Henrik Lovmjanjski
| Henrik Lovmjanjski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 22. avgust 1898. |
| Mesto rođenja | Daugudza kod Vilkomira, Rusko carstvo |
| Datum smrti | 4. septembar 1984. (86 god.) |
| Mesto smrti | Poznanj, Narodna Republika Poljska |
Henrik Lovmjanjski (polj. Henryk Łowmiański; 22 avgusta 1898, Daugudza kod Vilkomira, gubernija Viljnus, Rusko carstvo (danas rajon Ukmerge, Litvanija) — 4. septembra 1984, Poznanj) bio je poljski naučnik, istoričar-medievista, slavista, profesor, doktor nauka, akademik Poljske akademije nauka (od 1952). Autor je monumentalnog šestotomnog dela „Počeci Poljske”.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Srednje obrazovanje stekao je Vilnjusu i Černigovu. Godine 1916. upisao je Univerzitet u Kijevu Sv. Vladimir. Zatim prelazi na Univerzitet u Vilnjusu Stefan Batori, gde je studirao istoriju. Nakon što je završio Univerzitet, ostao je na njemu s namerom da nastavi naučni rad.
Godine 1924. odbranio je doktorsku disertaciju na temu istorija litvanskih gradova XVI veka (Wschody miast litewskich w XVI wieku). Postao je prvi doktor istorije u obnovljenom Univerzitetu u Vilnjusu. Habilitovao se 1932 godine s dvotomnim delom «Studija o počecima litvanskog društva i države» (Studia nad początkami społeczeństwa i państwa litewskiego).
Za proučavanje istorije velike kneževine Litve 1932. dobio je zvanje počasnog doktora.
Od 1933. do 1939. godine bio je šef katedre za istoriju Istočne Evrope na Univerzitetu u Vilnjusu.
Godine 1938. postao je član Poljske akademije znanja.
U vreme Drugog svetskog radio je u Arhivu u Vilnjusu. Godine 1945. prešao je u Poljsku, neko vreme živeo i radio u Lođu. Zatim je prešao u Poznanj.
Radio je kao profesor na katedri za istoriju Istočne Evrope (kasnije nazvane katedra za istoriju naroda SSSR) Univerziteta u Poznanj Adam Mickijevič.
Godine 1963. postao je rukovodilac odseka za istoriju srednjeg veka Instituta za istoriju Poljske akademije nauka.
Od 1951. do 1957. bio je šef istorijskih kadedri Univerziteta U Poznanju, a od 1957. do 1968. godine direktor instituta istorije pri tom univerzitetu.
Zbog lošeg vida tragično je poginuo pod tramvajem u Poznanju. Sahranjen je u Žgovu.
Odabrani naučni radovi[uredi | uredi izvor]
- Wschody miast litewskich (1923—1924)
- Witold wielki książę litewski (1930)
- Studia nad początkami społeczeństwa i państwa litewskiego (1931-32)
- Uwagi o sprawie podłoża społecznego i gospodarczego Unii Jagiellońskiej (1934)
- The Ancient Prussians (1936)
- Wcielenie Litwy do Polski w 1386 roku (1937)
- Handel Mohylewa w XVI w. (1938)
- Struktura gospodarcza Mohylewa w czasach pomiary włócznej (1939)
- Imię chrzestne Mieszka I (1948)
- Podstawy gospodarcze formowania się państw słowiańskich (1953)
- Zagadnienia roli Normanów w genezie państw słowiańskich (1957)
- Historia Polski do roku 1764 (1957—1958)
- Geneza państwa ruskiego jako wynik procesu wewnętrznego (1962)
- Początki Polski t. I—VI (1963—1985)
- Religia Słowian i jej upadek (w. VI—XII) (1979) (prevedena na srpski)
- Studia nad dziejami Wielkiego Księstwa Litewskiego (1983)
- Studia nad dziejami Słowiańszczyzny, Polski i Rusi w wiekach średnich (1986)
- Prusy — Litwa — Krzyżacy (1989)
- Zaludnienie państwa litewskiego w wieku XVI: zaludnienie w roku 1528 (1998)
- Polityka Jagiellonów (1999)
