Feniks D.IV

Feniks D.IV

Avion Feniks D.IV
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Status	neaktivan
Broj primeraka	2
Dužina	6,60
Razmah krila	8,50/7,50
Visina	2,90
Površina krila	23,50
Prazan	665
Normalna poletna	950
Klipno-elisni motor	1 h Hiero H IV / AD
Snaga	1 x 170 kW
Brzina krstarenja	164 km/h
Maks. brzina na H=0	195 km/h
Taktički radijus kretanja	350 km
Plafon leta	6.800 m

Feniks D.IV (nem. Phönix D.IV) austrougarski je lovački avion jedan iz serije aviona Feniks D.I do D.IV koga je proizvodila austrijska firma Phonix Flugzugwerke AG iz Wiener-Stadlau-a, a projektovali su ga inženjeri Leopold Kirste i Edmund Šparman, poboljšavajući prethodni model Feniks D.III. Prvi let aviona je izvršen 1918. S obzirom da su projektovani pred sam kraj rata napravljena su samo dva prototipa, avion nije ušao u serijsku proizvodnju.

Projektovanje i razvoj

Crtež aviona Feniks D.IV sa presecima trupa

Oblik repnih krila porodice aviona Feniks D..

Motor Hiero VI koji se ugrađivao u avione porodice Feniks D..

Motor Austro Daimler AD 6 koji se ugrađivao u avion Feniks D.IV.

Porodici aviona Feniks pripadaju avioni Feniks D.I; D.II; D.IIa; D.III i D.IV svi nastali evolutivnim (poboljšanjem osnovne verzije) putem iz aviona Feniks D.I. Projektovali su ih inženjeri Leopold Kirste i Edmund Šparman na osnovu lovca Hanza Bradenburg KD originalnog projekta inž. Erst Hajnkela, koga je Phonix proizvodio na osnovu licencnog ugovora.

U vreme kada su razvijani ovi avioni a to je period druga polovina Prvog svetskog rata, razvoj avijacije je bio vrtoglav, naročito oblast lovačke avijacije kojoj pripadaju i ovi avioni. Sve zaraćene strane su se trudile da što pre na front izbace što brže, okretnije i ubojnije lovačke avione. Ovakva brzina razvoja dovodila je do toga da su se avioni menjali u toku same proizvodnje. Ta sudbina nije mimoišla ni razvoj porodice aviona Feniks D.

Pojavom engleskih aviona Sopwith Camel na italijanskom frontu zateklo je austrougarsko vazduhoplovstvo bez dostojnog protivnika. Fabrika aviona Feniks je imala iskustva u proizvodnji lovaca jer je ranije proizvodila po licenci lovce Albatros a počela je i proizvodnju lovaca Hanza Brandenburg KD takođe po licenci. Međutim, ambicije su im bile veće, želeli su da projektuju vlastitog lovca. Ove ambicije je podgrevao i uspeh sa projektom izviđačkog aviona Feniks C.I, Tako su krenuli u projektovanje novog lovca koji je za osnovu imao avion Hanza Brandenburg KD.

Pristup ovih mladih inženjera pri projektu je bio kritički usmeren tako da su prihvaćene sve dobre osobine osnovnog modela a pokušali su da otklone nedostatke. Napravljena su tri različita prototipa novog aviona i nakon ispitivanja usvojen je za proizvodnnju prototip koji se pokazao kao najbolji. Fabrička oznaka ovog aviona je bila Tip 8, prototip je poleteo juna meseca 1917. godine i odmah nakon ispitivanja prototipa Austrougarsko vazduhoplovstvo je naručilo 120 primeraka ovih aviona. Avion je dobio naziv Feniks D.I a njegova proizvodnja je odmah počela tako da su svi ovi avioni ušli u operativnu upotrebu od februara do kraja proleća 1918. godine. Čim se pojavio na frontu Feniks D.I je bio brži u pogledu horizontalne brzine i brzine penjanja u odnosu na svog protivnika Sopwith Camel-a ali je zaostajao u pogledu pokretljivosti. Pored toga uočeni su nedostaci noseće strukture aviona tako da nije mogao da izdrži opterećenja lovačkog aviona.

Sledeća nešto izmenjena verzija ovog aviona (fabrička oznaka Tip 9) dobila je naziv Feniks D.II imala je ojačanu strukturu, isti motor i promenjen oblik repnih krila u odnosu na svog prethodnika. Ovaj avion je takođe rađen u tri serije i proizvedeno je ukupno 50 primeraka. Modifikovana verzija ovog aviona dobila je naziv Feniks D.IIa imala je pojačani motor Hiero H IV snage 230KS, bio je opremljen krilcima i na gornjim i donjim krilima tako da mu je pokretljivost bila znatno bolja u odnosu na avione Feniks D.I i D.II.

Feniks D.III je nastao na osnovu svog prethodnika Feniks D.IIa, imao je isti motor Hiero H IV snage 230KS, mitraljezi su bili dostupni pilotu kada dođe do zaglavljivanja, upravljačka krilca je imao i na gornjim i donjim krilima s tom razlikom što ta krilca nisu bila povezana krutom šipkom kao što je to bilo kod Feniks D.IIa. Trup aviona je bio oblika kao i kod predhodnika ali je konstrukcija bila polu-monokok. Napravljeno je ukupno 28 aviona u Austriji i 10 posle rata u Švedskoj na osnovu otkupljene licence. Švedski avioni su na gornjem krilu imali povećane rezervoare za gorivo kako bi im se autonomija leta povećala.

Peti avion iz ove porodice je bio Feniks D.IV. Nastao na osnovu Feniks D.III imao je slične karakteristike s tim što mu je trup bio elipstastog poprečnog preseka polu-monokok konstrukcije napravljene od drvene lepenke. Napravljena su dva prototipa jedan sa motorom Hiero H IV snage 230KS, a drugi sa motorom Austro-Daimler AD 6 snage 225KS. Avion nije ušao u serijsku proizvodnju jer je došao kraj Prvog svetskog rata, a posle njega Versajskim ugovorom Austriji je bila zabranjena proizvodnja borbenih aviona.

Tehnički opis aviona Feniks D.IV

Trup Kao i prethodnik avion Feniks D.III i ovaj avion je imao drvenu polu-monokok konstrukciju stom razlikom što je poprečni presek trupa celom dužinom bio elipsast. Prednji deo trupa, gde se nalazi motor je obložen aluminijumskim limom. Ostali deo trupa je obložen drvenom lepenkom. U trupu se nalazila komotna jednoseda kabina pilota. Pilot je bio zaštićen vetrobranskim staklom. U odnosu na svog prethodnika, Feniksa D.III, avion D.IVje bio lakši, brži u horizontalnom letu imao je veću brzinu penjanja i bolju aerodinamiku. Pored toga mitraljezi su bili bliže pilotu a njihovi manipulativni delovi nisu bili pokriveni motornom kapotažom, tako da je pilot mogao da interveniše u slučajevima kad mitraljezi zakažu.

Pogonska grupa: Napravljena su dva prototipa aviona Feniks D.IV. Jedan sa motorom Hiero H VI snage 230 KS a drugi sa motorom Austro-Daimler AD 6 snage 225 KS. Oba aviona su imali vučnu dvokraku drvenu elisu fiksnog koraka. Oba motora su bila tečnošću hlađena. Hladnjak motora se nalazio iznad gornjeg krila.

Krila su bila kao i u prethodnoka D.III, pravougaonog oblika sa polukružnim krajevima, imala su drvenu konstrukciju sa dve ramenjače obloženu platnom. Krila su međusobno bila povezana upornicama i žičanim zatezačima. Upravljačka krilca su se nalazila i na gornjim i donjim krilima. Donje krilo je bilo i kraće i uže od gornjeg krila a bila su poravnata sa izlaznim ivicama. Konstrukcija repnih stabilizatora i kormila su bila ista kao i krila, drvena konstrukcija i obloga od platna. Izgled repnog dela aviona bio je kao kod aviona Feniks D.III.

Stajni trap je fiksan, konvencionalnog tipa, metalne konstrukcije sa krutom osovinom, napred točkovi a nazad na repu aviona nalazi se elastična drljača kao treća oslona tačka.

Varijante aviona Feniks D

• Feniks D.I - lovac, jednosed, dvokrilac, 1917. god, sa motorom Hiero 200 KS, serijska proizvodnja
• Feniks D.II - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 200 KS, poboljšana struktura i izmenjen rep, serijska proizvodnja
• Feniks D.IIa - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 230 KS, upravljačka krilca i na gornjim i donjim krilima, serijska proizvpodnja
• Feniks D.III - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 230 KS, kao i D.IIa konstrukcija trupa polu-monokok, serijska proizvodnja
• Feniks D.IV - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 230 KS/Austro-Daimler AD 6 225 KS, kao i D.III oblik trupa eliptičan, konstrukcija polu-monokok. Napravljena dva prototipa, nije ušao u serijsku proizvodnju.

Tehničke karakteristike porodice aviona Feniks D

Karakteristike	Feniks D.I	Feniks D.II	Feniks D.IIa	Feniks D.III	Feniks D.IV
Vrsta aviona	lovac	lovac	lovac	lovac	lovac
Godina	1917-18	1918	1918	1918	1918
Broj proizvedenih primeraka	140	49	48	28A + 10S*	2
6-cilindrični linijski motor	Hiero	Hiero	Hiero H VI	Hiero H VI	Hiero H VI / AD
Snaga	147 kW (200 KS)	147 kW (200 KS)	170 kW (230 KS)	170 kW (230 KS)	170 kW (230 KS)
Razmah krila	9,80/9,00 m	9,80/9,00 m	9,80/9,00 m	9,80/9,00 m	8,50/7,50 m
Dužina	6,62 m	6,62 m	6,62 m	6,62 m	6,60 m
Visina	2,79 m	2,79 m	2,79 m	2,80 m	2,90 m
Površina krila	25,00 m²	25,00 m²	25,00 m²	25,00 m²	23,50 m²
Masa praznog aviona	665 kg	665 kg	670 kg	685 kg	665 kg
Poletna masa	805 kg	805 kg	810 kg	951 kg	950 kg
Najveća brzina	180 km/h	180 km/h	185 km/h	188 km/h	195 km/h
Vreme penjanja na 1.000 m	3 Min	3 Min	3 Min	3 Min 5 Sec	2 Min 10 Sek
Vreme penjanja na 2.000 m	7 Min	7 Min	6 Min 20 Sec	7 Min	7 Min
Vreme penjanja na 3.000 m	12 Min	12 Min	10 Min	12 Min 15 Sec	12 Min
Vreme penjanja na 4.000 m	15 Min	15 Min	13 Min 30Sec	14 Min 45 Sec	15 Min
Vreme penjanja na 5.000 m	18 Min	18 Min	17 Min 20 Sec	17 Min 39 Sec	18 Min
Plafon	6000 m	6000 m	6000 m	6.800 m	6.800 m m
Radijus	320 km	320 km	500 km	500 km	350 km
Naoružanje	2 MG-Schwarzlose	2 MG-Schwarzlose	2 MG-Schwarzlose	2 MG-Schwarzlose	2 MG-Schwarzlose
Posada	1	1	1	1	1
Trajanje leta	2 h	2 h	3 h	2 h 30 min	2 h 15 min

^*A- proizvedeno u Austrougarskoj, S- proizvedeno u Švedskoj

Korisnici

• Austrougarska

Operativno korišćenje

Ukupno je proizvedeno dva ova aviona. To su po svojim osobinama bili najbolji predstavnici ove familije aviona. Do serijske proizvodnje nije došlo jer se u toku njihovog testiranja rat završio.

Vidi još

• Feniks D.I
• Feniks D.II
• Feniks D.III

Literatura

• Hauke, Ervin; Schreder, Walter; Bernhard Tötschinger (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
• Mikić, Sava (1933) (na ((sr))). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
• Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi, Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4. str. 319..
• Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-03-5. 
• Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich - Enzyklopädie. Oberhaching: Aviatic Verlag GmbH. ISBN 3-925505-78-4. 
• O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930), Let 2/2000. Beograd, 2000.
• Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
• Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/phonix-d
• http://www.airwar.ru/enc/fww1/phd1.html