Сиднеј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сиднеј
енгл. Sydney
Sydney Harbour Bridge from the air.JPG
Сиднеј из ваздуха
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Аустралија
Савезна држава Нови Јужни Велс
Основан 26. јануар 1788.
Становништво
Становништво
 — 2014. 4,840,628
Географске карактеристике
Координате 33°52′10″ ЈГШ; 151°12′30″ ИГД / 33.869444° ЈГШ; 151.208333° ИГД / -33.869444; 151.208333Координате: 33°52′10″ ЈГШ; 151°12′30″ ИГД / 33.869444° ЈГШ; 151.208333° ИГД / -33.869444; 151.208333
Површина 12144,6 км2
Сиднеј на мапи Аустралије
Сиднеј
Сиднеј
Остали подаци
Градоначелник Џон Стенхоуп
Позивни број 02
Веб-сајт
www.cityofsydney.nsw.gov.au

Сиднеј (енгл. Sydney изговор: /ˈsɪdni/) је главни град аустралијске државе Нови Јужни Велс (енгл. New South Wales). Сиднеј је највећи град по површини у јужној хемисфери и најнасељенији град у Аустралији. Према попису из 2012. у граду је живело 4.667.283 становника, од чега 170.000 станује у централној зони (city of Sydney). Артур Филип, вођа тзв. Прве флоте, основао је прву европску колонију 1788. у Сиднејској ували.

Сиднеј се налази у југоисточном делу аустралијске обале. Изграђен је око залива Порт Џексон. Сиднеј је највећи финансијски центар Аустралије. Водеће привредне гране су пословне услуге, производња, туризам, медији и здравство.

Сиднеј је веома важна светска туристичка дестинација, познат по плажама и две знаменитости - Сиднејској опери и Сиднејском лучком мосту. Град је окружен националним парковима и многобројним заливима, рекама и увалама. Према истраживању из 1999, Универзитет Лоубороу класификује Сиднеј као бета град са 9 поена - на истом нивоу са Сан Франциском, Торонтом и Цирихом. Сиднеј је био домаћин многих спортских, културних и политичких догађаја и приредби попут Игара Комонвелта 1938, Летњих олимпијских игара 2000., Рагби купа 2003 као и самита АПЕК2007. а 2008. у Сиднеју је одржан Светски дан младих.

Према истраживању о трошковима живота, Сиднеј је најскупљи град у Аустралији и 21. најскупљи град на свету.

Положај града[уреди]

Централна зона Сиднеја

На нивоу Аустралије Сиднеј је удаљен:

Географија[уреди]

Сиднеј је смјештен на југоистоку Аустралије, око залива Ботани Беј. Залив је подељен на много мањих залива. Унутрашњи део залива назван Порт Џексон је највећа природна лука на свету. Погодна лука је основни узрок настанка града на том месту. Постоји много пешчаних плажа, од којих је најпознатија Бонди.

Јужни део града (јужно од залива) је равница Камберланд Плејн. Северно од залива је брежуљкасти простор Хорнсби Плетју, који досеже и 200 м надморске висине. У позадини је града планина Блу Моунтејнс са познатим стрмим стенама и остацима културе Абориџина које су на листи Светске баштине УНЕСК–а.

Клима[уреди]

Клима Сиднеја је влажна суптропска са много падавина[1] и малим годишњим разликама у температури.[2] Најнижа зимска температура ретко пада испод 8 °C, а највиша летња ретко прелази 32 °C.

Мост Сиднејске луке у аустралској олуји прашине из 2009.

Упркос репутације града да има изобиље сунчаних дана, Сиднеј је подложан влажним и често облачним временским условима током лета, који доводе до високих нивоа влажности и облачног неба. Град је заправо сунчанији током зиме и пролећа, кад су временски услови хладни али пријатни. У синдејског примарној временској станици на Опсервационом брду, екстремне температуре су у опсегу од 45,8 °C (114,4 °F) дана 18. јануара 2013. до 2,1 °C (35,8 °F) дана 22. јуна 1932.[3][4][5] У просеку 14,9 дана годишње имају температуре од или изнад 30 °C (86 °F) у центру града.[6] У контрасту с тим, метрополитанска област има у просеку 35 до 65 дана, у зависности од предграђа.[7] Највиша минимална температура забележена у центру града је 27,6 °C (82 °F) у фебруару 2011, док је најнижа максимална температура 7,7 °C (46 °F) забележена јула 1868.[6]

Временске прилике су ублажене близином океана, и екстремније температуре су забележене на западним острвским предграђима.[6] У Сиднеју долази до испољавања ефекта урбаног топлотног острва.[8] То чини одређене делове града у већој мери подложним екстремним топлотама.[8] У касном пролећу и током лета, температуре преко 35 °C (95 °F) нису неуобичајене,[9] мада топле, суве услове обично окончавају јужни ветрови.[10] Те моћне олује доносе јаке ветрове и брз пад температуре, чему следе краткотрајне тешке кише и грмљавина.[11] Услед локације острва, магла се јавља у Западном Сиднеју неколико пута током зиме. Јесен и пролеће су прелазне сезоне, при чему у пролеће долази до већих температурних варијација него у јесен.[12]

Муња у Сиднејској луци

Падавине имају умерену до ниске варијабилности и трају више месеци, мада су нешто више изражене током прве половине године.[6][13] Током периода 1990–1999, Сиднеј је имао око 20 олуја са грмљавином годишње.[14] У касну јесен и током зиме, ниског притисак на источној обали могу да донесу велике количине кише, посебно у централном пословном дистрикту.[15] У зависности од смера ветра, летње време може да буде влажно или суво, при чему касни летњи/јесењи период има повишену просечну влажност и росишта од касног пролећа/раног лета. Током лета, највећи део кише потиче од олуја са грмљавином, а током зиме од хладних фронтова.[16] Снежне падавине су задњи пут забележене у Сиднејској области 1836. године, мада су јесењи град, или мекану тучу, многи погрешно поистоветили са снегом, у јулу 2008, те је могуће да догађај из 1836 исто тако није био снег.[17]

Град је ретко под утицајем циклона, мада остаци циклона утичу на град. Јужне осцилације Ел Ниња имају важну улогу у одређивању сиднејских временских образаца: суша и шумских пожара с једне стране, и олуја и поплава с друге, који су везани за супротне фазе осцилације. Многе области града које се граниче са шикарама су биле суочене са шумским пожарима, који се јављају током пролећа и лета. Град је исто тако подложан јаком олујама. Једна такова олуја је била олуја с градом из 1999, која је произвела масивне комада града до 9 cm (3,5 in) у пречнику.[18]

Завод за метеорологију је известио да су у периоду од 2002 до 2005 лета била најтоплија у записаној историји Синднеја, која је започела 1859. године.[19] Лето 2007–08 је међутим било најхладније од 1996–97 и једино је лето у овом веку које је било на или испод просечне температуре.[20] Године 2009, суви временски услови су донели јаку олују прашине у источну Аустралију.[21][22]

Просечна годишња температура мора је у опсегу од 185 °C (365 °F) у септембру до 237 °C (459 °F) у фебруару.[23]

Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 45,8
(114,4)
42,1
(107,8)
39,8
(103,6)
34,2
(93,6)
30,0
(86)
26,9
(80,4)
26,5
(79,7)
31,3
(88,3)
34,6
(94,3)
38,2
(100,8)
41,8
(107,2)
42,2
(108)
45,8
(114,4)
Максимум, °C (°F) 26,5
(79,7)
26,5
(79,7)
25,4
(77,7)
23,3
(73,9)
20,6
(69,1)
18,0
(64,4)
17,4
(63,3)
18,9
(66)
21,2
(70,2)
22,8
(73)
23,8
(74,8)
25,5
(77,9)
22,5
(72,5)
Просек, °C (°F) 23,0
(73,4)
23,1
(73,6)
21,7
(71,1)
20,7
(69,3)
16,5
(61,7)
13,9
(57)
13,0
(55,4)
14,3
(57,7)
16,6
(61,9)
18,6
(65,5)
20,0
(68)
21,9
(71,4)
18,5
(65,3)
Минимум, °C (°F) 19,6
(67,3)
19,7
(67,5)
18,1
(64,6)
15,3
(59,5)
12,5
(54,5)
9,8
(49,6)
8,7
(47,7)
9,7
(49,5)
12,0
(53,6)
14,4
(57,9)
16,3
(61,3)
18,3
(64,9)
14,5
(58,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) 10,6
(51,1)
9,6
(49,3)
9,3
(48,7)
7,0
(44,6)
4,4
(39,9)
2,1
(35,8)
2,2
(36)
2,7
(36,9)
4,9
(40,8)
5,7
(42,3)
7,7
(45,9)
9,1
(48,4)
2,1
(35,8)
Количина кише, mm (in) 96,0
(3,78)
136,6
(5,378)
109,4
(4,307)
137,0
(5,394)
117,6
(4,63)
117,8
(4,638)
80,8
(3,181)
91,8
(3,614)
69,2
(2,724)
82,2
(3,236)
104,8
(4,126)
79,4
(3,126)
1.222,7
(48,138)
Дани са кишом 12,3 12,9 13,3 11,1 12,2 10,5 10,2 8,4 8,8 11,1 12,7 11,2 134,7
Поподневна релативна влажност, % 61 62 60 59 58 56 52 48 50 53 57 58 56,2
Сунчани сати — месечни просек 235,6 202,4 213,9 207,0 195,3 177,0 204,6 244,9 237,0 244,9 228,0 244,9 2.635,5
Сунчано време — месечни проценти 53 54 56 61 59 60 65 72 66 61 55 55 59,8
Извор #1: Завод за метеорологију[24] (1981-2010 просеци, записи 1861-)
Извор #2: Завод за метеорологију, Аеродром Кингсфорд Смит (сунчани сати)[25]

Историја[уреди]

Простор данашњег Сиднеја су пре 40.000 година насељавали аустралијски староседеоци Абориџини. Проналазач Аустралије, Џејмс Кук, је 1770. први пут стигао на тло Аустралије у заливу Ботани Беј на простору данашњег Сиднеја. Град је основао британски адмирал Артур Филип 1788. године као прво британско насеље на простору Аустралије. Филип је град назвао Њу Албион, али је касније преименован у „Сиднеј“ према британском министру унутрашњих послова Томасу Таунсхенду, лорду од Сиднеја. Европљани су уништили стара насеља Абориџина који су настрадали због болести на које нису били имуни.

У првим годинама постојања града дошло је до сукоба између гувернера и војних официра, што је била једина војна побуна у аустралијској историји. Средином 19. века откривено је злато у Батхурст, 150 км од Сиднеја, због чега су у Сиднеј дошли многи насељеници те је град од 1850. до 1870. нарастао са 40.000 на 200.000 становника.

Откриће злата било је главни подстицај развоју Сиднеја. Град је постао већи од тадашњег главног аустралијског града Мелбурна те је желео постати главни град. Дошло је до сукоба између два града па је склопљен компромис према којем је главни град постала Канбера између њих.

У 20. веку Сиднеј се индустријализира и брзо расте те премашује број од 1 милион становника. 1932. је изграђен познанти Сиднејски лучки мост, а 1973. је изграђена Сиднејска опера.

Становништво[уреди]

Према попису, у граду је 2006. живело 3.641.422 становника.

Демографија
1991. 1996. 2001. 2006.
3.097.956[29] 3.276.207[29] 3.502.301[29] 3.641.422[29]

Према попису из 2006. године у широј зони Сиднеја је било 4.119.190 становника, од којих је 3.641.422 живело у урбаном подручју града. Унутрашњи Сиднеј је једно од најгушће насељених места у Аустралији са густином насељености од 4.023 становника/км².[тражи се извор]

У Сиднеју је највише, наравно послије Аусталаца, Енглеза, Ираца, Шкота и Кинеза. Такође 1,1% становништва Сиднеја су аутохотног порекла, док је 31,7% рођено ван града. Азијски Аустралијанци чине 16,9% становништва Сиднеја.[тражи се извор]

Већини становника је матерњи језик енглески, али има и оних који причају друге језике, од којих се највише прича арапски, кинески (углавном канотнски и мандарински) и грчки. Сиднеј је седми по реду град на свијету по броју страних имиграната. Имигранти су заслужни за годишњи раст становништва Сиднеја од 75%.[тражи се извор]

34,12% становништва Сиднеја је преко 65 година. 15,2% популације овог града је најмање дипломирало. 2006. 64% становништва овог града су идентификовани као хришћани, 14,1% су атеисти, 10,4% се није изјаснило о вери, 3,9% су били муслимани, 3,7% будисти, 1,7% хиндуси, 0,9% Јевреји и 0,4% су били Срби.[тражи се извор]

Управа и политика[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Знаменитости[уреди]

Сиднејска опера данског архитекте Јерна Уцона најпознатија је грађевина у Сиднеју. Саграђена је у експресионистичком стилу. Друга позната грађевина у Сиднеју је Сиднејски лучки мост чији је пројектант енглески инжењер Ралф Фриман. Град има три ботаничке баште од којих је најпознатија Краљевска ботаничка башта. Сиднејски торањ је висок 305 м, те је други по висини у Аустралији и трећи по висини на Јужној хемисфери.

Култура[уреди]

Сиднеј је домаћин многих фестивала и највећих културних и друштвених догађаја у Аустралији. Ту спадају Сиднејски фестивал, највећи фестивал уметности у Аустралији, Двогодишњи фестивал који је основан 1973, Биг деј аут је путујући рок фестивал који је настао у Сиднеју, Сиднејски геј и лезбијски марди гра дуж улице Оксфорд, Сиднејски филмски фестивал и многи други мањи филмски фестивали.

По једном истраживању Сиднеј је 9. на листи највећих модних градова 2009.-те године. У овом граду се одржава Аустралијски фешн вик. Многи међународни дизајнери живе у Сиднеју.

Спорт[уреди]

XXVII Олимпијске игре одржане су 2000. године у Сиднеју. МОК је 1993. године изабрао Сиднеј у конкуренцији следећих градова: Пекинга, Берлина, Истанбула и Манчестера.

Привреда[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Саобраћај[уреди]

Аеродром Кингсфорд Смит служи Сиднеј.

Крајеви и предграђа[уреди]

Поглед на Сиднеј са Сиднејског торња
Панорама Сиднејског централног пословног центра гледано са Торонга золошког врта, Мосман

Крајеви Сиднеја[уреди]

Сиднејска предграђа и сателитски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Modelling and simulation of seasonal rainfall” (PDF). Centre for Computer Assisted Research Mathematics and its Applications (CARMA). 20. 5. 2014. Приступљено 25. 2. 2016. »Brisbane and Sydney each have a humid sub-tropical or temperate climate with no pronounced dry season...the classification is Cfa« 
  2. „Climate and the Sydney 2000 Olympic Games”. Australian Government. Australian Bureau of Statistics. 24. 9. 2007. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2008. Приступљено 21. 12. 2008. 
  3. „Sydney (Observatory Hill)”. Climate statistics for Australian locations. Bureau of Meteorology. Приступљено 15. 11. 2013. 
  4. Bureau of Meteorology. 2006. Climate summary for Sydney, January 2006
  5. Creagh, Sunanda. „Sydney smashes temperature records but heatwave nearly over”. The Conversation. The Conversation Media Group. Приступљено 21. 1. 2013. 
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 „Climate statistics for Australian locations”. Bureau of Meteorology. Приступљено 15. 11. 2013. 
  7. Torok, S. and Nicholls, N. 1996. A historical annual temperature dataset for Australia. Aust. Met. Mag., 45, 251–60.
  8. 8,0 8,1 „Sydney area an 'urban heat island' vulnerable to extreme temperatures”. The Sydney Morning Herald. 14. 1. 2016. Приступљено 14. 1. 2016. 
  9. „Special Climate Statement 43 – extreme heat in January 2013” (PDF). Bureau of Meteorology. 1. 2. 2013. Приступљено 2. 2. 2013. 
  10. Batt, K, 1995: Sea breezes on the NSW coast, Offshore Yachting, Oct/Nov 1995, Jamieson Publishing.
  11. „"Southerly Buster" Relieves City.”. The Sydney Morning Herald. National Library of Australia. 17. 12. 1953. стр. 1. Приступљено 27. 3. 2015. 
  12. MacDonnell, Freda. Thomas Nelson (Australia) Limited, 1967. Before King's Cross
  13. Australian Bureau of Meteorology. Ellyard, D. 1994. Droughts and Flooding Rains. Angus & Robertson. 2005. ISBN 978-0-207-18557-1.
  14. „Average annual thunder-day map”. Приступљено 17. 3. 2017. 
  15. „About East Coast Lows”. Bureau of Meteorology. Приступљено 6. 4. 2013. 
  16. Power, S., Tseitkin, F., Torok, S., Lavery, B., Dahni, R. and McAvaney, B. 1998. Australian temperature, Australian rainfall and the Southern Oscillation, 1910–1992: coherent variability and recent changes. Aust. Met. Mag., 47, 85–101
  17. „Sydney winter not snow, just hail”. Sydney Morning Herald. Приступљено 15. 11. 2013. »Mr Zmijewski doubted the 1836 snow report, saying weather observers of the era lacked the expertise of today. "We are almost in the sub-tropics in Sydney", he said.« 
  18. „The Sydney Hailstorm – 14 April 1999”. Bureau of Meteorology. Приступљено 5. 10. 2006. 
  19. Sydney has coldest June in 24 years in Sydney Monthly Climate Summary – NSW Regional Office, Bureau of Meteorology. Retrieved 21 October 2007.
  20. „Sydney – Greater Sydney in 2008”. Bom.gov.au. 5. 1. 2009. Приступљено 10. 2. 2012. 
  21. „Sydney in 2009”. Bom.gov.au. 4. 1. 2010. Приступљено 10. 2. 2012. 
  22. „Sydney in 2010”. Bom.gov.au. 4. 1. 2011. Приступљено 10. 2. 2012. 
  23. „Sydney Sea Temperature”. 
  24. „Sydney (Observatory Hill) Period 1981-2010”. Bureau of Meteorology. Приступљено 30. 10. 2016. 
  25. „Climate statistics for Australian locations Sydney Airport AMO”. Bureau of Meteorology. 
  26. „Sydney Airport AMO”. Climate statistics for Australian locations. Bureau of Meteorology. Приступљено 1. 2. 2017. 
  27. Weather Data temporarily unavailable
  28. „Climate statistics for Bankstown Airport”. Bureau of Meteorology. Приступљено 18. 7. 2017. 
  29. 29,0 29,1 29,2 29,3 „Australian Bureau of Statistics: 2006 Census QuickStats by Location”. Приступљено 6. 12. 2012. 

Спољашње везе[уреди]