Пређи на садржај

Рурално подручје

С Википедије, слободне енциклопедије

Рурално подручје се дефинише као подручје на коме је густина насељености становништва испод вредности од 150 становника/km².

Рурална подручија представљају ређе насељене територије које су изван утицаја великих метропола и градова.[1] Стилови живота у руралним/сеоским подручјима су другачији него у урбанисм углавном због традиције, али и релативне лимитираности услуга, посебно, јавних услуга. Државне услуге као што су примена права, школе,библиотеке, и друго, могу бити лимитиране, удаљене или чак можда и недоступне руралним подручјима. Доступност воде, канализације, уличног осветљења и јавног управљања отпадом, често у руралним подручјима не постоје, или су веома ограничене. Јавни транспорт је такође ограничен или га уопште нема, већ су становници ових подручја упућени да користе соствена возила, бицикле, запреге, и сл.

Врсте руралних подручја:

  1. доминантно руралне јединице (> 50% становништва живи у руралним подручјима),
  2. претежно руралне јединице (15-50% становништва живи у руралним подручјима), и
  3. доминантно урбане јединице (< 15% становништва живи у руралним подручјима), (ОЕЦД, 1994, стр. 10).

Рурална/сеоска насеља су обично мала, често са мање од 10.000 становника, и самим тим, и са мањом густином насељености. Такође, доминантну делатност најчешће представља пољопривреда, а карактерише их и јак утицај традиције.[2]

Регионалне дефиниције

[уреди | уреди извор]

Француска

[уреди | уреди извор]

Око 15% француског становништва живи у руралним подручјима, која се простиру на 90% земље. Влада председника Емануела Макрона покренула је акциони план 2019. у корист руралних подручја под називом „Агенда Рурал“.[3] Међу многим иницијативама које се препоручују за рединамизацију руралних подручја, енергетска транзиција је једна од њих. Истраживања се спроводе како би се проценио утицај нових пројеката у руралним подручјима.[4]

Немачка је подељена на 402 административна округа, 295 руралних округа и 107 градских округа. Као један од највећих пољопривредних произвођача у Европској унији, више од половине немачке територије, која износи скоро 19 милиона хектара,[5] се користи за пољопривреду, а налази се у руралним подручјима. Скоро 10% људи у Немачкој има послове везане за сектор пољопривреде, шумарства и рибарства; приближно петина њих је запослена у примарној производњи. Пошто постоји политика једнаких услова живота, људи рурална подручја виде једнако као и урбана подручја. Обнова села је приступ развоју села и подржава изазове са којима се суочавају у том процесу.[6]

Велика Британија

[уреди | уреди извор]
Типична сеоска сцена у руралном Јоркшир Дејлсу, Енглеска.

У Британији, „рурално“ дефинише[7] владино Одељење за животну средину, храну и рурална питања (DEFRA), користећи податке о становништву са последњег пописа, као што је Попис становништва Уједињеног Краљевства 2001. Ове дефиниције имају различите оцене, али горња тачка је свако подручје локалне самоуправе са више од 26% становништва које живи у руралном насељу или трговишту („пијачни град“ се дефинише као свако насеље које има дозволу за одржавање уличне пијаце). На снази су бројне мере за заштиту британског села, укључујући зелене појасеве.

У континенталној Кини, рурална подручја понекад користе различите административне поделе нижег нивоа од урбаних подручја, попут округа и општина уместо дистрикта и потдистрикта.

Село у Раџастану, Индија

Рурална подручја су такође позната као „сеоски предели“ или „села“ у Индији. Она имају веома ниску густину насељености. У руралним областима, пољопривреда је главни извор средстава за живот заједно са риболовом,[8] кућном радиношћу, грнчарством итд.

Скоро свака индијска економска агенција данас има своју дефиницију руралне Индије, од којих неке следе: Према Комисији за планирање, град са максималним бројем становника од 15.000 сматра се руралним по природи. У овим областима панчајат доноси све одлуке. У панчајату је петоро људи. Национална организација за испитивање узорка (NSSO) дефинише „рурално“ на следећи начин:

  • Подручје са густином насељености до 400 по квадратном километру,
  • Села са јасним измереним границама, али без општинског одбора,
  • Најмање 75% мушке радне популације укључено је у пољопривреду и сродне активности.[9]

RBI дефинише рурална подручја као подручја са мање од 49.000 становника (градови од -3 до 6).[9]

У Јапану се рурална подручја називају „Инака“ што се дословно преводи као „село“ или „нечије родно село“.[10][11]

Пакистан

[уреди | уреди извор]
Село Амра Калан у Каријану, Пакистан

Према попису из 2017, око 64% Пакистанаца живи у руралним подручјима. Већина руралних подручја у Пакистану обично је у близини градова и приградска су подручја. Ово је због дефиниције руралног подручја у Пакистану као подручја које не спада у урбане границе.[12] Рурална подручја у Пакистану која су у близини градова сматрају се приградским подручјима или предграђима.

Океанија

[уреди | уреди извор]

Нови Зеланд

[уреди | уреди извор]

На Новом Зеланду пописна подручја су класификована на основу степена руралности. Међутим, саобраћајни закон има другачије тумачење и дефинише рурално подручје као „...пут или географско подручје које није урбано саобраћајно подручје, на које се углавном примењује рурално ограничење брзине.[13]

Рурални туризам

[уреди | уреди извор]

Рурални туризам представља туризам који се одвија у руралном подручју. При том, рурално подручје поред села као насеобине, подразумева и сеоски простор – атар, као и ненасељена подручја и подручја дивљине. Кључни елементи руралног туризма:

  • лоциран је у руралним областима;
  • функционално је сеоски[14] – утемељен је на малом предузетништву, отвореном простору, директном контакту са природом, темељи се на наслеђу и традиционалним активностима;
  • омогућава учествовање у активностима, традицији и специфичном начину живота локалног становништва;
  • обезбеђује персонализован контакт;
  • рурални је у обиму – насеља и грађевине су мањих размера;
  • традиционалан је по карактеру, расте споро и органски и повезан је са локалним породицама. Често се развија контролисано од стране локалне заједнице и за дугорочну добробит подручја;
  • висок проценат прихода од туризма користи руралној заједници

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Зоран, Његован (2016). Економика туризма и сеоског туризма. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. ISBN 978-86-7520-380-3. 
  2. ^ „WordNet Search - 3.1”. Wordnetweb.princeton.edu. Приступљено 2013-04-25. 
  3. ^ „Nos campagnes, territoires d'avenir” (PDF). CGET. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 10. 2022. г. Приступљено 13. 03. 2023. 
  4. ^ Louis Boisgibault, Fahad Al Kabbani (2020): Energy Transition in Metropolises, Rural Areas and Deserts. Wiley - ISTE. (Energy series) ISBN 9781786304995.
  5. ^ „BMELV - Agriculture and rural areas - Farming in Germany”. 2012-06-09. Архивирано из оригинала 2012-06-09. г. Приступљено 2020-02-20. 
  6. ^ Chigbu, Uchendu Eugene (2012). „Village renewal as an instrument of rural development: evidence from Weyarn, Germany”. Community Development. 43 (2): 209—224. S2CID 154040610. doi:10.1080/15575330.2011.575231. 
  7. ^ „Local Authority Rural-Urban Classification”. UK Government. 24. 6. 2011. 
  8. ^ 林, 榮祥. „Greening the Blue: End Child Labour in Agriculture”. Greening the Blue. Архивирано из оригинала 24. 07. 2018. г. Приступљено 24. 7. 2018. 
  9. ^ а б „In Focus” (PDF). www.dhanbank.com. децембар 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 02. 2020. г. Приступљено 13. 03. 2023. 
  10. ^ Feb 2017, Tim Asamen / 10. „Inaka: Moving from Scorn to Pride”. Discover Nikkei (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-19. 
  11. ^ Foley, Dylan (2019-04-20). „Exploring rural Japan from the comfort of your living room with 'The Inaka Project'. The Japan Times Online (на језику: енглески). ISSN 0447-5763. Приступљено 2019-09-19. 
  12. ^ Zaidi, S. Akbar (29. 8. 2017). „Rethinking urban and rural”. Dawn. 
  13. ^ „Land Transport Rule: Setting of Speed Limits 2003, Rule 54001 - Part 2”. Waka Kotahi NZ Transport Agency. Ministry of Transport. Приступљено 9. 1. 2021. 
  14. ^ Tim, TiP (2012-10-28). „Šta je seoski turizam?”. Turizam i Putovanja (на језику: српски). Приступљено 2019-11-27. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]