Čovek sa zemlje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Čovek sa Zemlje je naučno-fantastični film iz 2007. godine, koji je napisao Džerom Biksbi, a režirao Ričard Šenkman. Ulogu junaka priče, Džona Oldmana, tumači Dejvid Li Smit. Scenario za ovaj film je osmislio Džerom Biksbi u ranim 1960-im, a završen je u aprilu 1998. Film je kasnije adaptirao Šenkman u pozorišni spektakl pod svojim imenom.

Džon Oldman je profesor fakulteta koji iza sebe ima desetogodišnju uspešnu karijeru. Naizgled bez ikakvog razloga on odlučuje da napusti posao i odseli se u drugi grad. Poziva kolege, fakultetske profesore biologije, antropologije, teologije i arheologije u svoju kućicu u šumi, gde im izlaže svoju teoriju o čoveku starom 14.000 godina, kromanjoncu koji je besmrtan. Nedugo zatim, otkriva kako je on taj čovek koji nikada ne stari. Počinje da priča svoje utiske o raznim istorijskim događajima čiji je bio svedok, te značajnim ljudima koje je poznavao...

Zasnovan na poslednjem delu kultnog pisca naučne fantastike Džeroma Biksbija, „Čovek sa Zemlje“ je nastavak njegove uspešne epizode Star Treka: „Rekvijem za Metuzalema“

Zaplet[uredi]

Applications-multimedia.svgUPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Film počinje pripremom profesora Džon Oldmana za odlazak u potrazi za novim domom. Odmah u sledećoj sceni upoznajemo njegove prijatelje i kolege koji dolaze priređujući mu oproštajnu žurku, Hari, biolog, Edit, profesor istorije umetnosti i predan hrišćanin, Art, arheolog i njegova studentkinja Linda.

Pakujući i poslednje kutije, Džon ne uspeva da se odbrani od mnogobrojnih pitanja svojih kolega zbog svog iznenadnog putovanja. Pod pritiskom, on polako i obazrivo počinje svoju neverovatnu priču otkrivajući ovim velikim i priznatim naučnicima kako je on u stvari praistorijski pećinski čovek koji je preživeo čak 14 milenijuma i kako zbog nestarenja mora svakih deset godina da napušta kraj u kome živi. Najpre iznenađeni, njegovi prijatelji bivaju uvereni da je u pitanju šala, međutim kada Džon nastavlja da prepričava detalje o svom neugasivom životu, svi zaprepašćeni odbijaju da poveruju u to. Nastavljajući, on govori da je najpre bio Sumer 2000 godina, zatim Vavilonac pod Hamurabijevom vlašću, i na kraju učenik samog Bude. Tvrdi da je poznavao Kristifora Kolumba, na čijem se brodu sasvim slučajno našao, zatim Van Goga, od koga je dobio autentičnu sliku kao poklon i razne druge poznate istorijske ličnosti.

Bivajući i dalje u neverici, šaka naučnika pokušava da shvati o čemu Džon priča jer sve prkosi zakonu vremena i samoj nauci. Uzimaju na trenutak u obzir da je nekim čudom preživeo, počinju da ga ispituju o detaljima o samom razvoju Zemlje i istorijskim događajima. Kako je Džon prošao mnoge puteve, njegovo pamćenje je imalo samo one detalje koje i sami udžbenici poseduju. Pokušavajući ipak da im objasni da je ljudski mozak ograničen, kao i samo znanje nastavlja da govori o svojim mnogobrojnim pustolovinama kroz koje je prošao.

Razgovor u Džonovoj dnevnoj sobi se nastavlja i iznenađeni naučnici počinju da razmišljaju o mogućnosti ovog fenomena. Hari, biolog, razmatra da li ljudski život može toliko dugo trajati. Art, arheolog, postavlja pitanja svom besmrtnom prijatelju o samoj istoriji, i ne biva zadovoljan jer svi Džonovi odgovori, premda tačni, mogu se naći u svakoj enciklopediji. Tada Džon pokušava da objasni prirodu samog znanja, i da se njegovo pamćenje meša sa svim knjigama koje je u međuvremenu pročitao.

Vrhunac razgovora nastaje kada se dotaknu teme vezane za religiju. Džon najpre odbija da razgovara o tome, ali ipak odlučuje da sve podeli sa prijateljima sa kojima je proveo deset godina. Govori kako nije pristalica nijedne određene vere, ali da ipak ne isključuje mogućnost postojanja Boga. Zatim otkriva kako je upoznajući Budu pokušao da širi njegovo učenje na zapadu, i kako je postao inspiracija samog hrišćanstva za tadašnji narod, koji je u njemu video takozvanog Hrista. Suočeći se sa ovakvim šokom, njegovi prijatelji bivaju u još većoj neverici, jer je Džon ovakvom izjavom porušio temelj same vere i doveo u pitanje postojanje Hrista. Edit počinje da plače, ne uspevajući da prihvati da je možda čovek pripovedač svog života i da je možda i sama vera proistekla iz ljudskog uma. Kako se i jednom trenutku psihijatar našao u sobi, on zaključuje kako Džon umišlja stvari i kako mu je možda potrebna psihijatrijska pomoć.

Videvši da mu niko ne veruje, da je dobio samo nevericu i prezir, Džon shvata da nauka možda nikada neće moći da prihvati nikakav fenomen koji izlazi iz rama ograničenosti i u tom trenutku izvinjavajući se govori kako je sve bila šala i kako je samo želeo mišljenje ovako velikih naučnika o mogućnosti same besmrtnosti.

Potreseni, njegovi prijatelji polako napuštaju sobu, našavši se u čudu kakvom nikada do sada nisu preživeli. Sandi, jedina koja je poverovala Džonu razgovara sa njim na terasi i on joj objašnjava kako je nosio razna imena kroz istoriju, kako je bio profesor, te naučnik i razna druga zanimanja koja je imao. U jednom trenutku, dok govori kako je bio profesor na Harvardu, psihijatar koji se slučajno našao na terasi saznaje kako je Džon zapravo bio njegov otac i dobija infarkt jer je ovo saznanje bilo previše za njega. Umire, a Džon obećava kako će doći na njegovu sahranu.

Ulazeći u kamion, Džon se pozdravlja sa Sendi objašnjavajući joj zašto ne može da krene sa njim, ali ipak posle par trenutaka staje, možda postajući svestan da je osećanje ljubavi iznad samog vremena, otvara joj vrata i oni nestaju u daljini ostavljajući gledaocima da se zapitaju o tome kako funkcioniše život i da li je možda znanje koje posedujemo samo jedna velika iluzija i varka.

Produkcija[uredi]

Ova priča je poslednje delo Džeroma Biksbija, koju je završio na samrti aprila 1998. godine. Biksbi je izdiktirao svoj poslednji scenario svom sinu, takođe scenaristi Emersonu Biksbiju. Posle smrti Džeroma Biksbija, scenario je dobio Ricard Šenkman.

Festivali i nagrade[uredi]

Film je nominovan za nekoliko nagrada, a među osvojenima su i

  • 2007 — Prvo mesto- Najbolji scenario- Međunarodni filmski festival na Roud Ajlandu
  • 2007 — Glavna nagrada-najbolji scenario-Međunarodni filmski festival na Roud Ajlandu
  • 2008 — Najbolji film-Montevideo, Fantastični filmski festival u Urugvaju
  • 2008 — Priznanje publike Montevideo, Fantastični filmski festival u Urugvaja
  • 2008 — Najbolji reditelj-Fantaspoa-Internacionalni fantastični filmski festival Porto Alegre, Brazil
  • 2008 — drugo mesto-Najbolji scenario-Rio de Žaneiro, Internacionalni fantastični filmski festival
  • 2008 — Nagrada publike, najbolji scenario film-Fikcija-Horor i Fantastični filmski festival Santjaga, Čile
  • 2008 — nagrada žirija, najbolji scenario-Fikcija-Horor i Fantastični filmski festival Santjaga, Čile
  • 2008 — Najbolji scenario za Naučnu fantastiku- Međunarodni Horor i Naučno-fantastični festival filma Santjaga, Čile

Muzika u filmu[uredi]

Svu muziku je izveo Mark Hinton Stjuart.

  • "Sedma simfonija-drugi stav" Ludvig van Betoven
  • "Zauvek"
  • Tekst je napisao Ričard Šenkman
  • Muziku komponovao Mark Hinton Stjuart
  • Izvođači- Mark Hinton Stjuart i Šantel Dankan

Uloge[uredi]

  • Dejvid Li Smit, kao Džon Oldman
  • Toni Tod, kao Den
  • Džon Bilingsli, kao Hari
  • Elen Kraford, kao Edit
  • Anika Peterson, kao Sendi
  • Vilijam Kat, kao Umetnost Dženkins
  • Aleksis Torp, kao Linda Marfi
  • Ričard Ril, kao dr Vil Gruber
  • Robi Brajan, kao policajac

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]