48 закона моћи
| 48 закона моћи | |
|---|---|
| Аутор | Роберт Грин |
| Земља | САД |
| Језик | Енглески језик |
| Жанр / врста дела | Самопомоћ |
| Издавање | |
| Издавање | 1998 |
| Класификација | |
| ISBN ? | 0-670-88146-5 |
48 закона моћи (1998) је нефиктивна књига америчког аутора Роберта Грина.[1] Књига је бестселер,[2][3] продата у преко 1,2 милиона примерака у Сједињеним Државама, и популарна је међу затвореницима и познатим личностима.[4][5]
48 закона моћи је популарно код познатих репера, предузетника, познатих личности, спортиста и глумаца, укључујући 50 Цента, Џеј Зија, Кање Веста и многих других.
Позадина[уреди | уреди извор]
Грин је у почетку формулисао неке од идеја у 48 закона моћи док је радио као писац у Холивуду и закључио да је данашња елита моћи делила сличне особине са моћним личностима током историје.[4] Године 1995. Грин је радио као писац у Fabrica, уметничкој и медијској школи, и упознао је пакетичара књига по имену Јуст Елферс. Грин је предао део књиге о моћи Елферсу и шест месеци касније, Елферс је затражио да Грин напише читаву књигу.
Иако је Грин био незадовољан својим тренутним послом, било му је угодно и сматрао је да је потребно време да се заврши књига.[6] Међутим, у то време, Грин је поново читао своју омиљену биографију о Јулију Цезару и инспирисао се Цезаровом одлуком да пређе реку Рубикон и бори се против Помпеја, чиме је подстакао Велики римски грађански рат.[6]
Закони моћи[уреди | уреди извор]
| Број | Закон | Кратак опис |
|---|---|---|
| 1. | "Никад немој засенити господара" | Премиса закона јесте да се показивањем и доказивањем свог талента, онај на супериорнијем положају може осетити несигурним. |
| 2. | "Никада не веруј превише пријатељу, а научи да искористиш непријатеља" | Премиса закона јесте да су пријатељи склонији зависти, док непријатељи желе да се доказују. Такође, пријатељи су чешће склони лагању да би избегли свађу, за разлику од непријатеља. |
| 3. | "Криј праве намере" | Никада не треба откривати праве намере, јер уколико их људи не знају, не могу ни да их нападају. |
| 4. | "Увек говори мање него што је потребно" | Аутор тврди да ако човек више прича, делује простије и као да нема контролу над оним што га окружује. Тишина изазива да се други људи више отворе. Треба припазити на употребу сарказма. |
| 5. | "Од угледа много зависи-чувај га животом" | Углед је основа моћи и треба да се чува по сваку цену. Уколико је укаљан, човек постаје рањив. За уништавање непријатеља се препоручује да се укаља његов углед. |
| 6. | "Плени пажњу по сваку цену" | Људи највише пажње обраћају на изглед. Стога, треба се издвојити из масе. Чак је и контраверза добар извор пажње. Аутор наводи:"боље да те нападају и клеветају, него игноришу." Људи се осећају надмоћно када могу да предвиде нечија дела. |
| 7. | "Други нека раде твој посао, а ти преузми заслуге" | "Никад не ради сам, оно што други могу да ураде за тебе". Треба искористити креативност других и преузети заслуге за њихова дела. |
| 8. | "Научи да изазовеш потезе противника-намами их како треба" | Аутор тврди да онај који натера другог да дела пре њега, има контролу над ситуацијом. Изазивањем противниковог потеза он одбацује своје планове. "Намами га великим обећањима и крени у напад".[7] |
| 9. | "Однеси победу делима, а не речима" | "Свака победа речима је заправо Пирова победа. Кивност и срџба које ћеш усталасати у противнику трајаће дуже него било које мишљење које је променио. Много је силовитије делима и без иједне изговорене речи добити сагласност од противника. Не објашњавај, покажи", наводи аутор.[8] |
| 10. | "Закон заразе-клони се несрећних баксуза" | У овом закону се говори како се човек треба придржавати срећних и таличних људи, а не несрећних, јер они често у своју несрећу уводе и друге људе. |
| 11. | "Научи друге да овисе о теби" | Премиса овог закона јесте да треба показати свој таленат или вештину у таквом светлу да за друге, особа делује незаменљиво или да ће надређени претрпети велики губитак уколико изгубе особу, Самим тим, овај однос постаје сива еминенција, где слуга влада краљем. |
| 12. | "Разоружај своју жртву пробраним тренуцима великодушности и искрености" | Аутор за овај закон говори:"Чак ће и најсумњичавији људи спустити гард пред искреним и великодушним актом. А када одабраном искреношћу лако пробушиш рупе у њиховом оклопу, можеш њима манипулисати како ти је воља." |
| 13. | "Када иштеш помоћ, позивај се на његову личну корист, а не самилост или захвалност" | У овом закону се наводи како лична корист надвладава захвалност и самилост код онога чија се помоћ тражи. |
| 14. | "Претварај се да си пријатељ, а буди ухода" | Овај закон говори о значају прикупљених информација о непријатељу и како их треба искористити и пронаћи његове слабе тачке. |
| 15. | "Сравни непријатеља са земљом" | Аутор говори да се непријатељ мора уништити потпуно, како физички тако и психички, и да је то боља опција, него остављање непријатеља на пола пута, јер могу постати осветољубиви. |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Greene, Robert (2000). The 48 laws of power. Joost Elffers. New York, New York, U.S.A. ISBN 0-14-028019-7. OCLC 45062606.
- ^ „The New York Times Business Best Sellers”. The New York Times (на језику: енглески). 1998-11-08. ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-08-24.
- ^ Green, Hardy. "Best Selling List". BusinessWeek.
- ^ а б „How to master 'The 48 Laws of Power' - CNN.com”. www.cnn.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24.
- ^ Nast, Condé (2006-10-30). „Fresh Prince”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24.
- ^ а б „Robert Greene On Power Ambition Glory”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 2021-08-24.
- ^ Грин, Р. (1998). 48 закона моћи. стр 39.
- ^ Грин, Р. (1998). 48 закона моћи. стр 43.
