Far (svetlo na vozilima)

Far je jedno od osnovnih delova automobila, kamiona, motora i ostalih drumskih vozila. Ispravnost farova kao i njihov kvalitet je veoma bitan za sigurnost putovanja. Prema američkim istraživanjima gotovo polovina udesa se desi noću iako je procenat putovanja tokom noći samo 25% ^[1].

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prvi farovi su bili u stvari acetilenske lampe i korišćene su na prevoznim sredstvima od 1880. godine. Prvi električni farovi su napravljeni 1898. godine i bili su opciono montirani na vozilima. Ipak vremenom su postale neizostavni, pa čak i najprepoznatljiviji deo vozila.

Standardne lampe za farove su predstavljene 1940. godine, dok su halogene lampe prvi put korišćene 1962.

Iako je osnovna namena farova bila tokom noćne vožnje u skorije vreme je uvedena obaveza uključivanja farova i tokom dana. Ipak mnoge zemlje su istakle razne lokalne razloge za i protiv korišćenja svetla u dnevnoj vožnji, te se i pravila razlikuju od zemlje do zemlje^[2].

Razvoj svetala doveo je do toga da su 2006. razvijeni najmoderniji farovi sa inteligentnim svetlosnim sistemom ^[3]. Ona omogućuju pet moda rada i to:

Režim određene države u kojo se vozi
režim vožnje po autoputu
Poboljšana svetla za maglu
Aktivno svetlo
Svetlo u krivinama

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Većina karakteristika farova je definisana posebnim pravilnicima i aktima kako na nivou država tako i na globalnom nivuou^[4] . Moderna prednja svetla su električna sa mogućnošću štelovanja na tzv. spuštena svetla i podignuta svetla. Međusobno prebacivanje se vrši pomeranjem komandnog štapa koji se obično nalazi iza volana vozila.

Spuštena svetla[uredi | uredi izvor]

Spuštena svetla često podležu kontroli s obzirom da moraju biti zadovoljene određene karakteristike i norme. Veoma je bitno da imju odgovarajuću da ljinu kako ne bi smetali vozačima dolazećih automobila, ali da opet ima sasvim dovoljnu dužinu kako bi se omogućio odgovarajući nivo osvetljenosti.

Duga svetla[uredi | uredi izvor]

Duga svetla najčešće ne podležu ozbiljnim kontrolama. Njihova namena je tokom vožnje kada u susret nema nikavog vozila i van naseljenih mesta.

Boja[uredi | uredi izvor]

Najčešći su zahtevi da svetlosta farova bude bela. Ranijim propisima dozvoljavalo se upotreba blago-žutih farova. Sada su uglavnom usaglašena pravila u većini Evropskih zemalja kao i u nekim van Evrope kao što su Japan, Novi Zeland ^[5]. Tako da većina dozvoljava upotrebu žutih svetala kod starijih automobila dok se novi automobili uglavnom prave sa belim svetlima.

Bela boja ima prenost jer omogućavaju bolju vidljivost celog spektra boja. Žuta sa druge strane ima prednost u nekim slučajevima kao što su svetla za maglu. Najmoderniji LED farovi imaju svetla koja teži ka plavičastoj varijanti bele, ali toplije boje bele su najpogodnije.

Optika[uredi | uredi izvor]

Joše jedna karakteristika farova je zakrivljenost stakla na faru. S obzirom da se izvor svetlosti, lampa nalazi u centru u blizini reflektora takav svetleći snop ima oblik parabole. Zato je neophodno da optika farova ispravi sve svetlosne talase tako da ispred farova bude relativno usmeren snop. Postoje više načina kako se snop može iskontrolisati ali svi se zasnivaju na Fresnelovim sočivima i prizmi^[6] .