CAGI

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Kompleks zgrada CAGI u Moskvi.
CAGI — Vertikalni aerotunel T-105, povratne vazdušne struje.[1]
Vertikalni aerotunel T-105, u sklopu zgrada Instituta.

Centralni aerohidrodinamički institut (CAGI) — je glavni naučnoistraživački centar ruskog vazduhoplovstva, podređen je Ministarstvu industrije Rusije. Osnovao ga je pionir ruskog vazduhoplovstva Nikolaj Jegorovič Žukovski, 1. decembra 1918. godine, u Moskvi.

Institut se, tokom svoga postojanja, razvijao i imao organizacijske izmene. U Žukovskom je osnovan Aeromehanički fakultet, u sastavu CAGI, za školovanje i pripremu mladih stručnjaka za rešavanje složenih problema u vazduhoplovnoj industriji.

CAGI je napravio velika najnovija dostignuća u kosmičkom programu, raketom Energija i letelicom Buran.

U 2013. godini, CAGI je uspešno razvio složene helikoptere, pogonjene elisom (rotorom), koji lete ekstra velikom brzinom.[2][3][4]

Istorija[uredi]

Osnovan je 1 decembra 1918. godine, u Moskvi, po ideji i inicijativi pionira ruskog vazduhoplovstva Nikolaja Jegoroviča Žukovskog, sa bazom Aэrodinamičkih laboratorija i vazduhoplovnih eksperimentalnih kapaciteta Moskovskog tehničkog univerziteta. U 1919. godini, priključena mu je i aэrodinamička laboratorija koju je izgradio D. Rjabušinski, većih mogućnosti od univerzitetskih, bolje je opremljena.[5]

Institut je brzo postao predvodnik nacionalne vazduhoplovne nauke, obeležio se mentaliteteom domaćih naučnika i stručnjaka. Seminarsko teoretski odsek, pod vođstvom Čapligina, iznedrio je impozantnu garnituru naučnika koji su postigli izuzetne doprinose u matematici i mehanici, što je postalo temelj u uspešan prodor u naučne vazduhoplovne oblasti.

Jubilarne godišnjice Instituta (15 i 25 godina postojanja), proslavljene su široko i s velikim uvažavanjem u zemlji, uz visoko učešće predstavnika vlasti. Na 15. godišnjicu, osam pripadnika Instituta je odlikovano visokim državnim Ordenom, a na 25. godišnjicu je nagrađeno više od 100 vodećih pripadnika.

CAGI su posetili poznati svetski naučnici: Ludvig Prantl (1929.)[6], T. fon Karman (1927. i 1937. godine.), U. Nobile (1931.) i T. Levi-Čivita (1935).

Tokom svoje istorije, Institut je imao i organizacioni razvoj i transformacije. Pošto je pokrivao potrebe velike države, sa inteivnim razvojem svih vazduhoplovnih delatnosti, bilo je i više dislokacija pojedinih kapaciteta, a kasnije i u pojedinačna prerastanja u odvojene biroe i zavode.[7][8][9]

Savremeno[uredi]

CAGI sarađuje sa više od pedeset vodećih stranih avionskih kompanija i istraživačkih centara u Americi, Evropi i Aziji u oblasti teorijskih i eksperimentalnih studija. Tokom proteklih 10 godina, Institut ima više od 300 ugovora i donacija.

Na raspolaganju Instituta - više je od 60 aerotunela i probnih stolova, za istraživanje u domenu snage, akustike, aerodinamike i dinamiku leta aviona.

Broj zaposlenih značajno je smanjen - sa 14,5 hiljada na 4 hiljade (2009.), formirana je usaglašena starosna razlika u kadrovskoj strukturi.[10][11]

Osnovne delatnosti[uredi]

Oblast rada Instituta su:[5][9][12][13]

  • Teorijska, eksperimentalna i primenjena istraživanja u oblasti aerodinamike, dinamike leta, sistema komandi leta, pogona i aeroelasticiti, aerothermodinamike i dinamike gasa, naprednih tehnologija aviona, jedinstvenih eksperimentalnih objekata, hidrodinamike i aeroakustike, uključujući i oblasti razvoja nanotehnologije.
  • Verifikacija kvaliteta letelica.
  • Zaključak o pogonu i aerodinamici.
  • Projektovanje aerotunela i mernih uređaja.
  • Razvoj numeričkih metoda i softvera.
  • Ugovaranje poslova sa inostranim partnerima.
  • Realizacije porudžbina i ugovora sa inostranim kupcima.

Rukovodioci (lideri)[uredi]

Direktori[uredi]

  • V. A. Arhangeljskij (5 aprela 1921.—1924.)
  • G. A. Ozerov (1924.—1925.)
  • J. N. Flakserman (februar 1925. — oktobar 1928.)
  • S. A. Čapligin ( 1930. — februar 1931.)
  • S. V. Petrenko-Lunev (februar 1931.)
  • P. I. Purvin
  • S. S. Drujan
  • N. E. Paufler (1931—1932.)
  • I. K. Procenko (do januar 1932.)
  • N. M. Harlamov (januar 1932. — novembar 1937.)
  • I. K. Procenko ( novembar 1937. — februar 1938.)
  • M. N. Šuljženko (februar 1938.— juni 11940.)
  • I. F. Petrov (juni 1940. — maj 1941.)
  • S. N. Šiškin (maj 1941. — 1950.)
  • A. I. Makarevskij (1950. — 1960.)
  • V. M. Mjasiščev (1960. — 1967.)
  • G. P. Sviščev (1967. — 1989.)
  • G. I. Zagajinov (1989—1995)
  • V. Я. Nejiland (1995. — 1998.)
  • V. G. Dmitriev (1998. —2006.)
  • V. A. Kargopoljcev (2006. —2007.)
  • S. L. Černjiščev (2007. —2009.)
  • B. S. Alješin (2009. — 2015.)
  • S. L. Černjiščev (2015.— aktuelan)

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Aэrodinamičeskaя truba T-105” (na jeziku: (na jeziku: ruski)). tsagi. Pristupljeno 24. 05. 2016. »Aэrodinamičeskaя truba T-105« 
  2. ^ „Central Aerohydrodynamic Institute” (na jeziku: (na jeziku: engleski)). tsagi. 13 December 2013. Pristupljeno 22. 05. 2016. »Central Aerohydrodynamic Institute«  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  3. ^ „«Energia» launcher and the «Buran»” (na jeziku: (na jeziku: engleski)). buran-energia. Pristupljeno 26. 05. 2016. »«Energia» launcher and the «Buran»« 
  4. ^ Vladimir Karnozov (21. 08. 2015). „High-speed Rotorcraft, Two Other Projects Canceled” (na jeziku: (na jeziku: engleski)). ainonline. Pristupljeno 25. 05. 2016. »High-speed Rotorcraft, Two Other Projects Canceled« 
  5. 5,0 5,1 „Эksperimentalьnaя baza” (na jeziku: (na jeziku: ruski)). tsagi. Pristupljeno 24. 05. 2016. »Эksperimentalьnaя baza« 
  6. ^ poseta Prandtlя v CAGI 1929. godine.
  7. ^ „TsAGI official website” (na jeziku: (na jeziku: ruski)). tsagi. Pristupljeno 24. 05. 2016. »TsAGI official website« 
  8. ^ „TsAGI institut” (na jeziku: (na jeziku: engleski)). buran-energia. Pristupljeno 24. 05. 2016. »TsAGI institut« 
  9. 9,0 9,1 „TsAGI has created a unique test bench for testing high-speed helicopters” (na jeziku: (na jeziku: engleski)). tsagi. 13 December 2013. Pristupljeno 26. 05. 2016. »TsAGI has created a unique test bench for testing high-speed helicopters«  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  10. ^ S. ČERNЫŠEV, dokt. fiz.-mat. nauk (2008). „CENTR AVIACIONNOЙ NAUKI” (na jeziku: (na jeziku: ruski)). nkj. Pristupljeno 25. 05. 2016. »CENTR AVIACIONNOЙ NAUKI« 
  11. ^ „Events” (na jeziku: (na jeziku: ruski)). tsagi. Pristupljeno 26. 05. 2016. »Events« 
  12. ^ „CAGI vstupaet v эpohu nanotehnologiй” (na jeziku: (na jeziku: ruski)). zhukorama. Pristupljeno 26. 05. 2016. »CAGI vstupaet v эpohu nanotehnologiй« 
  13. ^ „Oficialьnый saйt CAGI” (na jeziku: (na jeziku: ruski)). tsagi. Pristupljeno 26. 05. 2016. »Oficialьnый saйt CAGI«