Параћин

Координате: 43° 51′ 33″ СГШ; 21° 24′ 37″ ИГД / 43.85906° СГШ; 21.41036° ИГД / 43.85906; 21.41036
С Википедије, слободне енциклопедије

Параћин
Paraćin collage.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округ Поморавски
ОпштинаПараћин
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 25.104
Географске карактеристике
Координате43° 51′ 33″ СГШ; 21° 24′ 37″ ИГД / 43.85906° СГШ; 21.41036° ИГД / 43.85906; 21.41036
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина128 m
Параћин на мапи Србије
Параћин
Параћин
Параћин на мапи Србије
Остали подаци
ГрадоначелникВладимир Милићевић (СНС)
Поштански број35250
35252
35253
Позивни број035
Регистарска ознакаPN
Веб-сајт
www.paracin.rs

Параћин је градско насеље у општини Параћин, у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 25.104 становника. У граду је некада пре Другог светског рата радила текстилна фабрика Влада Теокаревић, а данас су најпознатији индустријски комбинати Српска фабрика стакла[1] и индустрија кондиторских производа Параћинка.

Овде се налазе Библиотека Др Вићентије Ракић и Зграда библиотеке у Параћину, Зграда у Ул. Бранка Крсмановића 45 у Параћину, Железничка станица Параћин, Запис Миленковића липа (Параћин), Запис Адакалска липа (Параћин), Споменик ратницима палим у Првом светском рату у Параћину.

Историја[уреди | уреди извор]

Параћин, око 1933. године.

Светолик Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, антифашиста (Јосинговац), је 25. марта 1941. написао писмо Адолфу Хитлеру на које је добио одговор, али је депортован у логор Матхаузен где је и умро.[2] Овде је сахрањен херој Живота Ђурић.

У завичајном музеју у Параћину чувају се фосилни остаци моравског крокодила који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.[3]

Према легенди, Параћин је место порекла Васине торте која је ту настала почетком 20. века.[4][5]

Параћинци су познати под надимком џигерани којег носе због догађаја приликом кога су хтели да угосте српског Књаза Милоша џигерицом као специјалитетом, а он увређен рекао „Џигерицо и ти ли си месо, Параћинци и ви ли сте људи?”[6]

Овде се налазе Запис липа код цркве (Параћин), Запис липа код школе (Параћин), Запис клен Свете Недеље (Параћин ван варош) и Запис Радивојевића храст (Параћин ван варош).

Нижа реална гимназија је отворена 1879, нова зграда гимназије је освећена на Савиндан 1940, пошто је рад у њој већ почео.[7]

Овде се налази ФК СФС Борац Параћин,као и ФК Јединство Параћин,најуспешнији фудбалски клуб у овом граду.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Параћин живи 20.172 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 8.565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[8]
Година Становника
1948. 10.110
1953. 11.175
1961. 15.648
1971. 21.511
1981. 24.407
1991. 25.567 24.710
2002. 25.292 26.476
2011. 25.104
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
24.262 95,92%
Роми
  
343 1,35%
Црногорци
  
87 0,34%
Југословени
  
57 0,22%
Македонци
  
52 0,20%
Хрвати
  
44 0,17%
Албанци
  
23 0,09%
Горанци
  
21 0,08%
Бугари
  
14 0,05%
Словенци
  
13 0,05%
Украјинци
  
12 0,04%
Мађари
  
9 0,03%
Муслимани
  
8 0,03%
Руси
  
7 0,02%
Румуни
  
7 0,02%
Немци
  
5 0,01%
Чеси
  
3 0,01%
Словаци
  
3 0,01%
Бошњаци
  
3 0,01%
Власи
  
1 0,00%
непознато
  
191 0,75%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знамените личности из града[уреди | уреди извор]

Братски градови[уреди | уреди извор]

Галерија "Параћин и туризам"[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ми дувамо стакло.... "Време", 25. нов. 1936
  2. ^ Србин на врхунцу Хитлерове моћи писао му писмо
  3. ^ Заборављено откриће: Старо српско језеро крило крокодиле (Б92, 20. децембар 2016)
  4. ^ Штрудла Бечка а торта Васина. Европски утицај на културу исхране у Србији. Прича о слаткишима Народни музеј Крушевац. Александар Милетић и Зорана Драшковић Ковачевић, септембар 2014. Приступљено 17.02.2018.
  5. ^ Ко је Васа из Васине торте? Архивирано на сајту Wayback Machine (17. фебруар 2018) Магазин Студент. 28.01.2018. Приступљено 17.02.2018.
  6. ^ Торањ пао брука остала Српско Наслеђе. Историјске свеске. Број 5. Мај 1998.
  7. ^ "Политика", 22. јан. 1940
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]