Hrvatska šestorka

Hrvatska šestorka (koju čine Maks Bebić, Vic Brajković, Toni Zvirotić, Džo Kokotović, njegov brat Ilija Kokotović i Mile Nekić) bila je grupa šestorice Hrvata iz Australije osuđenih na 15 godina zatvora 1981. zbog zavere da dignu u vazduh nekoliko ciljeva u Sidneju, uključujući jugoslovensku putničku agenciju, nekadašnje Elizabetansko pozorište u Njutaunu i glavni vodovod u Sent Merisu u zapadnom Sidneju.

Suđenje je bilo jedno od najdužih u pravnoj istoriji Australije. Žalba na presude i kazne nije uspela, i šestorka je kasnije osuđena na 10 godina zatvora, pre nego što su pušteni na slobodu 1991. Tokom 2012. godine, trojica od petorice preživelih muškaraca iz grupe — Maks Bebić, Mile Nekić i Vic Brajković — koje je zastupao advokat za ljudska prava Sebastijan De Brenan, podneli su zahtev Vrhovnom sudu Novog Južnog Velsa za sudsko preispitivanje njihovih osuda. Ova prijava je odbačena, međutim u avgustu 2022. Vrhovni sud NSV je naložio preispitivanje presuda na osnovu deklasifikacije relevantnih dokumenata ASIO.

Slučaj je privukao pažnju i Džona Šindlera, tada na Američkom vojnom fakultetu, koji je tvrdio da je afera „klasična” agentska provokatorska operacija koju je vodila obaveštajna agencija tadašnjeg komunističkog režima u Beogradu, poznata kao UDBA, protiv zajednica koje su bile protiv jugoslovenske federacije“. Takođe je tvrdio da su bivši funkcioneri UDBE rekli da je slučaj hrvatske šestorke „jedan od njihovih velikih uspeha“ u potpunoj diskreditaciji hrvatske australijske zajednice. Prema Šindleru, Australijska bezbednosno-obaveštajna organizacija bi (ili je barem trebala) bila svesna umešanosti UDBA-e.

Ian Kanlif, bivši viši pravnik u Odjeljenju za premijera i kabinet, tvrdio je da je zadržan obavještajni materijal koji bi rezultirao oslobađajućim presudama za hrvatsku šestorku. Ovaj materijal je namerno čuvan od tadašnjeg premijera Malkolma Frejzera, a sudski pozivi advokata odbrane na suđenju nisu bili dozvoljeni iz „razloga nacionalne bezbednosti“.