Transformacija učenja uz IKT i kroz IKT: virtuelna okruženja za učenje

Informaciono – komunikacione tehnologije, skraćeno IKT, obuhvataju računarski hardver i softver i sredstva elektronske komunikacije, koja se koriste za prikupljanje, obradu, čuvanje i razmenu informacija, uključujući odgovarajuće sadržaje i usluge. U obrazovnom procesu IKT se mogu upotrebiti kao: sredstvo za komunikaciju i izbor nastavnih sadržaja; sredstvo za kreiranje obrazovnih sadržaja; sredstvo za unapređenje procesa nastave i obuke; istraživačski instrument; instrument za podršku u vrednovanju i upravljanju.

Virtuelna okruženja nude mnogo potencijala, koriste impresivnu tehnologiju, angažuju ljudske sposobnosi na načine nemoguće uz pomoć drugih tehnika. Nude mogućnost vežbanja zadatka u virtuelnom svetu na takav način da veštine mogu da se prenesu u realnom svetu. Virtuelno okruženje se obično opisuje kao oblik interakcije između čoveka i računara, koja se sastoji od računarsko generisane vizuelne i audio simulacije u trodimenzionalnom prostoru, u kojem korisnici imaju interaktivna iskustva. Često se i nazivaji virtuelna realnost, virtuelni prostor ili virtuelni svet. Virtuelno okruženje se može definisati i kao elektronski prostor ukome se doživljavaju realna iskustva.

Za razliku od tradicionalne upotrebe IKT u nastavi, učenje kroz uranjanje u virtuelno okruženje može da angažuje učenike podjednako dobro kao najbolja video igrica koja im i te kako drži pažnju. Podržava samousmereno učenje, iskustveno učenje, kao i saradničko učenje. U virteulni svet mogu biti ubačene simulacije, rešavanje problema, diskutovanje, učestvovanje u različitim saradničkim projektima, stvaranje novih sadržaja i kratke igrice i interaktivne lekcije koje će učiniti učenje nesvakidašnjim, izuzetnim doživljajem.

Značaj primene IKT u obrazovanju

U obrazovanju IKT donosi promene koje su neminovne. Pre svega, kao jedan od značaja primene informacione tehnologije u obrazovanju, treba spomenuti upotrebu tehnologije kako bi se nešto odradilo brže i jednostavnije (odštampati testove, podeliti učenicima materijale za učenje, prikazati film ili prezentaciju i sl.). Međutim, suština koncepta primene IKT u obrazovnom procesu jeste da se, zahvaljujući tehnologiji, menjaju uloge nastavnika i učenika, resursi koji se mogu koristiti, priroda nastavnikovih instrukcija. Nastavnici koji treba da sprovode ove promene treba strogo da vode računa o odnosima između tehnologije, metoda i sadržaja. IKT nastavnicima, ali i učenicima, omogućava lakši pristup informacijama, potrebnih za izradu školskih zadataka, povećava se očiglednost nastavnih sadržaja, korišćenje računarskih programa i razvijane specifičnih veština u korišćenju istih.

U središte nastavnog procesa stavlja se učenik, koji je postavljen u poziciju da aktivno uči, istražuje i procenjuje informacije do kojih dolazi uz pomoć alata IKT, koje kasnije koristi u praktičnom radu, vežbanjima, eksperimentima. Alati mogu uticati i na bolje korišćenje vremena na nastavnom času, nastavnik ih može koristiti u organizovanju aktivnog učenja, ali i za povratnu informaciju o znanju i razumevanju određenih nastavnih sadržaja svojih učenika.

Ako se učenicima omogući da, umesto da slušaju i pasivno primaju puno sadržaja, sami otkrivaju stvari, vratiće im se uzbuđenje i motivacija za učenje. To im pomaže da budu nezavisni i kreativni, a upravo korišćenje IKT u učenju to se može i postići.

Obrazovni softver prikazuje sadržaj u raznovrsnim medijskim formatima (zvuk, tekst, video, grafika), omogućavajući tako učenicima da uče angažujući različite vidove inteligencije. Kao rezultat proilazi činjenica da učenici mogu da uče efikasnije koristeći inteligenciju koja je kod njih najbolje razvijena, ali da razvijaju i druge tipove inteligencije kroz iskustvo učenja. Dakle, tehnologija pomaže učenicima da uče na individualizovan način, u skladu sa njihovim sposobnostima.

IKT u obrazovanju utiče i na to da nastavnik neguje saradničko učenje među svojim učenicima, a ono podrazumeva metod učenja u kom se grupni rad smatra načinom za sticanje znanja. Postoji širok dijapazon IKT alatki za promovisanje saradničkog učenja, kao što su elektronska pošta, alatke za ćaskanje na mreži, video konferencije, blogovi, zajednički radni prostori i sl.

Nastava uz IKT i kroz IKT

IKT ima veliki potencijal za inovaciju i transformaciju obrazovanja. Kao alatka za učenje, pravilno upotrebljena, tehnologija može da postigne značajne obrazovne i pedagoške rezultate u školama i da obezbedi velike koristi i učenicima i nastavnicima. Kako bi se tehnologija uspešno integrisala u nastavu, nastavnici treba da koriste određene tipove znanja: znanja sadržaja/teme: znanja o temi koju treba naučiti; tehnološko znanje: znanje o IKT; pedagoško znanje: znanje o praksi, procesima, strategijama, metodama poučavanja i učenja. Nastavnik koji ima sposobnost da uskladi ove odnose može uspešno primenjivati IKT u obrazovanju svojih učenika.

Uz IKT alatke u nastavi nastavnici uče kako da poboljšaju tradicionalnu nastavu korišćenjem multimedijalnih aplikacija u nastavnim predmetima. Nastavnik treba da prepozna situaciju u kojoj će biti korisno upotrebiti IKT i da odabere odgovarajuće alatke za određene zadatke.

E-resursi, alatke za produktivnost i komunikaciju

U alatke za produktivnost pre svega ubrajamo programe za obradu teksta (Word), aplikacije za vizuelizaciju i objavljivanje (kao što su PowerPoint i Publisher), kao i unakrsne tabele (Excel). Ove alatke stvorene su kako bi se podigla produktivnost malih preduzeća, pa su upravo zbog toga dobile takav naziv. Budući da je većina nastavnika upoznata sa radom na ovakvim aplikacijama, njihovo integrisanje u svakodnevnu predavačku praksu može predstavljati dobar prvi korak ka unapređenju i transformaciji učenja kroz IKT.

E-resursi se odnose na informacije i resurse za učenje na vebu, koji su dostupni u vidu instrukcija. Pomoću pretraživača, kao što su Google, Bing, Yahoo! i drugi, nastavnici i učenici mogu naći ogromnu količinu informacija, koje se mogu koristiti u obrazovne svrhe. Postoje veb portali od posebnog interesa za nastavnike, koji služe za pronaleženje, kreiranje i deljenje otvorenih obrazovnih resursa. To su digitalni materijali koji mogu da se koriste u više navrata za nastavu, učenje, istraživanje i još mnogo toga. Oni su dostupni besplatno, što omogućava olakšan pristum nastavnicima. Obuhvataju celokupne kurseve, materijale za kurseve, module, udžbenike, video-snimke, testove i ostale alatke, materijale i tehnike koje se koriste kao podrška za pristum znanju. Na internetu, takođe, postoje ogromne kolekcije referentnih materijala koji mogu da se pretražuju. Nastavnici i učenici mogu da tragaju za informacijama i činjenicama u enciklopedijama, da pogledaju definiciju reči u rečniku, da nađu njen sinonim u rečniku sinonima, da je prevedu na drugi jezik, da pronađu specifične informacije o nekoj zemlji ili da tu zemlju pronađu na mapi sveta, ili da dobiju pristup mnogobrojnim elektronskim knjigama.

U nastavku ću navesti nekoliko enciklopedija na mreži:

Vikipedija: besplatna enciklopedija koja se čuva i prikazuje na vebu, koju saradnički pišu dobrovoljci širom sveta, što znači da bilo ko, ko ima pristum internetu, može da napiše članak na Vikipediji ili da ima pristup već postojećem članku. Ova enciklopedija je dostupna na 260 različitih jezika.

Onlajn izdanje Enciklopedije Britanika je pouzdan izvor velikom broju informacija, koji koriste univerziteti širom sveta. On uključuje 32 toma Enciklopedije Britanika, rečnik, rečnik sinonima, članke iz novina i časopisa i svetski atlas. Ova enciklopedija je besplatna sedam dana, a posle toga je potrebno platiti godišnju naplatu da bi se koristile njene usluge.

Encyclopedia.com: besplatna enciklopedija na mreži sa više od 57.000 članaka iz enciklopedije Columbia Encyclopedia. Članci sadrže veze za slike, kao i za časopise i novinske članke.

Treba spomenuti i rečnike i rečnike sinonima, koji mogu da se koriste besplatno, kao priručnici, na vebu. Mnogi od njih sadrže i dodatne funkcije za nastavnike i učenike.

E-knjiga je knjiga objavljena u digitalnom formatu. One poboljšavaju pristupnost materijala za čitanje i olakšavaju učenicima interakciju sa tekstom. Softver za elektronsko čitanje omogućava interakciju sa tekstom na tradicionalne načine, kao što su hvatanje beleški, isticanje markerom, crtanje, obeležavanje, ali i na nove načine, kao što je pretraživanje i interakcija sa povezanim rečnicima.

Primena alatki za produktivnost u nastavi

Nakon navođena nekih od ideja kako se alatke mogu koristiti u obrazovanju, treba spomenuti i njihovu pedagošku upotrebu. Alatke za produktivnost se u učionici mogu koristiti na dva načina: povećavajući efikasnost rada i kao alatke za kritičko razmišljanje, analizu podataka i kreativno izražavanje. S jedne strane, one pomažu i nastavnicima i učenicima da budu efikasniji u svakodnevnom radu, a kada se koriste kreativno postaju moćne alatke za učenje i tada postaju alatke za umni razvoj, kritičko razmišljanje – koje pomažu učenicima da misle svoje glavom, da povezuju koncepte i kreiraju novo znanje.

Dokumenti kreirani pomoću programa za obradu teksta, prezentacija, publikacija i tabela često kombinuju tekst, video-snimke, slike, zvukove i animacije, pružajući na taj način podršku multimodalnim pristupima učenju. Predstavljanje sadržaja u različitim medijskim formatima omogućuje učenicima da uspešnije koriste sopstveni stil učenja. Nastavnici mogu da predstave sadržaj primenjujući različite multimedije, pa tako učenici više ne moraju samo da čitaju o određenoj temi, nego mogu i da vide i da čuju sadržaj vezan za nju. Ukoliko učenici proizvode sopstvene multimedije, utoliko to ima još veći uticaj na učenje, jer tokom takvih projekata, pored sticanja znanja o sadržaju, učenici stiču i određene veštine.

U nastavku ću navesti neke od prednosti korišćenja alatki u nastavi. Alatka za obradu teksta štedi vreme i energiju, jer se brzo i lako unose modifikacije i korekcije na već napisan dokument; izgled dokumenta je mnogo atraktivniji, posebno uz dostupne šablone; omogućeno je lako deljenje dokumenata, pošto nastavnici mogu da razmenjuju materijale kopirajući ih elektronski ili razmenjivajući ih na mreži; nastavnici pomoću ove alatke mogu kreirati pripreme za čas, pripreme povratnih informacija za učenike koji će se štampati; prateće materijale za čas i sl.

Alatke za prezentaciju mogu koristiti nastavnicima za uvod, kako bi informisali učenike o ciljevima lekcije i obavili pregled prethodno naučenog materijala; tokom obrade lekcije nastavnici mogu pomoću prezentacija da uvode nove koncepte i na kraju času prezentacija može poslužiti za pregled i rezimiranje znanja. Prezentacije čine prezentovane sadržaje atraktivnijim, kroz vizuelne, audio i video zapise i pomažu u konstrukciji i sistematizaciji znanja.

Alatke za objavljivanje publikacija u štampanom i elektronskom obliku povećavaju kreativnost i pospešuju saradnju. Nastavnici i učenici mogu kreirati publikacije kao što su udžbenici, brošure, vizitkarte, flajeri, razglednice, čestitke, pozivnice i sl., tako što mogu izabrati već postojeći šablon u programu ili kreirati sopstveni dizajn publikacije. Nastavnici mogu kreirati i radne listove za svoje učenike, kao i postere i grafičke materijale koje mogu prikazati u svojoj učionici i na taj način učiniti rad u školi interesantnim i drugačijim.

Učenje uz IKT van i unutar zidova učionice - kombinovano učenje

Kombinovano učenje kombinuje raznovrsna okruženja za učenje i uključuje tradicionalne metode frontalnog predavanja u učionici, korišćenje resursa dostupnih na mreži i saradnje na mreži. Budući da učenici mogu da pristupe raznovrsnim resursima dostupnih u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta, sa različitih uređaja, kombinovano učenje sadrži i element mobilnosti. Postoje mnogo prednosti kombinovanog učenja: dodaje se kreativna dimenzija okruženju u učionici, stimulišu se sva čula i dodaju novi i uzbudljivi načini interakcije između nastavnika i učenika i, proširenjem učenja i komunikacije na prostore izvan učionice, dopunjavaju se lekcije omogućavajući razmenu iskustva i najnovijih informacija.

Virtuelna okruženja za učenje

Virtuelno okruženje za učenje je kolekcija integrisanih alatki koje omogućavaju učenje upravljanje učenjem na mreži, obezbeđuju mehanizam isporuke, praćenje učenika, ocenjivanje i pristup resursima. Virtuelna okruženja za učenje uključuju i sigurno radno okruženje, prostor na mreži za učenike, kojem oni mogu pristupati preko sigurne internet mreže. U ovim okruženjima za učenje učenici mogu da pronađu zadatke i digitalne sadržaje, koji odgovaraju nastavnom planu i programu rada nastavnika. Učenici, takođe, u ovom okruženju mogu da dostave svoj rad nastavnicima za ocenjivanje.

Virtuelna okruženja za učenje podržavaju komunikaciju između nastavnika i učenika, kao i između učenika kroz sinhrone alatke, kao što je alat za ćaskanje, i kroz asinhrone alatke, kao što su diskusije. Pored toga, virtuelna okruženja pružaju i kalendare, dnevnike, rasporede časova, i oni se mogu povezivati sa sadržajem nastavnih predmeta.

Virtuelna okruženja imaju i alatke za formativno i sumativno ocenjivanje. Samoprovera omogućava učenicima da obave brzu proveru koncepata i povratnih informacija, dok kvizovi obezbeđuju smernice za učenike i nastavnike za oblasti koje učenici nisu u potpunosti razumeli. Učenici i nastavnici mogu da dele resurse, kao što su članci, beleške, slike, video-snimci i prezentacije, u virtuelnom okruženju za učenje.

Učenicima je pružena mogućnost da putem internet mreže uče na zabavan način i to putem instrukcionih igara, igara za rešavanje problema, virtuelnih izleta i svetova. Instrukcione igre se u različitim oblicima mogu naći na internetu ili u dopunskim materijalima koji dolaze uz udžbenike, na CD i DVD nosačima. To su pustolovne igre, igre igranja uloga, kvizovi, igre rečima, logičke igre i sl. Igre rešavanja problema takođe angažuju učenike na polju kritičkog mišljenja i ostalih veština mišljenja. Ovde je naglasak na razvoju veština.

Virtuelni izleti pružaju učenicima iskustvo stvarnog sveta uz pomoć računara, i omogućavaju učenicima da prošire iskustvo van zidova učionica, čak i kada to nije fizičko izvodljivo u stvarnom svetu. Učenici mogu da istražuju mesta širom sveta, a da ne izađu iz učionice. Virtuelni svetovi su okruženja u kojima na hiljade pojedinaca može istovremeno da komunicira u trodimenzionalnom prostoru. Korisnici su ovim virtuelnim svetovima predstavljeni svojim avatarima. Članovi mogu da razmenjuju poruke, obavljaju razgovore, izražavaju svoja osećanja, ideje i slično.

Prednosti i nedostaci virtuelnih okruženja u učenju

Prednosti primene virtuelnih okruženja u učenju donose različite mogućnosti. U virtuelnim okruženjima učenici, iako su teritorijalno udaljeni, mogu da komuniciraju na jednostavan način putem elektronske mreže. Pružena je mogućnost raznih simulacija i treninga kako bi učenici mogli iz prve ruke da iskuse kako nešto funkcioniše. Interakcija je na najvećem mogućem nivou. Pružaju se različiti oblici komunikacije, socijalizacija je jedan od primarnih ciljeva i mogućnost deljenja sadržaja je od velikog značaja. Različiti oblici rada omogućavaju bolje upoznavanje među učenicima i na taj način nastavnik dobija uvid u različita rešenja i različita mišljenja svojih đaka na dati problem. Još jedna važna prednost primene virtuelnih okruženja jeste učenje kroz igru. Korišćenje računarskih igara i igre uopšte, za obrazovne svrhe, nudi različite prezentacije znanja i stvara prilike za primenu znanja u virtuelnom svetu, čime se podržava i olakšava procese učenja.

Kada je reč o nedostacima primene virtuelnih okruženja u obrazovanju, jedan od glavnih nedostaka jeste neophodan pristup računaru i internetu, kao i problem uzrokovani nedovoljnim poznavanjem tehnologija za pristup virtuelnim okruženjima. Učenici, usled nedovoljnog pozvanja tehnlogije, neće moći da ostvare dobre rezultate i time će možda nastojati da izbegnu korišćenje takvih tehnologija i alata. Takođe, jedan od nedostataka jeste gubitak ljudskog kontakta, govora tela (neverbalne komunikacije) i pojava nerazumevanja. Neki učenici imaju dobre pismene veštine u komunikaciji i prilikom testiranja, ali uvek postoje i učenici kojima će nedostajati odsustvo usmenih ispita, lice u lice. Najveći nedostatak jeste izolacija od realnog sveta, gde se korisnik virtuelnog okruženja oslanja više na interakcije koje se odvijaju u virtuelnom svetu nego o iskustvima u realnom svetu.

Osvrt na temu

U budućnosti će nas sve više očekivati spajanje realnog i virtuelnog okruženja u cilju razvoja virtuelnih okruženja za podršku učenja. Ona pružaju podršku deljenja audio i video zapisa, animacija, hiperlinkova i drugih vrsta podataka, a korisnici nisu ograničeni ni vremenski, ni prostorno. Informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) postale su važan pokretač svakodnevnog života i aktivnosti ljudi. Kako je korišćenje računara postala uobičajena, svakodnevna aktivnost, nastavnici treba da budu usmereni na to da se IKT uvode u učionice i nastavu i da se njihov potencijal maksimalno iskoristi u korist obrazovanja učenika.

Naravno, uspešna upotreba računara u kontekstu obrazovanja ne zavisi samo od njihove dostupnosti, već i od toga na koji način će ih nastavnici koristiti u nastavi, koliko su upoznati sa radom na računarima. Nastavnici koji sprovode ove promene treba da vode računa i o odnosima između tehnologije, metoda i sadržaja, odnosno treba da biraju odgovarajuće alatke za odgovarajuće nastavne sadržaje i zadatke. Kada je nastavnik u stanju da dovede ove odnose u savršeni sklad, neminovno je da će nastati značajni obrazovni i pedagoški rezultati u školama i da će oni obezbediti velike koristi i učenicima i nastavnicima.

Uprkos manama koje dolaze sa uključivanjem tehnologije u obrazovanje mladih, ne treba zanemariti činjenicu da živimo u vremenu u kom se ona razvija ogromnom brzinom i postaje deo našeg svakodnevnog života. Mnoga istraživanja pokazala su da mladi veći deo svog vremena provode upravo koristeći usluge koje tehnologija pruža i zbog toga smatram da ih treba naučiti kako to vreme da provedu korisno, istovremeno učeći i zabavljajući se. Znanja stečena na ovakav način svakako da će biti uspešnija i dugotrajnija. Ništa ne može zameniti ulogu žive reči nastavnika, ali predstavljanje sadržaja u različitim medijskim formatima, koristeći različite multimedijalne aplikacije, omogućuje učenicima da uče na drugačiji način i utiču na to da se tradicionalna nastava poboljša i da se napokon u školama unese radost i kreativnost u radu i učenju.

Literatura

• Ristić, M., Mandić, D. (2017): Obrazovanje na daljinu. Beograd. Učiteljski fakultet.
• Berecki, E., Hunja, M. (2012): Škola budućnosti 2. Beograd. ČIGOJA ŠTAMPA za MICROSOFT SOFTWARE D.O.O.
• Izvršna agencija za obrazovanje, kulturu i audio-vizuelne medije (2011): Ključni podaci o učenju i inovacijama kroz IKT u školama u Evropi 2011.
• Korićanin, E. (2012): Razvoj virtuelnih okruženja i primena u elektronskom obliku. Čačak. Fakultet tehničkih nauka.