Hafis-paša

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Hafiz paša (oko 1770-te — avgust 1805.) je bio osmanski velikodostojnik u vreme Prvog srpskog ustanka. Rođen je u Nišu u siromašnoj muslimanskoj porodici negde oko 1770-tih. Pravo ime mu je bilo Mustafa, a Hafiz označava titulu čoveka koji je napamet naučio Kuran. Kao mladić učestvovao je u Austrijsko-turskom ratu iz 1788-1791, gde se istakao hrabrošću i primerenim vojničkim držanjem. Brzo uznapredovao u službi i stekao veliki ugled i moć. Njegov uspon u vojničkoj hijerarhiji je otpočeo kada je kao vojnik učestvovao u borbama protiv pobunjenih janjičara u Beogradskom pašaluku, u sastavu jedinica Šašit paše Leskovačkog. Postavljen je za muselima, pokrajinskog namesnika u Nišu. Kasnije mu je doteljena titula kapidžibaše. Učestvovao je u proterivanju pobunjenih janjičara iz Beogradskog pašaluka.[1] Prema opisima bio je vrlo energičan i ambiciozan čovek, odan služenju Otomanskoj imperiji, koji je na sebe preuzeo sav teret rešavanja pitanja Srba i njihove bune.[2] Vodio je veliki ugled kako među Turcima tako i među Srbima, jer se nije ponašao poput silnika i ajana. Na njegov lični zahtev, Sultan ga je u julu 1805.te godine po sugestiji Napoleona Bonaparte postavio za komandanta vojske okupljene u rejonu Niša, koja je poslata da preuzme vlast u Beogradu posle misije Bećir paše i da umiri Srbe. Poginuo je tokom boja na Ivankovcu 1805. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vasa Čubrilović, Boj na Ivankovcu 1805, str. 33,34,35,36
  2. ^ Drugi srpski ustanka, Željko Fajfrić. str. 37.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Vasa Čubrilović, Boj na Ivankovcu 1805. str. 40, 41.
  • Željko Fajfrić, Drugi srpski ustanak. str. 37.