Рурално подручје

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Рурално подручје се дефинише као подручје на коме је густина насељености становништва испод вредности од 150 становника/km².

Рурална подручија представљају ређе насељене територије које су изван утицаја великих метропола и градова.[1] Стилови живота у руралним/сеоским подручјима су другачији него у урбанисм углавном због традиције, али и релативне лимитираности услуга, посебно, јавних услуга. Државне услуге као што су примена права, школе,библиотеке, и друго, могу бити лимитиране, удаљене или чак можда и недоступне руралним подручјима. Доступност воде, канализације, уличног осветљења и јавног управљања отпадом, често у руралним подручјима не постоје, или су веома ограничене. Јавни транспорт је такође ограничен или га уопште нема, већ су становници ових подручја упућени да користе соствена возила, бицикле, запреге, и сл.

Врсте руралних подручја:

  1. доминантно руралне јединице (> 50% становништва живи у руралним подручјима),
  2. претежно руралне јединице (15-50% становништва живи у руралним подручјима), и
  3. доминантно урбане јединице (< 15% становништва живи у руралним подручјима), (ОЕЦД, 1994, стр. 10).

Рурална/сеоска насеља су обично мала, често са мање од 10.000 становника, и самим тим, и са мањом густином насељености. Такође, доминантну делатност најчешће представља пољопривреда, а карактерише их и јак утицај традиције.

Рурални туризам[уреди]

Рурални туризам представља туризам који се одвија у руралном подручју. При том, рурално подручје поред села као насеобине, подразумева и сеоски простор – атар, као и ненасељена подручја и подручја дивљине. Кључни елементи руралног туризма:

  • лоциран је у руралним областима;
  • функционално је сеоски[2] – утемељен је на малом предузетништву, отвореном простору, директном контакту са природом, темељи се на наслеђу и традиционалним активностима;
  • омогућава учествовање у активностима, традицији и специфичном начину живота локалног становништва;
  • обезбеђује персонализован контакт;
  • рурални је у обиму – насеља и грађевине су мањих размера;
  • традиционалан је по карактеру, расте споро и органски и повезан је са локалним породицама. Често се развија контролисано од стране локалне заједнице и за дугорочну добробит подручја;
  • висок проценат прихода од туризма користи руралној заједници

Референце[уреди]

  1. ^ Зоран, Његован (2016). Економика туризма и сеоског туризма. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. ISBN 978-86-7520-380-3. 
  2. ^ Tim, TiP (2012-10-28). „Šta je seoski turizam?”. Turizam i Putovanja (на језику: српски). Приступљено 2019-11-27. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]