Fineas Gejdž

Fineas P. Gejdž
Datum rođenja	(1823-07-09)9. jul 1823.
Mesto rođenja	Nju Hempšir, SAD
Datum smrti	21. maj 1860.(1860-05-21) (36 god.)
Mesto smrti	San Francisko, SAD
Uzrok smrti	Epilepsija
Zanimanje	Radnik

Fineas P. Gejdž (1823 – 1860) bio je američki radnik, koji je ostao upamćen po neverovatnom preživljavanju nesreće, u kojoj mu je velika gvozdena šipka probila lobanju, uništavajući veći deo levog, frontalnog režnja mozga. Ova nesreća je ostavila velike posledice po njegovu ličnost i ponašanje. Njegovi prijatelji su govorili da "Gejdž nakon nesreće nije više onaj isti."

Život

Gejdž je bio prvo od petoro dece koju su odgajili Džesi Iton i Hana Trasel Gejdž iz američke države Nju Hempšir. O njegovom odrastanju i obrazovanju malo se zna osim da je bio pismen.

Lekar Džon Martin Harlou, koji je Gejdža poznavao pre njegove nesreće, opisao ga je kao „savršeno zdravog, snažnog i aktivnog mladića, starog dvadeset i pet godina, nervno-žučnog temperamenta, visine od 1,68 m, prosečne težine 68 kilograma, gvozdene volje, kao i gvozdenog okvira; mišićni sistem neobično dobro razvijen‍."

Nesreća

Dana 13. septembra 1848. Gejdž je vodio grupu ljudi koja je minirala stene dok je pripremao kolovoz za železničku prugu Rutland i Burlington južno od sela Kejvendiš, Vermont. Nameštanje eksplozije podrazumevalo je bušenje rupe duboko u izdanku kamena; dodavanje praška za miniranje i osigurača; zatim pomoću nabijača upakovati („nabiti“) pesak, glinu ili drugi inertni materijal u rupu iznad praha kako bi zadržao energiju eksplozije i usmerio je u okolne stene.

Dok je Gejdž to radio oko 16:30, pažnju su mu privukli njegovi ljudi koji su radili iza njega. Gledajući preko desnog ramena i nehotice dovodeći glavu u ravninu sa eksplozijskom rupom, Gejdž je otvorio usta da govori; u tom istom trenutku nabijanje gvožđa zaiskrilo je o stenu i prašak je eksplodirao.

Dijagram Gejdžove lobanje nakon nesreće.

Izbačen iz rupe, nabijač‍ - prečnika 3,2 cm, dužine 1,1 m i težine 6,0 kg ‍ - ušao je u levu stranu Gejdža, licem okrenutim prema gore, neposredno ispred ugla donje vilice. Nastavljajući prema gore izvan gornje vilice i eventualno prelomivši jagodičnu kost, prošla je iza levog oka, kroz levu stranu mozga, a zatim potpuno kroz vrh lobanje kroz frontalnu kost.

Nabijač gvožđa sleteo je oko 25 metara dalje, „podmazan krvlju i mozgom“.

Gejdž je od siline udarca bio bačen na leđa i kratko se grčio u rukama i nogama, ali je za nekoliko minuta progovorio, prošetao i uz malo pomoći seo uspravno u volanskoj zaprezi na 1,2 km vožnje do svog konaka u gradu. Otprilike 30 minuta nakon nesreće lekar Edvard H. Vilijams, pronašavši Gejdža kako sedi na stolici ispred hotela, dočekan je sa „jednim od velikih potcenjivanja istorije medicine."

„ Kad sam došao, rekao je: "Doktore, ovde je dovoljno posla za Vas." Prvi put sam primetio ranu na glavi pre nego što sam sišao sa kočije, pulsacije mozga su bile vrlo različite. Vrh glave izgledao je nekako poput obrnutog levka, kao da je neko klinasto telo prošlo odozdo prema gore. Gospodin Gejdž je, dok sam ispitivao ovu ranu, pričao kako se povredio okolnim prolaznicima. Nisam verovao u njegovu izjavu u to vreme, mislio sam da se prevario. Gospodin Gejdž je ustrajao u svojoj priči, govoreći da mu je šipka prošla kroz glavu. Gospodin Gejdž je ustao i povratio; napor povraćanja istisnuo je moždanu materiju, koja je pala na pod. ”

Harlou je vodio slučaj oko 18:00:

„ Pacijent je podnosio svoje patnje sa najjunačkijom čvrstinom. Odmah me je prepoznao i rekao da se nada da nije mnogo povređen. Činilo se da je bio savršeno pri svesti, ali se iscrpljivao od krvarenja. Njegov krevet na koji je položen bio je natopljen krvlju. ”

Lečenje i rekonvalescencija

Uprkos sopstvenom optimizmu, Gejdževo oporavljanje je bilo dugo, teško i neravnomerno. Iako je prepoznao majku i ujaka - pozvanog iz Libana, Nju Hempšir, udaljenog 50 km - ‌ujutru nakon nesreće, drugog dana, „izgubio je kontrolu nad njegovim umom, i doživljavao delirijum“. Do četvrtog dana, ponovo je bio „racionalan ... poznavao je svoje prijatelje“, a nakon nedelju dana daljeg poboljšanja Harlou je po prvi put pomislio da je moguće da se Gejdž oporavi. Ovo poboljšanje je, međutim, bilo kratkotrajno.

Smrt

Dana 18. maja 1860. Gejdž je "napustio Santa Klaru i otišao kući svojoj majci. U 5 sati ujutro, 20., imao je jaku konvulziju. Pozvan je porodični lekar. Konvulzije su se ponovile često tokom sledećih dana i noći, a Gejdž je umro zbog epileptičkog napada,u blizini San Franciska, kasno 21. maja 1860. Sahranjen je na groblju u San Francisku.

Mentalne promene i oštećenje mozga

Gejdž je možda bio prvi slučaj koji sugeriše ulogu mozga u određivanju ličnosti i da oštećenje određenih delova mozga može izazvati određene promene ličnosti, ali prirodu, obim i trajanje ovih promena bilo je teško utvrditi. Samo nekolicina izvora daje direktne informacije o tome kakav je bio Gejdž (bilo pre ili posle nesreće), a mentalne promene objavljene nakon njegove smrti bile su mnogo dramatičnije od svega što je prijavljeno dok je bio živ, a malo je eksplicitnih izvora o periodu Gejdžovog života na koji je namenjen svaki njihov različit opis (koji se u velikoj meri razlikuju u podrazumevanom nivou funkcionalnog oštećenja).