48 закона моћи
| 48 zakona moći | |
|---|---|
| Autor | Robert Grin |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | Engleski jezik |
| Žanr / vrsta dela | Samopomoć |
| Izdavanje | |
| Izdavanje | 1998 |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 0-670-88146-5 |
48 zakona moći (1998) je nefiktivna knjiga američkog autora Roberta Grina.[1] Knjiga je bestseler,[2][3] prodata u preko 1,2 miliona primeraka u Sjedinjenim Državama, i popularna je među zatvorenicima i poznatim ličnostima.[4][5]
48 zakona moći je popularno kod poznatih repera, preduzetnika, poznatih ličnosti, sportista i glumaca, uključujući 50 Centa, Džej Zija, Kanje Vesta i mnogih drugih.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Grin je u početku formulisao neke od ideja u 48 zakona moći dok je radio kao pisac u Holivudu i zaključio da je današnja elita moći delila slične osobine sa moćnim ličnostima tokom istorije.[4] Godine 1995. Grin je radio kao pisac u Fabrica, umetničkoj i medijskoj školi, i upoznao je paketičara knjiga po imenu Just Elfers. Grin je predao deo knjige o moći Elfersu i šest meseci kasnije, Elfers je zatražio da Grin napiše čitavu knjigu.
Iako je Grin bio nezadovoljan svojim trenutnim poslom, bilo mu je ugodno i smatrao je da je potrebno vreme da se završi knjiga.[6] Međutim, u to vreme, Grin je ponovo čitao svoju omiljenu biografiju o Juliju Cezaru i inspirisao se Cezarovom odlukom da pređe reku Rubikon i bori se protiv Pompeja, čime je podstakao Veliki rimski građanski rat.[6]
Zakoni moći[uredi | uredi izvor]
| Broj | Zakon | Kratak opis |
|---|---|---|
| 1. | "Nikad nemoj zaseniti gospodara" | Premisa zakona jeste da se pokazivanjem i dokazivanjem svog talenta, onaj na superiornijem položaju može osetiti nesigurnim. |
| 2. | "Nikada ne veruj previše prijatelju, a nauči da iskoristiš neprijatelja" | Premisa zakona jeste da su prijatelji skloniji zavisti, dok neprijatelji žele da se dokazuju. Takođe, prijatelji su češće skloni laganju da bi izbegli svađu, za razliku od neprijatelja. |
| 3. | "Krij prave namere" | Nikada ne treba otkrivati prave namere, jer ukoliko ih ljudi ne znaju, ne mogu ni da ih napadaju. |
| 4. | "Uvek govori manje nego što je potrebno" | Autor tvrdi da ako čovek više priča, deluje prostije i kao da nema kontrolu nad onim što ga okružuje. Tišina izaziva da se drugi ljudi više otvore. Treba pripaziti na upotrebu sarkazma. |
| 5. | "Od ugleda mnogo zavisi-čuvaj ga životom" | Ugled je osnova moći i treba da se čuva po svaku cenu. Ukoliko je ukaljan, čovek postaje ranjiv. Za uništavanje neprijatelja se preporučuje da se ukalja njegov ugled. |
| 6. | "Pleni pažnju po svaku cenu" | Ljudi najviše pažnje obraćaju na izgled. Stoga, treba se izdvojiti iz mase. Čak je i kontraverza dobar izvor pažnje. Autor navodi:"bolje da te napadaju i klevetaju, nego ignorišu." Ljudi se osećaju nadmoćno kada mogu da predvide nečija dela. |
| 7. | "Drugi neka rade tvoj posao, a ti preuzmi zasluge" | "Nikad ne radi sam, ono što drugi mogu da urade za tebe". Treba iskoristiti kreativnost drugih i preuzeti zasluge za njihova dela. |
| 8. | "Nauči da izazoveš poteze protivnika-namami ih kako treba" | Autor tvrdi da onaj koji natera drugog da dela pre njega, ima kontrolu nad situacijom. Izazivanjem protivnikovog poteza on odbacuje svoje planove. "Namami ga velikim obećanjima i kreni u napad".[7] |
| 9. | "Odnesi pobedu delima, a ne rečima" | "Svaka pobeda rečima je zapravo Pirova pobeda. Kivnost i srdžba koje ćeš ustalasati u protivniku trajaće duže nego bilo koje mišljenje koje je promenio. Mnogo je silovitije delima i bez ijedne izgovorene reči dobiti saglasnost od protivnika. Ne objašnjavaj, pokaži", navodi autor.[8] |
| 10. | "Zakon zaraze-kloni se nesrećnih baksuza" | U ovom zakonu se govori kako se čovek treba pridržavati srećnih i taličnih ljudi, a ne nesrećnih, jer oni često u svoju nesreću uvode i druge ljude. |
| 11. | "Nauči druge da ovise o tebi" | Premisa ovog zakona jeste da treba pokazati svoj talenat ili veštinu u takvom svetlu da za druge, osoba deluje nezamenljivo ili da će nadređeni pretrpeti veliki gubitak ukoliko izgube osobu, Samim tim, ovaj odnos postaje siva eminencija, gde sluga vlada kraljem. |
| 12. | "Razoružaj svoju žrtvu probranim trenucima velikodušnosti i iskrenosti" | Autor za ovaj zakon govori:"Čak će i najsumnjičaviji ljudi spustiti gard pred iskrenim i velikodušnim aktom. A kada odabranom iskrenošću lako probušiš rupe u njihovom oklopu, možeš njima manipulisati kako ti je volja." |
| 13. | "Kada išteš pomoć, pozivaj se na njegovu ličnu korist, a ne samilost ili zahvalnost" | U ovom zakonu se navodi kako lična korist nadvladava zahvalnost i samilost kod onoga čija se pomoć traži. |
| 14. | "Pretvaraj se da si prijatelj, a budi uhoda" | Ovaj zakon govori o značaju prikupljenih informacija o neprijatelju i kako ih treba iskoristiti i pronaći njegove slabe tačke. |
| 15. | "Sravni neprijatelja sa zemljom" | Autor govori da se neprijatelj mora uništiti potpuno, kako fizički tako i psihički, i da je to bolja opcija, nego ostavljanje neprijatelja na pola puta, jer mogu postati osvetoljubivi. |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Greene, Robert (2000). The 48 laws of power. Joost Elffers. New York, New York, U.S.A. ISBN 0-14-028019-7. OCLC 45062606.
- ^ „The New York Times Business Best Sellers”. The New York Times (na jeziku: engleski). 1998-11-08. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-08-24.
- ^ Green, Hardy. "Best Selling List". BusinessWeek.
- ^ a b „How to master 'The 48 Laws of Power' - CNN.com”. www.cnn.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-24.
- ^ Nast, Condé (2006-10-30). „Fresh Prince”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-24.
- ^ a b „Robert Greene On Power Ambition Glory”. Forbes (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-08-24.
- ^ Grin, R. (1998). 48 zakona moći. str 39.
- ^ Grin, R. (1998). 48 zakona moći. str 43.
