Hidraulične mašine
Hidraulične mašine se tehničke naprave koje transformišu mehaničku energiju pokretnih delova mašine u strujnu energiju fluida ili obrnuto. U hidraulične mašine se obično ubrajaju pumpe i motori.
U zavisnosti od toga da li se enerija predaje ili oduzima fluidu, razlikuju se:
- radne hidraulične mašine - kada se energija predaje fluidu
- motorne hidraulične mašine - kada se energija oduzima od fluida i pretvara u mehaničku energiju
- kombinovane hidraulične mašine - mašine koje mogu da pretvaraju i hidrauličku u mehaničku energiju i obrnuto
Ljudi vekovima koriste hidroenergiju kako bi dobili mehanički rad. U Starom veku su korišćena obrtna kola, koja su pokretali brzi vodotokovi, a koja su služila za pogon mlinova. Danas se za takve poslove koriste hidraulične mašine, iako se u nekim zabačenijim delovim sveta i još uvek koriste ovakve konstrukcije za pogon mlinova.
Podela[uredi | uredi izvor]
Hidraulične mašine se prema načinu formiranja radne zapremine dele na[1]: rotacione i linearne.
Rotacione hidraulične mašine se dele na:
- zupčaste (sa spoljašnjim ozubljenjem, sa unutrašnjim ozubljenjem i sa zupčastim prstenom)
- krilne (s fiksnim krilima i obične - s pomičnim krilima)
- klipne (radijalno i aksijalno)
Linearne hidraulične mašine se dele na:
- klipne
- membranske
Radne hidraulične mašine[uredi | uredi izvor]
Fluid u radnim hidrauličnim mašinama kontinualno struji kroz mašinu, a energija mu se predaju u obrtnom radnom kolu.
Radne hidraulične mašine se dele na:
- turbomašine ili lopatične mašine
- zapreminske ili klipne mašine
- strujne mašine
Prema vrsti fluida radne hidraulične mašine se dele na: pumpe i ventilatore. Pumpe su namenjene za tečnosti, a ventilatori za gasove.[2]
Prema pravcu strujanja fluida u samoj mašini dele se u tri grupe[3]:
- radijalne ili centrifugalne
Kod radijalnih mašina, kretanje fluida je usmereno od ose obrtanja ka periferiji radnog kola. U ovim mašinama predaje se veća količina energije jedinici mase fluida, ali se postižu manji protoci u odnosu na ostale turbomašine.
- aksijalne ili osne
Tečnost ulazi u radno kolo i izlazi iz njega aksijalno. Za aksijalne mašine karakterističan je prolaz fluida kroz radno kolo u pravcu koji je paralelan sa osom obrtanja. Ove mašine u odnosu na ostale turbomašine postižu veće protoke, ali je predata količina energije jedinici mase fluida manja.
- radiaksijalne ili dijagonalne
Pumpe s dijagonalnim tokom vode se nazivaju i radiaksijalne pumpe, jer tečnost ulazi u radno kolo aksijalno, a ispušta se u smeru koji je između radijalnog i aksijalnog. Radiaksijalne hidraulične mašine su po konstrukciji kombinacija radijalnih i aksijalnih mašina. Kod ovih mašina fluid se kreće i u pravcu ose obrtanja i radijalno u odnosu na taj pravac.
Primena[uredi | uredi izvor]
- Hidraulične pumpe je sastavni dio hidrauličnog pogona koji spoljašnju mehaničku energiju (obično preko elektromotora) pretvara u energiju radnog hidrauličkog fluida.[4] Zahvaljujući osnovnom konceptu, poboljšavanje dizajna i karakteristika kroz godine iskustva su rezurtirali da su hidraulične pumpe dovedene do visokog kvaliteta i daju dobre rezultate i veliku hidrauličnu snagu u uslovima rada kada je potrebno. Primena hidrauličnih pumpi je velika. Hidraulične pumpe se nalaze u radnim pogonima za obradu zemljišta, kod kamionskih i traktorskih prikolica, hidrauličnih skela, utovarivača, odnosno skoro svugde gde je potrebna velika potisna sila i kontrolisani rad.[5]
- Hidraulična turbina je rotaciona hidraulične mašine. Ona hidrauličnu energiju, nastalu strujanjem vode transformiše u mehanički rad. U današnje vreme hidraulične turbine se najčešće koriste za pokretanje generatora i dobijanje električne energije iz obnovljivih (hidrauličnih) izvora energije.[6][7] Savremene hidraulične turbine imaju savršene konstrukcije i visoke vrednosti stepena korisnosti koji dostižu i 95%, pa spadaju grupu mašina sa najvišim stepenima korisnosti te se mogu porediti sa velikim električnim motorima i generatorima.
- Za podizanje i prenos velikih tereta koriste se hidraulične dizalice. U sklopu hidrauličnih dizalica i uređaji za dizanje i transport, koriste se hidraulični cilindri, pumpe, rezači, pribor i kolica.[8]
- U slučaju da dođe do srčanog udara, za pravilan oporavak srčanog mišića je prvenstveno bitan period neposredno nakon srčanog udara. Ako se radi o blažem srčanom udaru, dovoljno je pomoći srcu pri pumpanju krvi, odnosno smanjiti napor koji je potreban za pumpanje krvi. Postoje pumpe koje služe da asistiraju srcu pri radu, odnosno da olakšaju njegov rad, kao što su balon pumpe. Kod težeg srčanog udara sa težim posledicama pri kojima može doći do totalnog otkaza rada srčanog mišića, postoji mogućnost primene veštačkog srca.
Najznačajniji primer primene pumpi u medicini je pumpa koja daje rešenje veštačkog srca AbioCor Implantable Replacement HeartB.[9]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 26. 11. 2014. g. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 17. 06. 2012. g. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ http://bib.irb.hr/datoteka/341680.Dipl-DVukonic.pdf
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 18. 07. 2013. g. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ Hidraulične Pumpe
- ^ Benišek, Miroslav (1998). Hidraulične turbine. Mašinski fakultet u Beogradu. ISBN 978-86-7083-323-4.
- ^ Skripte sa predavanja iz Hidrauličnih turbina na Mašinskom fakultetu u Beogradu, 2002/2003
- ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 14. 09. 2013.
- ^ http://www.cqm.rs/2013/cd1/pdf/8/12.pdf
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Benišek, Miroslav (1998). Hidraulične turbine. Mašinski fakultet u Beogradu. ISBN 978-86-7083-323-4.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
