Камион

Из Википедије, слободне енциклопедије
Камиони ФАП 2022 цистерна.
Daimler-Lastwagen, 1896
Дампер камион у Бору.
Првомајска парада у Љубљани 1961. године. Камион 6Г који са моделом 4Г спада у прве моделе камиона која је фабрика у Прибоју производила по лиценци Сауер. То су били први тешки камиони произведени у СФРЈ. Уз одређене модификације од модела 6Г настао је ФАП 13, по многима најчувенији југословенски камион, који је почео да се производи 1962. године и у који је уграђиван мотор ФАМОС Ф, Р4, 8000 кубика, 130 КС, 2000 о/мин, израђен у Храсници.

Камион (тј. теретно моторно возило) је моторно возило намењено за превоз терета, обично у друмском саобраћају. Реч „камион" доспела је у српски језик од француске речи за теретно моторно возило „camion", највероватније током Првог светског рата. Основни елементи структуре камиона су:

  • погонски агрегат (мотор)
  • шасија (платформа)
  • каросерија (кабина и товарни сандук)
  • специјални системи (самоистовар, систем за повезивање вучног и прикључног возила и сл.)

Шасија може бити интегрисана са каросеријом, односно товарним сандуком и отворена носећа за надоградњу и вучу (тегљач) прикључних возила. Камиони као теретна возила а на основу амбијента за који су намењени могу бити путна (друмска) и беспутна (теренска).

Према положају мотора разликују се следеће композиционе шеме теретних возила - камиона:

  • мотор изнад предње осовине, кабина иза мотора
  • мотор изнад предње осовине, кабина делимично изнад мотора
  • мотор изнад предње осовине, кабина изнад мотора
  • мотор иза предње осовине, кабина испред предње осовине

Са аспекта основне намене, камиони се могу сврстaти у три основне групе:

  • транспортни
  1. мали терет (камионет)
  2. теретни
  3. фургон
  4. самоистоварач
  5. дампер
  • радни (дизалица, ел. агрегат, чишћење и прање улица, радионица и др.)
  • специјални
  1. цистерна
  2. хладњача
  3. превоз стоке
  4. превоз дрвета
  5. бет. мешалица
  6. санитет

Категоризација камиона се може извршити и на основу носивости.

Камион може вући једну или више приколица. У зависности од конструкције и намене, разликују се разне врсте камиона, нпр:

  • кипер је камион код којег се иза возачке кабине налази сандук за сипки терет, који се по потреби може нагнути, тако да се истовар терета врши под утицајем Земљине теже;
  • цистерна је камион намењен за превоз течности;
  • тегљач је камион код којег не постоји товарни простор, већ само специјални зглоб (седло), на који се ослања предњи део полуприколице, у којој се превози терет. Овакав скуп возила се стручно назива вучни воз, или колоквијално шлепер.

У Југославији је 1938. године било регистровано само 12.500 моторних возила. Међутим, те исте гoдине отпочиње прва монтажа моторних возила - камиона у Југославији и на Балкану у фабрици авионских мотора - ИМАД у селу Раковица близу Београда. Већ следеће 1939. године у кругу ИМАД-а почиње изградња прве наменске фабрике аутомобилских мотора и камиона која је свечано отворена октобра 1940. године. Купљена је лиценца за камион прага РН-8 с редним четворотактним 6-то цилиндриничним бензинским мотором, воденим хлађењем, јачине 70 коњских снага, са бочним стојећим вентилима. До Немачко-италијанског напада на Југославију априла 1941. монтирао је свега 250 камиона. Након завршетка рата, нове власти покренуле су произодне линије за камионе у ИМР-у (бивши ИМАД) у Раковици и у ТАМ-у у Марибору. Набављена је додатна документација за камион Прага РН-13 носивости 3,5 тоне који је понео ново име пионир. Обе фабрике су упоредо производиле пионире до 1950. године. У ТАМ-у производили су пионире до 1959. године. Укупно је произведено 17.416 возила. Камион ТАМ пионир је прво моторно возило које се масовно производило у Југославији.

Спољашње везе[уреди]