Уђи у празнину
| Uđi u prazninu | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Tvorac | Gaspar Noe, Lusil Hadžihalilović |
| Režija | Gaspar Noe |
| Scenario | Gaspar Noe, Lusil Hadžihalilović |
| Glavne uloge | Natanijel Braun, Paz de la Uerta, Siril Roj |
| Producentska kuća | Wild Bunch Distribution, BIM Distribuzione |
| Godina | 2009. |
| Trajanje | 141 minuta |
| Zemlja | Francuska, Engleska, Italija |
| Jezik | engleski |
| Veb-sajt | www |
| IMDb veza | |
Uđi u prazninu je eksperimentalni umetnički film na engleskom jeziku iz 2009. godine[1] koji je napisao i režirao Gaspar Noe, a glavne uloge tumače Natanijel Braun, Paz de la Uerta i Siril Roj. To je psihološki dramski film smešten u neonsko osvetljene noćne klubove u Tokiju, priča prati Oskara, mladog američkog dilera droge koga je policija smrtno upucala, ali koji nastavlja da gleda kasnije događaje tokom vantelesnog iskustva. Film je snimljen iz gledišta u prvom licu, koje često lebdi iznad gradskih ulica, a povremeno prikazuje Oskara kako bulji preko sopstvenog ramena dok se priseća trenutaka iz svoje prošlosti. Noe naziva film "psihedeličnom melodramom".[2]
Grubi rez je premijerno prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2009. godine, ali postprodukcija je nastavljena, a film je izašao u Francuskoj tek skoro godinu dana kasnije. Smanjena verzija objavljena je u Sjedinjenim Državama i Ujedinjenom Kraljevstvu u septembru 2010. Kritički odgovor je bio oštro podeljen: pozitivne kritike opisale su film kao zadivljujući i inovativan, dok su ga negativne kritike nazvale dosadnim i detinjastim. Film se slabo pokazao na blagajnama.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Oskar (Natanijel Braun) živi u Tokiju sa svojom mlađom sestrom Lindom (Paz de la Huerta) i izdržava se dilujući drogu, protivno savetu svog prijatelja Aleksa (Siril Roj), koji pokušava da okrene Oskarovo interesovanje ka Tibetanskoj knjizi Mrtvih, budističkoj knjizi o zagrobnom životu. Prvi segment počinje odlaskom Linde na posao (u lokalni striptiz klub), a zatim prati Oskarovu noćnu rutinu kroz stroge snimke iz tačke gledišta, uključujući nesvestice koje predstavljaju treptanje, privatne unutrašnje misli i produžene sekvence halucinacija, izazvanih upotrebom DMT-a.
Zatim, Aleks sreće Oskara u stanu i oni odlaze kako bi Oskar isporučio drogu svom prijatelju Viktoru (Oli Aleksander). Na putu, Aleks objašnjava Oskaru delove Tibetanske knjige mrtvih: kako duh mrtve osobe ponekad ostaje među živima dok ne počne da doživljava noćne more, nakon čega pokušava da se reinkarnira. Stižu u bar pod nazivom Praznina. Oskar ulazi sam i seda sa uznemirenim Viktorom, koji promrmljava „Žao mi je“ pre nego što ih preplave policajci. Oskar se zatvara u toaletu i pokušava da isprazni drogu. Kada ispiranje ne radi, on kroz vrata viče da ima pištolj i da će pucati. Kao odgovor, policajac otvara vatru i puca u Oskara, koji pada na pod.
Oskarovo gledište se podiže i gleda na njegovo telo odozgo, a onda počinjemo da svedočimo njegovom životu nehronološkim redosledom. Njegovi voljeni roditelji poginuli su u saobraćajnoj nesreći; Oskar i Linda, odani jedno drugom, poslati su u različite hraniteljske domove; Oskar se preselio u Tokio i zarađivao novac dilanjem droge dok nije mogao da priušti da dovede Lindu da živi sa njim; Oskar spava sa majkom svog prijatelja Viktora u zamenu za dodatni novac da pomogne da dovede svoju sestru; Linda je našla posao kao striptizeta za vlasnika noćnog kluba Marija, na Oskarovu nevolju; Oskar je povećao obim svojih dilerskih operacija i počeo da češće koristi moćne psihodelike — posebno DMT; Viktor je otkrio da je Oskar spavao sa svojom majkom; i konačno, ponovo vidimo kako se Oskar sastaje sa Viktorom u Praznini da bi mu prodao drogu, samo da bi bio upucan u kupatilu.
Posle toga, bestelesni Oskar lebdi iznad Tokija i svedoči posledicama njegove smrti. Linda postaje povučena i malodušna, posebno nakon abortusa; Oskarov diler, Bruno, uništava njegovu zalihu; Aleks živi skrivajući se na ulici; a Linda bi volela da je bila sa Aleksom umesto sa Marijom, kao što je Oskar želeo. Jednom prilikom Linda poželi da se Oskar vrati u život; Oskar tada ulazi u Lindinu glavu, i doživljava njen san u kome se budi u mrtvačnici, iz koje je odneto njegovo telo na kremaciju.
U međuvremenu, Viktor i njegova majka vrište jedno na drugo jer je imala seks sa Oskarom i zbog toga je Viktor obavestio policiju o Oskarovom dilovanju droge; Viktora tada izbacuju iz roditeljske kuće. Pojavljuje se u Lindinom stanu i izvinjava se što je ubio njenog brata, ali kaže da je Linda delimično kriva jer se motala okolo sa jezivim ljudima. Doduše, ovo ljuti Lindu, koja više puta viče da Viktor treba da se ubije.
Perspektiva sada lebdi visoko iznad Tokija i ulazi u avion, gde Oskarova majka doji bebu Oskara. Pogled tada pada na Lindu i Aleksa, koji taksijem idu do ljubavnog hotela u Tokiju i imaju seks. Perspektiva se kreće između hotelskih soba i posmatra nekoliko drugih parova koji se seksaju u različitim položajima. Svaki par emituje pulsirajući ružičasti sjaj nalik električnom iz svojih genitalija. Oskar ulazi u Aleksovu glavu i svedoči seksu sa Lindom iz Aleksove tačke gledišta. Zatim putuje u Lindinu vaginu, posmatra njegovu ejakulaciju i prati spermu u oplodnju jajne ćelije svoje sestre. Poslednja scena je snimljena iz perspektive bebe koju je rodila Oskarova majka. Prema rečima reditelja, ovo je flešbek na Oskarovo rođenje u obliku lažnog sećanja.[3]
Teme[uredi | uredi izvor]
Sam bioskopski doživljaj je glavni fokus filma, ali postoji i centralna tema praznine. Noe opisuje temu filma kao „sentimentalnost sisara i svetlucavu prazninu ljudskog iskustva.“[4] Dramaturgija nakon snimanja Oskara je labavo zasnovana na Tibetanskoj knjizi mrtvih, a završava se potragom duha za tragom načina reinkarnacije.[5] Režiser, koji se protivi svim verskim uverenjima, kaže da je „ceo film san nekoga ko je pročitao Tibetansku knjigu mrtvih i čuo za nju pre nego što je [upucan iz pištolja]. To nije priča o nekom ko je umro , leti i reinkarnira se, to je priča o nekome ko je kamenovan kada ga upucaju i ko ima intonaciju sopstvenog sna." Noe opisuje kraj filma kao Oskarovo sećanje na "najtraumatičniji trenutak njegovog života". život – sopstveno rođenje“. Reditelj takođe ostavlja otvorenu mogućnost da Oskarov život počne iznova u beskrajnoj petlji, zbog percepcije vremena ljudskog mozga.[6]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ebiri, Bilge (27. 1. 2010). „Sundance: Gaspar Noe On Enter the Void, Avatar, and Magic Mushrooms”. Vulture. Arhivirano iz originala 16. 1. 2019. g. „Sort of an art-film counterpart to Cameron's film, Void is a fever dream that blends elements of 2001, The Tibetan Book of the Dead, and dozens of other films, books, and videogames to craft a journey into an alternate reality, one that seems to have emerged from the deepest recesses of one passionately twisted auteur's mind.”
- ^ Schmerkin, Nicolas. „Interview Gaspar Noe” (PDF). Enter the Void press kit. Wild Bunch. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 02. 2012. g.
- ^ „Gaspar Noé Interview: Enter The Void, illegal substances and life after death”. Den of Geek (na jeziku: engleski). 2010-09-21. Pristupljeno 2022-04-08.
- ^ Schmerkin, Nicolas. „Interview Gaspar Noe” (PDF). Enter the Void press kit. Wild Bunch. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 02. 2012. g. Pristupljeno 30. 6. 2010.
- ^ Stephenson, Hunter (14. 9. 2010). „Gaspar Noé's Big Trip”. Interview. Arhivirano iz originala 21. 3. 2011. g. Pristupljeno 15. 9. 2010.
- ^ Lambie, Ryan (21. 9. 2010). „Gaspar Noé Interview: Enter The Void, illegal substances and life after death”. Den of Geek. Arhivirano iz originala 1. 2. 2011. g. Pristupljeno 22. 9. 2010.