Hesenski ustanak

Hesenski ustanak izbio je 1809. godine protiv francuske vlasti u kraljevini Vestfaliji u čijem se sastavu u periodu od 1807. do 1813. godine nalazila izborna kneževina Hesen po kome je i dobio ime. Ustanak je deo Napoleonovih ratova, tj. Rata pete koalicije. Trajao je od 22. aprila do 5. maja, a završen je porazom ustanika.

Ustanak

Iskoristivši Napoleonovu angažovanost ratom protiv Austrije, kraljev ađutant i gardijski pukovnik Vilhelm Dernberg organizuje ustanak. Nameravao je da prepadom Garde 22. aprila pohvata u Kaselu kralja Žeroma Bonapartea i francusku vladu nakon ćega bi organizovao privremenu vladu i podigao opšti ustanak za oslobođenje od Napoleonovog jarma. Ustanici su preuranjenom akcijom zapadno od Kasela kompromitovali ustanak i omogućili Žeromu Bonaparti da ga uguši. Dernberg je 23. aprila pokušao da preduzme pohod na Kasel sa ustanicima iz Homberga. Gardijski odred razbio je slabo naoružane vojnike. Derneberg je prebegao u Češku.

Međutim, najopasniju ustaničku akciju poveo je 28. aprila major iz Berlina, Šil, sa svojim husarskim pukom i izvesnim brojem dobrovoljaca. Dana 5. maja ustanici su kod Dodendorfa naišli na neobično jak otpor Žeroma Bonaparte. Šil je primoran na odstupanje ka Štralzundu gde je poginuo. Njegov odred se raspao. Nakon Napoleonovog trijumfa kod Vagrama i potpisivanja Šenbrunskog mira, Hesen je odustao od daljih ustaničkih akcija.

Vidi još

• Rat pete koalicije

Izvori

• Vojna enciklopedija, tom 3 (435)