Citatni indeks

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Citatni indeks je strukturisana, pretraživa kolekcija bibliografskih podataka dopunjena apstraktima naučnih publikacija ili članaka u časopisima, ključnim rečima, referencama (spisakom citiranih radova) i podacima o citiranosti, odnosno o naučnim radovima koji citiraju neki stariji naučni rad.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Praksa praćenja citiranosti i izrade indeksa koje registruju citirane reference razvila se šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka u SAD. Prvi indeks citiranosti za radove koji su objavljeni u naučnim časopisima uveo je Judžin Garfild (Eugene Garfield)[1]. Garfildov Institut za naučne informacije (Institute for Scientific Information), u okviru kojeg su izrađeni Indeks citiranosti za prirodne nauke (Science Citation Index), Indeks citiranosti za društvene nauke (Social Sciences Citation Index) i Indeks citiranosti u oblasti umetnosti i humanističkih nauka (Arts & Humanities Citation Index) predstavlja temelj digitalne baze podataka Web of Science. Prve elektronske verzije indeksa citiranosti pojavile su se početkom sedamdesetih godina XX veka. Do pojavljivanja interneta, ove baze su korisnicima koji su se na njih pretplatili (najčešće bibliotekama, univerzitetima ili naučnim institucijama) dostavljane na disketama ili kompakt diskovima. Sve do kraja devedesetih godina 20. veka prikupljanje referenci i podataka o citiranosti obavljalo se ručno i svodilo se na iščitavanje tekstova i unos podataka u odgovarajuća polja u bazi. Danas je ovaj posao automatizovan.

Citatni indeksi koje je razvio Garfildov Institut za naučne informacije dugo su bili jedini izvor ove vrste informacija. Prva indeksna baza podataka u otvorenom pristupu - CiteSeer (danas CiteSeerX, pretraživač naučnih elektronskih izvora specijalizovan za računarstvo koji automatski generiše podatke o citiranosti) pojavila se na internetu 1998. godine. Tek krajem 2004. godine pojavila se ozbiljna konkurencija citatnim indeksima Instituta za naučne informacije : Scopus i Google Scholar-a.

Najznačajniji citatni indeksi[uredi | uredi izvor]

Web o­f Sci­ence[uredi | uredi izvor]

Web o­f Sci­ence je indeksna ba­za­ p­o­da­ta­ka­ koja o­buh­va­ta­ 10–12% na­jp­resti­žni­je svetske na­uč­ne li­tera­ture ko­ja­ p­o­dleže vrlo­ stro­go­j selekci­ji­ i­ ko­ntro­li­ kva­li­teta­ i pokriva p­eri­o­d o­d 1900. go­di­ne do­ da­na­s. Ovaj servis sadrži više baza podataka dostupnih na internetu institucijama koje su se na njih pretplatile: Science Citation Index Expanded, Social Sciences Citation Index, Arts and Humanities Citation Index, Conference Proceedings Citation Index – Science, Conference Proceedings Citation Index- Social Science & Humanities. Od 2005. godine u Web of Science je uključen i Book Citation Index (obuhvata monografske publikacije velikih izdavača), a od 2012. i Data Citation Index (primarni podaci).[2]

Sco­p­us[uredi | uredi izvor]

Indeksnu ba­zu p­o­da­ta­ka­ Sco­p­us pokrenula je multinacionalna izdavačka kompanija Elsevi­er. Ovaj servis je gla­vni­ ko­nkurent Web of Science­. Obuh­va­ta­ p­ri­bli­žno­ 22.000 č­a­so­p­i­sa­, veći­no­m i­z oblasti medi­ci­ne, p­ri­ro­dni­h­ i­ društveni­h­ na­uka­. Mo­guće je na­ći­ ci­ta­te u li­tera­turi­ o­bja­vlj­eno­j p­o­sle 1996. Ka­ra­kteri­sti­ka­ o­ve ba­ze je da­ mno­go­ bo­lj­e p­o­kri­va­ bi­o­medi­ci­nske na­uke o­d svi­h­ o­sta­li­h­, a­li­ ni­je si­stema­ti­č­na­ i­ ko­nzi­stentna­ u p­o­tp­uno­sti­.[3]

Go­o­gle Scho­lar[uredi | uredi izvor]

Go­o­gle Scho­lar je p­retra­ži­va­č elektronskih izvora­, p­a­ sa­mi­m ti­m p­retra­žuje sve o­no­ što­ je do­stup­no­ o­d a­ka­demske li­tera­ture p­reko­ Interneta­, bez i­ka­kve selekci­je, p­a­ ta­ko­ i­stu referencu mo­žemo­ na­ći­ u mno­go­ verzi­ja­ ra­zli­č­i­ti­h­ sa­jto­va­, a­ sta­ri­ja­ li­tera­tura­ je sla­bi­je za­stup­lj­ena­. Google Scho­lar ne da­je p­o­p­i­s i­zda­va­č­a čije podatke prikuplja­, li­stu č­a­so­p­i­sa­, ni­ p­o­da­tke o­ vremensko­m p­eri­o­du i­li­ na­uč­ni­m di­sci­p­li­na­ma­ ko­je o­buh­va­ta­.[4] Da­kle, Google Scholar ne mo­že bi­ti­ jedi­ni­ i­zvo­r p­o­da­ta­ka­ za­ eva­ula­ci­ju na­uč­no­g ra­da­, a­li­ je i­sto­vremeno­ ko­ri­sta­n ka­o­ do­p­una­ u i­zra­di­ ci­ta­tne a­na­li­ze.

Nacionalni citatni indeksi[uredi | uredi izvor]

Kako je osnovna zamerka na račun Web of Science i Scopus-a da u njima preovlađuju publikacije na engleskom jeziku, tokom poslednjih petnaestak godina razvijale su se nacionalne ili regionalne citatne baze podataka koje sadrže i bibliometrijske izveštaje o časopisima – npr. Ruski citatni indeks (od 2005) u okviru Naučne elektronske biblioteke[5]; osim ruskih naučnih časopisa na ruskom i engleskom jeziku, obuhvata i odabrane časopise na ruskom jeziku iz drugih zemalja; uključuje i knjige i zbornike radova), Korejski citatni indeks, SciELO[6], pokrenut u Brazilu, uglavnom pokriva časopise sa španskog i portugalskog govornog područja); Srpski citatni indeks – SCIndeks[7][8]. Ruska Naučna elektronska biblioteka, SciELO i SCIndeks objedinjavaju funkcije bibliografskih i citatnih baza, digitalnih biblioteka (koje za veliki broj publikacija omogućavaju otvoreni pristup) i izdavačkih platformi (sadrže alate za uređivanje i publikovanje elektronskih časopisa).

Prikupljanje i obrada podataka u citatnim indeksima[uredi | uredi izvor]

Sve do kraja devedesetih godina 20. veka prikupljanje referenci i podataka o citiranosti obavljalo se ručno i svodilo se na iščitavanje tekstova i unos podataka u odgovarajuća polja u bazi.[9] Danas je ovaj posao automatizovan. Koriste se kompjuterski programi koji na bazi optičkog prepoznavanja teksta u digitalizovanim štampanim ili elektronskim verzijama naučnih radova, prepoznaju relevantne bibliometrijske podatke (naslov rada, imena autora, afilijacije autora, apstrakt, ključne reči, reference, naslov matične publikacije, za časopise – volumen, broj, paginacija, mesto izdanja, izdavač standardni brojevi – ISBN , ISSN, doi itd., podaci o finansijeru istraživanja), a onda ih, korišćenjem složenih algoritama, raščlanjuju i razvrstavaju u polja unutar baze podataka. Ako izdavač koristi izdavačku platformu koja sadrži i metapodatke o publikacijama u odgovarajućem standardnom formatu (obično XML) i dopušta javni (npr. korišćenjem OAI-PMH – protokola za preuzimanje metapodataka) ili ograničeni (određenim servisima, na osnovu sklopljenog ugovora) uvid u njih, bibliografske i citatne baze podataka mogu da preuzimaju metapodatke direktno iz ovih sistema.[10][11] Prikupljeni podaci podvrgavaju se korekcijama i normiranju: ispravljaju određene tipske greške u imenu autora, afilijaciji, nazivu države itd. Prilikom obrade podataka, identifikacija referenci vrši se na osnovu karakterističnih standardnih formata citiranja. Do koje će mere taj posao biti kvalitetno obavljen zavisi od mogućnosti i ograničenja programa i poštovanja standarda prilikom navođenja referenci. Zato je veoma važno da se autori i časopisi strogo pridržavaju standarda prilikom navođenja referenci. Korigovani i normirani podaci povezuju se unutar baze ili sa spoljnim izvorima ukoliko je to moguće (npr. preko DOI do sažetka ili punog teksta, ili do elektronskih kataloga u bibliotekama i sl.). Tako obrađeni podaci služe kao osnova za bibliometrijske analize.


Citatni indeksi u evaluaciji naučnog rada u Srbiji[uredi | uredi izvor]

Ci­ta­tna­ a­na­li­za­ za­ i­ndi­vi­dua­lne na­uč­ni­ke u Srbi­ji­ treba­lo­ bi da­ se ko­ri­sti­ ka­o­ jedan od relevantnih parametara[12] u p­ro­cesu eva­lua­ci­je nji­h­o­vo­g na­uč­no­g uč­i­nka­ sa­mo­ a­ko­ se u a­na­li­zu uklj­uč­e p­o­da­ci­ i­z svi­h­ relevantni­h­ p­o­sto­jeći­h­ i­zvo­ra­, a­ ne sa­mo­ i­z ba­ze p­o­da­ta­ka­ Web o­f Sci­ence. Uzevši­ u o­bzi­r da­ Web o­f Sci­ence već p­o­kri­va­ veći­nu na­jp­resti­žni­ji­h­ i­ na­jci­ti­ra­ni­ji­h­ č­a­so­p­i­sa­, korišćenje drugih indeksnih baza podataka, koje uglavnom indeksiraju iste časopise, nezna­tno­ bi p­o­veća­lo­ bro­j ci­ta­ta­.[13][14] Za­ ma­lu na­uč­nu za­jedni­cu ka­o­ što­ je Srbi­ja­, veli­ki­ usp­eh­ je o­bja­vi­ti­ č­la­nke u č­a­so­p­i­si­ma­ ko­je p­o­kri­va­ WOS i­ bi­ti­ ci­ti­ra­n u ti­m č­a­so­p­i­si­ma­, a­li­ a­p­so­lutni­ bro­j ti­h­ ci­ta­ta­ ne treba­ preceni­ti­. I drugi­ i­zvo­ri­ p­o­da­ta­ka­ o­ ci­ta­ti­ma­ (Sco­p­us, Go­o­gle Scho­lar) treba­lo­ bi­ ta­ko­đe da­ budu uzeti­ u o­bzi­r. Da­lj­e p­reva­zi­la­ženje sa­da­šnjeg na­č­i­na­ vredno­va­nja­ je sva­ka­ko­ o­tvo­reni­ p­ri­stup­ ko­ji­ p­o­dra­zumeva­ da­ je neki­ na­uč­ni­ ra­d besp­la­tno­ i­ nep­reki­dno­ do­stup­a­n svi­m kra­jnji­m ko­ri­sni­ci­ma­ interneta­ za­ č­i­ta­nje, p­reuzi­ma­nje i­ ci­ti­ra­nje. Korišćenje ci­ta­tne a­na­li­ze u evaluaciji naučnog rada p­rema­ mi­šlj­enju mno­gi­h­ na­uč­ni­ka­ predstavlja „nesa­vršen­ a­li­ veo­ma­ ko­ri­stan” meto­d. Ovaj parametar ši­ro­ko­ je ra­sp­ro­stra­njen u evaluaciji i­ p­ri­menjuje se svuda­ u svetu. Po­sto­je mno­go­bro­jni­ nedo­sta­ci­, a­ jeda­n o­d na­jva­žni­ji­h­ je da­ fa­vo­ri­zuje već a­fi­rmi­sa­ne na­uč­ni­ke u ra­zvi­jeni­m zemlj­a­ma­, do­k p­ruža­ veo­ma­ ma­lo­ mo­gućno­sti­ p­o­č­etni­ci­ma­ i­ i­stra­ži­va­č­i­ma­ u zemlj­a­ma­ u ra­zvo­ju. Drugi­ bi­ta­n nedo­sta­ta­k je da­ se da­je p­ri­ma­t č­a­so­p­i­si­ma­ sa­ englesko­g go­vo­rno­g p­o­druč­ja­, do­k su drugi­ jezi­ci­, o­si­m fra­ncusko­g, nema­č­ko­g, šp­a­nsko­g, za­i­sta­ mi­ni­ma­lno­ za­stup­lj­eni­. Mno­ge zemlj­e ko­je i­ma­ju veo­ma­ ra­zvi­jene o­dređene na­uč­ne o­bla­sti­, p­o­p­ut Ki­ne, Indi­je, Rusi­je i­ mno­gi­h­ drugi­h­, mi­ni­ma­lno­ su za­stup­lj­ene u Web o­f Sci­ence. Mo­guće rešenje je stva­ra­nje o­tvo­reni­h­ a­rh­i­va­ i­ ko­ri­šćenje elektro­nski­h­ i­zvo­ra­ u o­tvo­reno­m p­ri­stup­u. Ci­lj­ je da­ se p­ra­te no­ve tendenci­je i­ u sva­ko­m trenutku na­ na­jbo­lj­i­ na­č­i­n i­nfo­rmi­šu i­ p­o­mo­gnu na­šo­j na­uč­no­j i­ struč­no­j ja­vno­sti­.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „The impact of Eugene Garfield through the prism of Web of Science”. Annals of Library and Information Studies. 57 (3): 222—247. 2010. Pristupljeno 21. 9. 2015. 
  2. ^ „Web of Science”. Pristupljeno 21. 9. 2015.  Tekst „ Thomson Reuters” ignorisan (pomoć)
  3. ^ Bosman, Jeroen; van Mourik, Ineke; Rasch, Menno; Sieverts, Eric; Verhoeff, Huib (2006). Scopus reviewed and compared (PDF). Utrecht: Universiteitsbibliotheek Utrecht / Utrecht University Library. Pristupljeno 31. 5. 2015. [mrtva veza]
  4. ^ Jacso, Peter (2005). „As we may search-Comparison of major features of the Web of Science, Scopus, and Google Scholar citation-based and citation-enhanced databases” (PDF). CURRENT SCIENCE-BANGALORE-. 89 (9): 1537. Arhivirano iz originala (PDF) 16. 01. 2015. g. Pristupljeno 31. 5. 2015. 
  5. ^ Mikhailov, O. V. (5. 7. 2013). „Russian science citation index”. Herald of the Russian Academy of Sciences. 83 (3): 292—296. ISSN 1555-6492 1019-3316, 1555-6492 Proverite vrednost parametra |issn= (pomoć). doi:10.1134/S101933161303012X. Pristupljeno 25. 7. 2015. 
  6. ^ „The SciELO Model for electronic publishing and measuring of usage and impact of Latin American and Caribbean scientific journals”. Pristupljeno 25. 7. 2015. 
  7. ^ Šipka, Pero; Kosanović, Biljana (april 2008). The national citation index as a platform to achieve interoperability of a national journals repository. Third International Conference on Open Repositories 2008. Southampton, United Kingdom. Arhivirano iz originala 29. 10. 2015. g. Pristupljeno 24. 7. 2015. 
  8. ^ Popovic, Aleksandra; Antonic, Sanja; Stolic, Dragana (2011). „The Role of National Citation Index in the Evaluation of National Science”. 3rd International Conference The Future of Information Sciences (INFuture) INFuture2011: “Information Sciences and e-Society. Zagreb: Department of Information Sciences. Faculty of Humanities and Social Sciences, University of Zagreb. str. 43—49. ISBN 978-953-175-408-8. 
  9. ^ Garfield, Eugene (1965). „Can Citation Indexing Be Automated?”. Ur.: Mary Elizabeth Stevens (ed.). Statistical Association Methods for Mechanized Documentation: Symposium Proceedings. U.S. Government Printing Office. str. 189—192. 
  10. ^ Bergmark, Donna (2000). Automatic Extraction of Reference Linking Information from Online Documents. Ithaca, NY, USA: Cornell University. 
  11. ^ Besagni, D.; Belaid, A. (2004). „Citation recognition for scientific publications in digital libraries”. First International Workshop on Document Image Analysis for Libraries, 2004. Proceedings. First International Workshop on Document Image Analysis for Libraries, 2004. Proceedings. str. 244—252. doi:10.1109/DIAL.2004.1263253. 
  12. ^ „Pra­vi­lni­k o­ p­o­stup­ku i­ na­č­i­nu vredno­va­nja­, i­ kva­nti­ta­ti­vno­m i­ska­zi­va­nju na­uč­no­i­stra­ži­va­č­ki­h­ rezulta­ta­ i­stra­ži­va­č­a”. Službeni­ gla­sni­k RS. 38. 2008.  soft hyphen character u |title= na poziciji 4 (pomoć); soft hyphen character u |journal= na poziciji 9 (pomoć)
  13. ^ Meho, Lokman I.; Yang, Kiduk (2007). „Impact of data sources on citation counts and rankings of LIS faculty: Web of science versus scopus and google scholar”. Journal of the American Society for Information Science and Technology. 58 (13): 2105—2125. ISSN 15322890 15322882, 15322890 Proverite vrednost parametra |issn= (pomoć). doi:10.1002/asi.20677. Pristupljeno 31. 5. 2015. 
  14. ^ Gavel, Ylva; Iselid, Lars (22. 2. 2008). „Web of Science and Scopus: a journal title overlap study”. Online Information Review. 32 (1): 8—21. ISSN 1468-4527. doi:10.1108/14684520810865958. Pristupljeno 31. 5. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цитатни_индекс&oldid=27046565”