Uticaj pandemije kovida 19 na obrazovanje
Pandemija korona virusa 2019/2020. godine utiče na obrazovni sistem širom sveta, jer je doveo do zatvaranja svih obrazovnih institucija svih zemalja sveta. Od 3. aprila 2020. godine, preko 421 miliona učenika bilo je primorano da zaustave svoje obrazovanje, usled globalne rasprostranjenosti virusa korona (poznat kao COVID-19).[1] Zatvaranje obrazovnih ustanova uticalo je ne samo na učenike, profesore i porodice, već i na celokupno društvo i ekonomiju država koje su zahvaćene virusom korona. Neke od teških posledica jesu: ekonomski problemi, kao što su dugovi građana, digitalno učenje, nestašica prehrambenih proizvoda, beskućništvo. Uticaj je ozbiljniji na porodice u nepovoljnom zdravstvenom i finansijskom položaju.[2] Kao jedno od rešenja, organizacija UNESKO je predložila digitalno učenje na daljinu i stvaranje platformi koje škole mogu koristiti za predavanja.
Kontrole opasnosti[uredi | uredi izvor]
Američki centri za kontrolisanje bolesti i prevenciju predložili su kratkotrajno zatvaranje ustanova u cilju prevencije širenja virusa, kao i za dezinfekciju ustanova, ukoliko je zaražena osoba provodila vreme u ustanovama. Usvojene su preventivne mere kao što su otkazivanje školskih putovanja, velikih društvenih okupljanja kao što su školske predstave i hor. Zabranjen je i svaki oblik fizičke interakcije između ljudi.[3]
Hronologija[uredi | uredi izvor]
- 26. januara 2020. — Kina zatvara sve obrazovne ustanove.[4]
- 4. marta 2020. — italijanska vlada najavljuje zatvaranje svih škola i univerziteta.[5]
- do 19. marta 2020. — 50% studenata širom sveta moralo je da obustavi obrazovanje usled širenja virusa korona.[6]
- do 20. marta 2020. — 70% ustanova širom sveta zatvoreno je usled pandemije.[1]
- do 27. marta 2020. — skoro 90% obrazovnih institucija zatvoreno je zbog pandemije virusa.[1]
Učenje na daljinu[uredi | uredi izvor]
Nastava za vreme pandemije odvija se preko internet platformi i aplikacija koje su predviđene za učenike. Platforme omogućavaju da učenici efikasno nastave obrazovanje iako nisu u mogućnosti da idu u školu. Nedostatak pristupa tehnologiji može sprečiti studente iz ruralnih oblasti da se obrazuju, što onemogućava da uče efikasno. Kako bi se zaustavilo širenje virusa korona na hiljade biblioteka moralo je da se zatvori.
Reference:[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v „COVID-19 Educational Disruption and Response”. UNESCO (na jeziku: engleski). 4. 3. 2020. Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ Inc, Reuters. „Coronavirus deprives nearly 300 million students of their schooling: UNESCO | The Telegram”. www.thetelegram.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ „Coronavirus Disease 2019 (COVID-19) - Interim Guidance for Administrators of US Childcare Programs and K-12 Schools”. Centers for Disease Control and Prevention (na jeziku: engleski). 11. 2. 2020. Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ „China's State Council extends Spring Festival holiday - Chinadaily.com.cn”. www.chinadaily.com.cn. Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ Palermo, Angela Giuffrida Lorenzo Tondo in; Beaumont, Peter (4. 3. 2020). „Italy orders closure of all schools and universities due to coronavirus”. The Guardian. Pristupljeno 24. 4. 2020.
- ^ „Half of world’s student population not attending school: UNESCO launches global coalition to accelerate deployment of remote learning solutions”. UNESCO (na jeziku: engleski). 19. 3. 2020. Pristupljeno 24. 4. 2020.