Herta Oberhojzer
Herta Oberhojzer | |
|---|---|
 Herta Oberhojzer 1946. ili 1947. | |
| Datum rođenja | 15. maj 1911. |
| Mesto rođenja | Keln, Nemačko carstvo |
| Datum smrti | 24. januar 1978. (66 god.) |
| Mesto smrti | Linc na Rajni, Zapadna Nemačka |
| Narodnost | Nemica |
| Zanimanje | lekar |
Herta Oberhojzer (nem. Herta Oberheuser; Keln, 15. maj 1911 — 24. januar 1978, Linc na Rajni, Zapadna Nemačka) je bila ratni zločinac i nacistička lekarka koja je radila u koncentracionim logorima Aušvic i Ravenzbrik od 1940. godine do 1943. godine.
Obrazovanje i članstvo u Nacističkoj partiji[uredi | uredi izvor]
Oberhojzer je 1937. godine stekla medicinsku diplomu u Bonu, i specijalizovala je dermatologiju.[1] Ubrzo potom je stupila u Nacističku partiju kao praktikant medicine, a kasnije je služila kao lekar u Savezu nemačkih devojaka.[1] Oberhojzer je, 1940. godine, postavljena za asistenta Karla Gebharda, tadašnjeg glavnog lekara SS, i ličnog lekara Hajnriha Himlera.[1]
Ratni zločini[uredi | uredi izvor]
Oberhojzer i Gebhard su došli u Ravenzbrik 1942. kako bi sprovodili eksperimente nad zatvorenicima, sa naglaskom na pokušajima da se pronađu bolji metodi za lečenje infekcija.[1] Sprovodili su eksperimente koji su uključivali nanošenje sulfanilamida na namerno inficirane rane, eksperimente koji su se ticali regeneracije i transplantacije kostiju, mišića i nerava nad 86 žena, od kojih su 74 bile poljske političke zatvorenice u logoru.[2] Ubijala je zdravu decu injekcijama ulja i evipana, a zatim uklanjala njihove ekstremitete i vitalne organe. Period od davanja injekcije do smrti je trajao od tri do pet minuta, a osoba bi do samog kraja bila polusvesna. Sprovodila je neke od najjezivijih i bolnijih medicinskih eksperimenata, sa naglaskom na namerno nanošenje rana logorašima. Kako bi simulirala rane koje su nemački vojnici trpeli u borbi, Oberhojzer je utrljavala strane objekte kao što su drvo, zarđali ekseri, komadići stakla, prašina ili piljevina u posekotine.
Suđenje[uredi | uredi izvor]
Herta Oberhojzer je bila jedina žena optuženi na nirnberškom „Doktorskom suđenju“, kom prilikom je osuđena na 20 godina zatvora. Kazna joj je kasnije skraćena na pet godina.
Kasniji život[uredi | uredi izvor]
Oberhojzer je puštena u aprilu 1952. godine zbog dobrog vladanja i postala je porodični lekar u Zapadnoj Nemačkoj. Izgubila je posao 1956. godine kada ju je preživeli logoraš iz Ravenzbrika prepoznao, a medicinska licenca joj je poništena 1958. godine. Međutim, žalila se, i ponovo dobila pravo da se bavi medicinom u aprilu 1961. godine, nakon čega je radila u laboratoriji u Institutu Bodelšving.[3] Umrla je u januaru 1978. godine.[1]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Mikaberidze 2013
- ^ Dawson, Mackenzie (08. 05. 2016). „After Hitler’s pal died, Nazis recreated his injuries in a sick experiment”. New York Post. Pristupljeno 19. 06. 2017.
- ^ Cymes, Michel (2015). Hippocrate aux enfers - Chapitre 13 - "Elle n'était pas mauvaise" - Herta Oberheuser (na jeziku: francuski). Éditions Stock. ISBN 9782234078413.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mikaberidze, Alexander (2013). Atrocities, Massacres, and War Crimes: An Encyclopedia [2 Volumes]: An Encyclopedia (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. ISBN 9781598849264.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ljudi | |
