Franc Ksaver fon Zak

Franc Ksaver fon Zak
Franc Ksaver fon Zak, astronom
Lični podaci
Datum rođenja	(1754-06-16)16. jun 1754.
Mesto rođenja	Pešta, Mađarska
Datum smrti	2. septembar 1832.(1832-09-02) (78 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Naučni rad
Polje	astronomija, fizika

Baron Franc Ksaver fon Zak (16. jun 1754 - 2. septembar 1832) je bio mađarski astronom rođen u Pešti, u Mađarskoj. Studirao je fiziku u Pešti u Mađarskoj, a zatim je proveo neko vreme u austrijskoj vojsci. Predavao je na univerzitetu u Lembergu (sada Lavov, Ukrajina). Živeo je u Parizu od 1780. do 1783. godine, a u Londonu od 1783. do 1876. godine kao tutor u kući saksonskog ambasadora, Hansa Morica fon Brula. U Parizu i Londonu se upoznao sa astronomima kao što su Džozef de Laland, Pjer-Simon Laplas i Vilijam Heršel. Godine 1876. ga je Ernest II, vojvoda Saksa-Gota-Altenburga postavio za direktora nove opservatorije na brdu Siberg u Goti, koja je završena 1791. godine. Krajem 18. veka, organizovao je "Nebesku policiju", grupu od dvadeset četiri astronoma, da bi se pripremili za sistematsku potragu za "nepronađenu planetu" koju je zakon Titus-Bod predvideo da se nalazi između Marsa i Jupitera. Cerera je slučajno otkrivena kako je potraga odmakla. Koristeći pretpostavke Karla Fridriha Gausa, noći između 31. decembra 1801. i 1. januara 1802. godine, fon Zak je (a jednu noć kasnije i Henrih Vilhelm Matijas Olbers, samostalno) ponovo otkrio Cereru nakon što je bila izgubljena prilikom njenog prolaska iza Sunca. Nakon vojvodine smrti 1804. godine, fon Zak je pratio vojvodinu udovicu na njenim putovanjima na jug Evrope; njih dvoje su se smestili u Đenovi 1815. godine, gde je on vodio opservatoriju Kapodimonte. Vratio se u Pariz 1827. godine, gde je i preminuo 1832. godine.

Zak je objavio Sunčeve tabele (Gota, 1792; novo i poboljšano izdanje, ibid., 1804), i brojna dela na geografske teme, posebno o geografskim pozicijama mnogih gradova i mesta koja je odredio tokom svojih putovanja uz pomoć sekstanta.

Međutim, najznačajniji je kao urednik tri naučna žurnala od velike vrednosti: Allgemeine Geographische Ephemeriden (4 izdanja, Gota, 1798-1799), Monatliche Correspondenz zur Beförderung der Erd- und Himmels-Kunde (28 izdanja, Gota, 1800-1813, od 1807. pod uredništvom Bernharda fon Lindena i Correspondance astronomique, geographique, hydrographique, et statistique (Đenova, 1818-1826, 14 izdanja, i jedan deo 15.).

Izabran je za člana Kraljevske švedske akademije nauka 1794. godine, za stranog počasnog člana Američke akademije umetnosti i nauka 1798. godine, za člana Kraljevskog društva 1804. godine, i za počasnog člana Mađarske akademije nauka 1832. godine.

Asteroid 999 Zakija i krater Zak na Mesecu su nazvani po njemu, dok je asteroid 64 Angelina nazvan po astronomskoj stanici koju je on oformio blizu Marseja.

L'attraction des montagnes, 1814

Literatura

• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 
• Broš, P.: Der Astronom der Herzogin, Acta Historica Astronomiae Vol. 12 Frankfurt am Main: Deutsch. 2001. ISBN 978-3-8171-1656-0.
• Kaningham, K. (ed.).: Skupljena korespondencija barona Franca fon Zaka. Vol. 1: Pisma između Zaka i Jana Sniadeckog 1800-1803 Sarfsajd, Florida (PO Box 547232, Surfside, FL 33154) : Star Lab Press. 2004. ISBN 978-0-9708162-4-5.
• Kaningham K. (ed.).: Skupljena korespondencija barona Franca fon Zaka. Vol. 2: Pisma između Zaka i Lajoša Šedijusa. Sarfsajd, Florida (PO Box 547232, Surfside, FL 33154) : Star Lab Press. 2006. ISBN 978-0-9708162-7-6.
• Szabados, Laslo: Zak, Janoš Ferenc u Biografskoj enciklopediji astronoma, urednik: Tomas Hokni, Springer 2007.
• Varga, M., 2005: Franc Ksaver fon Zak (1754-1832): Njegov život i vremena. Monografije Konkoli opservatorije Br. 5, Budimpešta.
• Gosteli, L.; Bosčung, U.; Broš, P. (1998), „Astronom, svetski putnik, , world citizen, i čovek sa bolesnom bešikom. Pisma Franca Ksavera fon Zaka Rudolfu Abrahamu fon Šiferliju 1821-1832”, Gesnerus. Supplement, 45, str. 1—382, PMID 9847463