Cveta Bingulac
| Cveta Bingulac | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. oktobar 1874. |
| Mesto rođenja | Vukovar, Austrougarska |
| Datum smrti | 21. januar 1950. (75 god.) |
| Mesto smrti | Beograd, FNR Jugoslavija |
Cveta Bingulac (Vukovar, 9. oktobar 1874 — 21. januar 1950, Beograd) bila je srpska pesnikinja i učiteljica (nastavnica i guvernanta). Pored poezije, njene oblasti interesovanja su bile novinarstvo, narodni vez i slikanje akvarela. Bila je predsednica Narodne omladine i inicijatorka akcije za kolektivno posećivanje pozorišta 1938. godine.[1][2][3]
Život i karijera[uredi | uredi izvor]
Rođena je 8. oktobar 1874. godine u zanatlijskoj porodici u Vukovaru, u kom je završila osnovnu školu. Kako je bila talentovana za slikarstvo, imala je nameru da se tome posveti, ali po majčinoj želji postala je učiteljica. Povoljna ekonomska situacija u porodici omogućila joj je da nastavi školovanje:
- 1898. godine – U Novom Sadu, gde je završila Višu devojačku školu.
- 1902. godine – U Somboru i Zagrebu u kome je završila školu za učiteljice.
Učiteljski rad otpočela je u srpskom devojačkom internatu u Zagrebu. Potom je radila kao učiteljica u Sremu (u Laćarku, Maloj Vašici, Slankamenu i Lazama).
Službu u Ličkom Petrovom selu počela je 1908. godine. Međutim, nepovoljna politička situacija u tom mestu uticala je na pogoršanje životnih uslova, pa se Cveta Bingulac, lošeg zdravstvenog stanja, preselila u Erdut.
Pred početak Prvog svetskog rata radila je u Prištini (1913) i Prilepu (1914). Kada je počeo Prvi svetski rat, prijavila se da radi kao bolničarka i da pomaže bolesnima i ranjenima. Potom je 1915. emigrirala je i nastanila se u Ajačiju na Korzici, gde je živela do 1918. godine.
Po završetku rata vratila se u Srbiju i nastavila je službu u Prilepu.
Viši pedagoški ispit položila je u Beogradu, 1924. godine, da bi se već naredne 1925. godine – Preselila u Novi Sad, gde je u ženskoj građevinskoj školi radila kao nastavnica sve do penzionisanja, 1939. godine.[4]
Nastanila se u Beogradu 1940. godine – u kom je živela do kraja života. Nije se udavala i nije imala dece. Preminula je 21. januara 1950. u srpskoj prestonici. Sahranjena je na Novom groblju u Beogradu.
Delo[uredi | uredi izvor]
Prve radove objavljivala je u časopisima u kojima je bila saradnica (Gusle (1893) i Mali žurnal (1897)). Svoju prvu pesmu, „Guslaru“, u časopisu Gusle, objavila je 1893. godine. Svoje radove nikada nije objavljivala pod pseudonimom — već se potpisivala imenom.
Bila je saradnica u sledećim listovima i časopisima:
- Guslama (1893),
- Malom žurnalu (1897),
- Brankovom kolu (1901—1907, 1910, 1913—1914),
- Carigradskom glasniku (1903),
- Štampi (1903),
- Ženskom svetu (1913—1914).
Pored poezije, njene oblasti interesovanja bilo je novinarstvo, narodni vez i slikanje akvarela. Bila je predsednica Narodne omladine i inicijatorka akcije za kolektivno posećivanje pozorišta 1938. godine.
Njena poslednja pesma objavljena je pred Prvi svetski rat 1914. godine. Posle 1918. godine manje se bavila pesništvom a više slikarstvom i narodnim vezom.
Bibliografija[uredi | uredi izvor]
- Guslaru, Gusle, 1898.
- Srpkinja u ratu, Srpkinja : ilustrovan kalendar za naš ženski svet za (1913). str. 91.
- Srpska majka, Srpkinja : ilustrovan kalendar za naš ženski svet za (1913). str. 95—97.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ P. Adamović „Cveta Bingulac“ u Leksikon pisaca Jugoslavije, I tom, A-Dž, Novi Sad: Matica srpska, 1972.
- ^ Srpkinja : njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas / uredile srpske književnice. Irig : Dobrotvorna zadruga srpkinja, 1913. (Sarajevo: Štamparija Pijuković i drug). str. 91.
- ^ T. Pivnički-Drinić, Srpski biografski rečnik 1, A-B, Novi Sad: Matica srpska, 2004.
- ^ Stojaković, Gordana. Znamenite žene Novog Sada. Novi Sad: Futura publikacije, 2001.