Flavijan Kartaginski
Sveštenomučenik Flavijan je hrišćanski svetitelj iz 3. veka, đakon i učenik Svetog Kiprijana Kartaginskog.
Mučenički je postradao 259. godine sa sveštenikom Montanom i mučenicima Lukijanom, Julijanom, Viktorikom, Renom, Primolom, Donacijanom u vreme progona cara Valerijana. Upravo zahvaljujući autentičnim Flavijanovim beleškama saznaje se o podvigu ovih mučenika.
Za Svetog Flavijana tvrdi se da je bio narodu najdraži od mučenika, „veliki u vrlini”. U službi kartaginskog đakona bio je vešt govornik, budući da je izučavao retoriku i pre primanja hrišćanstva poučavao pagane.
Nakon stradanja ostalih učenika Kiprijanovih, prokurator mučitelj se kolebao da li da pusti Flavijana. Carski edikt je nalagao da se kazni samo klir, a rođaci Flavijanovi koji su ga voleli su tvrdili da on nije đakon, već prost vernik. Sudija, koji je mrzeo hrišćane, rekao je Flavijanu da ovaj sam sebe kleveće. Flavijan je odgovorio: ko bi lagao da bi umro. Masa je tražila da se Flavijan stavi na muke kako bi se utvrdila istina, no njemu su, kao i ostalima, odsekli glavu.
Pravoslavna crkva proslavlja Svetog Flavijana 24. februara po julijanskom kalendaru.
Njegove mošti se od 2015. godine čuvaju u srpskom pravoslavnom manastiru Lešje kod Paraćina.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- Milenković J. protosinđel. Akatist i žitije svetog sveštenomučenika Flavijana Kartaginskog. Lešje. 2006. ISBN 978-86-81318-01-0.