Параћин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Параћин
Paraćin.JPG
Панорама Параћина
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Поморавски
Општина Параћин
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 25.104
Географске карактеристике
Координате 43°51′33″ СГШ; 21°24′37″ ИГД / 43.85906° СГШ; 21.41036° ИГД / 43.85906; 21.41036Координате: 43°51′33″ СГШ; 21°24′37″ ИГД / 43.85906° СГШ; 21.41036° ИГД / 43.85906; 21.41036
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 128 м
Параћин на мапи Србије
Параћин
Параћин
Остали подаци
Поштански број 35250
35252
35253
Позивни број 035
Регистарска ознака PN

Параћин је градско насеље у општини Параћин, у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 25.104 становника. У граду је некада пре Другог светског рата радила текстилна фабрика Влада Теокаревић, а данас су најпознатији индустријски комбинати Српска фабрика стакла и индустрија кондиторских производа Параћинка.

Овде се налазе Библиотека Др Вићентије Ракић, Железничка станица Параћин, Запис Миленковића липа (Параћин), Запис Адакалска липа (Параћин).

Историја[уреди]

Параћин, око 1933. године.

Светолик Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, је 25. марта 1941. написао писмо Адолфу Хитлеру на које је добио одговор, али је депортован у логор Матхаузен где је и умро.[1] Овде је сахрањен херој Живота Ђурић.

У завичајном музеју у Параћину чувају се фосилни остаци моравског крокодила који је пре 16 милиона година живео у српском језеру.[2]

Према легенди, Параћин је место порекла Васине торте која је ту настала почетком 20. века.[3][4]

Параћинци су познати под надимком џигерани којег носе због догађаја приликом кога су хтели да угосте српског Књаза Милоша џигерицом као специјалитетом, а он увређен рекао „Џигерицо и ти ли си месо, параћинци и ви ли сте људи?”[5]

Овде се налазе Запис липа код цркве (Параћин), Запис липа код школе (Параћин), Запис клен Свете Недеље (Параћин ван варош) и Запис Радивојевића храст (Параћин ван варош).

Демографија[уреди]

У насељу Параћин живи 20.172 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,8 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 8.565 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[6]
Година Становника
1948. 10.110
1953. 11.175
1961. 15.648
1971. 21.511
1981. 24.407
1991. 25.567 24.710
2002. 25.292 26.476
2011. 25.104
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
24.262 95,92 %
Роми
  
343 1,35 %
Црногорци
  
87 0,34 %
Југословени
  
57 0,22 %
Македонци
  
52 0,20 %
Хрвати
  
44 0,17 %
Албанци
  
23 0,09 %
Горанци
  
21 0,08 %
Бугари
  
14 0,05 %
Словенци
  
13 0,05 %
Украјинци
  
12 0,04 %
Мађари
  
9 0,03 %
Муслимани
  
8 0,03 %
Руси
  
7 0,02 %
Румуни
  
7 0,02 %
Немци
  
5 0,01 %
Чеси
  
3 0,01 %
Словаци
  
3 0,01 %
Бошњаци
  
3 0,01 %
Власи
  
1 0,00 %
непознато
  
191 0,75 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Србин на врхунцу Хителрове моћи писао му писмо
  2. Заборављено откриће: Старо српско језеро крило крокодиле (Б92, 20. децембар 2016)
  3. Штрудла Бечка а торта Васина. Европски утицај на културу исхране у Србији. Прича о слаткишима Народни музеј Крушевац. Александар Милетић и Зорана Драшковић Ковачевић, септембар 2014. Приступљено 17.02.2018.
  4. Ко је Васа из Васине торте? Магазин Студент. 28.01.2018. Приступљено 17.02.2018.
  5. Торањ пао брука остала Српско Налеђе. Историјске свеске. Број 5. Мај 1998.
  6. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]