Homonimija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Homonimija je leksička relacija dve lekseme koje pripadaju istoj gramatičkoj vrsti reči, podudarne su forme, a značenja su im različita i nepovezana. Može se svrstati u semantičke fenomene, jer jedina semantička veza među homonimima je međusobna isključivost. [1] “Homonimija je postojanje i mogućnost postojanja dvaju ili više diverznih semantičkih sadržaja u formalno, po spoljašnjem izgledu, istom obliku.”[2] Diverzni semantički sadržaj je odnos između dvaju ili više semantičkih sadržaja, koji se ne mogu jedan sa drugim dovesti ni u kakvu semantičku vezu, ni što se sema tiče, ni što se motivacionih asocijativnih veza tiče. Formalno isti oblik je oblik, čije se spoljašnje karakteristike (morfološke i prozodijske), poklapaju sa nekim već postojećim oblikom u leksičkom sistemu. Homonimija nije sistemska pojava, homonimi u leksičkom sistemu nisu međusobno povezani. Danko Šipka homonimiju shvata kao pojam uključen u ambigvitet. Identičnost forme posmatra veoma široko, što za posledicu ima izdvajanje mnogo vrsta homonimije, homonimnosti i homonimičnosti. Kao uzroke homonimije navodi: 1. raspad nekadašnje polisemantičke strukture; 2. preuzimanje stranih leksema; 3. tvorba reči; 4. skraćivanje; 5. fonetske promene; 6. atrakcija; 7. narodna etimologija. [3]

Tipovi homonimije[uredi | uredi izvor]

Većina autora koji su se bavili leksičkom homonimijom razlikuju četiri vrste homonimije: pravu homonimiju, homomorfiju, homografiju i homotoniju. Neki, pak, u homonime ubrajaju samo prave ili pune homonime[2], dok ostale smatraju jezičkim pojavama sličnim homonimiji.

  1. Prava, puna (potpuna) homonimija je odnos između leksema koje se podudaraju u svim gramatičkim oblicima u pisanom i govornom tekstu. Na primer: nanula (vrsta obuće) i nanula (pokr. pevnica u crkvi)
  2. Homomorfija je leksička homonimija leksema koje se podudaraju samo u nekim gramatičkim oblicima. Na primer: broj (imenica) i broj (imperativ od glagola brojati).
  3. Homografija je leksička homonimija leksema koje su iste u ortografiji, a različite u ortoepiji. (npr. luk i luk).
  4. Homotonija je leksička homonimija leksema koje se podudaraju samo u govoru (npr. Potcrtati i pocrtati.[4]

Homonimija u rečnicima[uredi | uredi izvor]

Prostor u rečnicima se štedi da bi ostalo što više prostora za definicije i primere. Sva ostala objašnjenja daju se najčešće u obliku skaćenica. Homonimija se beleži formalnim postupkom koji se po leksikografskoj terminologiji naziva stepenovanje obeležavanje odgovarajućih indeksa iznad homonimičnih odrednica u rečniku). Na primer: zamrznuti1 – učiniti da se nešto pretvori u led i zamrznuti2 – osetiti mržnju prema nekome, nečemu.

Homonimija i polisemija[uredi | uredi izvor]

Veoma je bitno, ali i veoma teško, razgraničiti i razdvojiti homonimiju od polisemije. Homonimi su reči koje nisu ni u kakvoj značenjskoj vezi, reči koje se slučajno (koincidencijom), odnosno sticajem istorijskih promena raznih reči, ili savremenim fonetskim promenama međusobno podudaraju po obliku, dok se pod polisemijom podrazumeva višeznačnost lekseme. Mnogo je načina koje istraživači predlažu za određivanje da li su u pitanju dve različite lekseme ili je reč o polisemiji.

  • Jezičko osećanje. Nedostatak je nepouzdanost.
  • Etimološki kriterijum. Ukoliko je zajedničko poreklo leksema, radi se o polisemiji, a ukoliko im je etimologija različita - nalaze se u homonimskom odnosu. Mnogi leksikolozi ne prihvataju ovaj kriterijum kao validan. Darinka Gortan-Premk ističe da su i homonimija i polisemija fakta jezičke sinhronije, zato sa sinhronijskog stanovišta treba i naći vezu između dve semantičke jedinice da bi se one smatrale polisemijom, a etimologija je pomoćno merilo.
  • Sinonimski kriterijum. Zasniva se na tezi da ukoliko su dve lekseme homonimi imaće različite sinonime. Neprihvatljiv je zato što različite sinonime imaju i dva različita značenja iste lekseme.
  • Gramatički kriterijum.. Ukoliko se gramatički oblici dve lekseme razlikuju, reč je o homonimiji. Kriterijum je nepouzdan za razlikovanje homonimije i polisemije, ali njime se mogu utvrdti vrste homonima.
  • Antonimski kriterijum. Ako lekseme imaju različite antonime, značenja su homonimna.
  • Drugi korišćeni načini, ali ipak nepouzdani, su: sintagmatski kriterijum, kriterijum prevođenja, tvorbeni kriterijum, sintaksički kriterijum, distributivni kriterijum itd.[4]
  • Najprecizniji način razlikovanja polisemije od homonimije bi bio kombinacija semantičkog i tvorbenog kriterijuma, kao i jezičkog osećanja. Značenja leksema se najpre razlažu na seme, a zatim se upoređuju semske strukture dveju jedinica.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Tafra, Branka: Razgraničavanje homonimije i polisemije (leksikološki i leksikografski problem), Filologija, knjiga 14, Zagreb, 1986.
  2. ^ a b Gortan-Premk, Darinka: Polisemija i organizacija leksičkog sistema u srpskome jeziku. Beograd : Institut za srpski jezik SANU, 1997.
  3. ^ Šipka, Danko, Leksička homonimija na primjeru savremenog srpskohrvatskog standardnog jezika, Sarajevo: Institut za jezik i književnost,1990.
  4. ^ a b Dragićević, Rajna, Leksikologija srpskog jezika, Beograd: Zavod za udžbenike, 2007.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хомонимија&oldid=27043668”