.5465/amp.2018.0150. 
  7. ^ Lee, Eun Su; Szkudlarek, Betina (2021-04-14). „Refugee employment support: The HRM–CSR nexus and stakeholder co‐dependency”. Human Resource Management Journal (na jeziku: engleski). 31 (4): 1748—8583.12352. ISSN 0954-5395. S2CID 234855263. doi:10.1111/1748-8583.12352. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тражиоци_азила&oldid=27865820”