Holandska književnost u 18. veku
Holandska književnost u 18. veku je poprimila uticaj iz Engleske i Francuske. Još sa kraja 17. veka počelo je slabljenje političkog i ekonomskog uticaja Republike sedam ujedinjenih provincija.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Vlast u Republici sedam ujedinjenih provincija su držali regenti. Regenti su bili imućni građani koji su nili na vlasti od 1702. godine. Ova titula je bila u većini slučajeva nasleđivana. Ipak se jalja potreba za kraljem tako da je na presto doveden Vilem IV Oranski. Usled Napoleonovih ratova okupira se današnja Holandija i Belgija. Od 1795. godine na Nizozemlje se odnosi kao na Batavijsku republiku. Ime dobija po jednom germanskom plemenu Batavijci koji su živeli na prostoru Nizozemske za vreme antičkog Rima. 1805. Napoleon upravu Batavijske republike daje svog brata Luja Napoleona i Nizozemlje postaje Kraljevina Holandija koja je 1810. godine pripojena Francuskoj. Nakon poraza Napoleona i zahvaljujući Bečkim kongresom ujedinjuje se severno i južno Nizozemlje u Kraljevinu Holandiju na čelu sa dinastijom Oranje.
Prosvetiteljstvo[uredi | uredi izvor]
Od prosvetiteljstava koje je u evropskim razmerama obležio 18. vek, u Holandiji je bila najprihvaćenija njegova racionalna strana. Naglasak se stvalja na obrazovanje i vaspitanje, tako da većina dela koja su stvarana u ovom dobu imaju didaktički karakter. Osnivana su dobrotvorna udruženja poput Društva za opštu dobrobit ( Maatschappij tot Nut van 't Algemeen). Rezultati su bili vidljivi, nicanje škola, formiranje fondova za stipendije, osnivane su biblioteke.[1]
Baltazar Beker, amsterdamski propovednik koji se uključuje u borbu za prosvećenje. Značajana je njegova studija '' Зачарани свет'' ( De betooverde wereld ) koji tvrdi da nema mesta sujeverju u racionalnom svetu. Zahvaljujući ovoj studiji prestaju progoni veštica..[2]
Iz racionalizma javlja se sentimentalizam.
Klasicističko pozorište je jedna od tekovina prosvetiteljstva. Osnovana zahvaljujući udruženju Ništa nije teško kad se hoće ( Nil volentibus arduum). Karakteristike klasicističke drame su :
- ugledanje na antičke uzore
- dosledna primena zakona o tri dramska jedinstva ( radnje, mesta i vremena)
- 5 činova
- istinitost
- sažetost
- tipski karakter
- didatička uloga
Piter Langendejk ( Pieter Langendijk), pisac je komedije ''Обострана брачна превара'' (Het wederzijds huwelijksbedrog).
Kritika kolonijalizma je važna odlika književnosti u ovom periodu. Pojedini pisci postaju svesni osobina kolonijalizma i ukazuju na njih. Najznačajni pisci ovakvih književnih dela su:
- Ono Zvir van Haren ( Onno Zwier van Haren), tragedija Agon, sultan Bantama ( Agon, Sulthan van Bantam)
- Elizabet Marija Post ( Elisabeth Maria Post) , Reinhart
Književnost za decu[uredi | uredi izvor]
Deca su posmatrana kao nešto što pleni prosvećenog građananina svojom prirodnošću, podstičući potebu za usavršavanjem i oblikovanjem.[1]
Hijeronimus van Alfen ( Hieronymus van Alphen) poznat je kao utemeljivač pesama za decu. Najpoznatija zbirka pesama je "Pesmice za decu" ( Proeve van Kleine Gedichten voor Kinderen). Uobičajeni motivi su oni koji ukazuju na: marljivost u učenju, vrline poput iskrenosti i poslušnosti, odnos roditelj- dete.[1]
Lirika[uredi | uredi izvor]
- Duhovna
Duhovna poezija doživljava uzlet sa Janom Lajkenom ( Jan Luyken) i njegovom '' Часном и крепосном песмарицом'' ( Zedelyke en stichtelijke zangen).
- Svetovna
Što se tiče svetovne lirike, dominira ljubavna i pastoralna poezija. Najznačajniji predstavnik ljubavne poezije je Jakobus Belami( Jacobus Bellamy) sa zbirkom pesama ''Песме моје младости'' (Gezangen mijner jeugd) a pastoralne Hubert Kornelis Pout ( Hubert Korneliz.Poot) sa temama idiličnog seoskog života.
Roman[uredi | uredi izvor]
Roman u 18. veku dobija svoj današnji oblik i postaje izuzetno popularan u Holandiji. Uspon romana 1780. godine. U holandskoj književnosti razlikujemo nekoliko vrsta:
- Epistolarni roman, roman u pismima, najznačajniji predstavnici su Elizabet Marija Pots sa romanima ''Земља'' (Het land) i Reinhart ,Bela van Zajlen, koja je pisala na francuskom jeziku.
- Sentimentalni roman, koji vraća osećajnost racionalizmu svoje mesto nalazi u delima Rejnvisa Fejta ( Rhijnvis Feith). Najznačajnije delo ovog pisca je svakako ''Јулија'' (Julia) koja je prevedena na francuski, nemački i ruski.
- Pikarski roman, postaje popularan početkom 18. veka. Ova vrsta romana istovremeno pružaju zadovoljenje voajerskih potreba i ismevaju dvoličnost društvenog morala. Predstavnik ove vrste romana je pisac Nikolas Hejnsijus (Nikolaas Heinsius) sa romanom ''Забавни авантуриста''( Den vermakelyken avanturier).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Novaković 2012.
- ^ Novaković 2012
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Novaković-Lopušina, Jelica (2012). Uvod u holandsku i flamansku književnost. Beograd: ARIUS & PARTENON. ISBN 978-86-7157-598-0.
- Vandeputte, O (1992). Nizozemski : jezik dvadeset miliona Holanđana i Flamanaca. Novaković-Lopušina, J., 1955-, Deleu, Jozef, 1937-. Rekkem: Stichting Ons Erfdeel. ISBN 978-90-70831-43-1. OCLC 65967459.