DDR3 SDRAM

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
PC3-10600 DDR3 SO-DIMM (204 pins)

U računarstvu DDR3 SDRAM predstavlja skraćenicu za duplo brži prenos tipa tri sinhrono dinamičke memorije sa direktnim pristupom što je moderni tip dinamičke memorije sa direktnim pristupom (DRAM) sa visokim pristupnim opsegom ("dvostrukom brzinom prenosa podataka") interfejsu, a bio je u upotrebi od 2007. To je brži naslednik DDR i DDR2 i prethodnik čipova DDR4 sinhrono dinamičke memorije sa direktnim pristupom (SDRAM). DDR3 SDRAM nije ni bio niti će biti kompatibilan sa ranijim i kasnijim verzijama bilo kog tipa memorije sa direktnim pristupom (RAM) zbog različite signalne voltaže, tajminga i drugih faktora.

DDR3 je DRAM interfejs specifikacija. Stvarni DRAM nizovi koji čuvaju podatke su slični prethodnim vrstama sa sličnim performansama.

Primarna korist DDR3 SDRAM nad svojim neposrednim prethodnikom DDR2 SDRAM, jeste njegova sposobnost da prenosi podatke duplo brže (brzinom od osam puta većom od nizova interne memorije), omogućavajući veći opseg ili najveću brzinu prenosa podataka. Sa dva transfera po ciklusu četvorostrukog prenosa signala sata , 64-bitni široki DDR3 modul može dostići brzinu prenosa do 64 puta veću u odnosu na radni takt megaherca (MHz) u megabajtima u sekundi (MB/s). Pošto se podaci prenose 64-bita u jedinici vremena po memorijskom modulu, DDR3 SDRAM daje brzinu prenosa (memorijskog radnog takta) × 4 (za magistalni taktni možilac) × 2 (za brzinu prenosa podataka) × 64 (broj prenesenih bitova) / 8 (broj bitova/bajta). Tako memorijska frekvencija radnog takta od 100 MHz, DDR3 SDRAM daje maksimalnu brzinu transfera od 6400 MB/s. Pored toga, DDR3 standard dozoljava DRAM čipove kapaciteta do 8 gigabajta.

Pregled[uredi | uredi izvor]

Poredđenje memorijskih modula za desktop računare (DIMM).
Poređenje memorijskih modula za prenosive/mobilne računare (SO-DIMM).

U poređenju sa DDR2 memorijom, DDR3 memorija koristi 30% manje energije. Ovo smanjenje dolazi zbog razlike u napajanju: 1,8 V ili 2,5 V za DDR2 i 1,5 V za DDR3. 1,5 V napajanje dobro funkcioniše na 90 nanometarskom izradom tehnologije koja se koristi sa originalnim DDR3 čipovima. Neki proizvođači i dalje predlažu korišćenje tranzistora sa "dvostrukim kolom" da bi smanjili gubljenje struje.[1]

Prema JEDEC-u,[2] 1,575 volti se smatra apsolutnim maksimumom kada se razmatra memorijska stabilnost, kod servera ili kod drugih kritičnih uređaja. Pored toga, JEDEC navodi da memorijski moduli moraju da izdrže napon do 1,975 volti pre nastanka trajnog oštećenja, i ako se ne očekuje da precizno funkcionišu na tom nivou.

Još jedna korist je njegov priručni bafer, koji je 8-rafala-dubok. Nasuprot tome priručni bafer DDR2 je 4-rafala-dubok, a priručni bafer DDR-a je 2-rafala- dubok. Ova prednost omogućava tehnologiju brzine prenosa kod DDR3.

DDR3 moduli mogu prenositi podatke brzinom od 800–2133 MT/s koristeći i rastući i padajući sistem prenosa podataka od 400–1066MHz I/O po taktu. Ponekad, prodavac može pogrešno prodavati I/O brzinu takta označavajući MT/s kao MHz. MT/s je normalno duplo veći od MHz dvostrukim uzrokovanjem, jednim na usponu satnog sistema prenosa podataka i drugi na poniranju. Za poređenje, DDR2 trenutni opseg prenosa podataka iznosi 400–1066 MT/s koristeći 200–533 MHz I/O takta, a DDR-ov opseg iznosi 200–400 MT/s na osnovu 100–200 MHz I/O takta. Visoka performansa grafike je inicijalni pogon takvih zahteva propusnog opsega, gde je neophodan visok propusni opseg prenosa podataka između bafera slika.

DDR3 koristi isti standard električnih signala kao i DDR i DDR2,Stub Series Terminated Logic, i ako su im različita merenja vremena i naponi. Posebno, DDR3 koristi SSTL_15.[3]

DDR3 prototipi su objavljeni početkom 2005. Proizvod u obliku matične ploče pojavio se na tržištu u junu 2007.[4]. Zasnovan na Intelovom P35 "Bearlake" skupu čipova sa DIMMs propusnim opsegom do DDR3-1600 (PC3-12800).[5] Intel Core i7, je pušten u novembru 2008, povezuje se direktno sa memorijom pre nego preko skupa čipova. Intel Core i7 podržava samo DDR3. AMD-ov prvi priključak AM3 Phenom II X4 procesori, pušteni su u februaru 2009, bili su njihovi prvi koji podržavaju DDR3.

DDR3 DIMM imaju 240 pina i strujno nisu kompatibilni sa DDR2. Glavni urez koji je drugačije lociran kod DDR2 i DDR 3 DIMMS-a onemogućava slučajnu zamenu istih. Ne samo da su različiti u ovome, već DDR2 ima okrugli urez sa stane a DDR3 moduli imaju kvadratne ureze sa strane.[6] DDR3SO-DIMM imaju 204 pina.[7]

GDDR3 memorija, ponekad pogrešno nazvana "DDR3" zbog sličnog naziva, je potpuno drugačija tehnologija, pošto je napravljena za upotrebu u grafičkim karticama i zasniva se na DDR2 SDRAM.

Kašnjenja[uredi | uredi izvor]

Dok su tipična kašnjenja za JEDEC DDR2 uređaj 5-5-5-15, neka standardna kašnjenja za JEDEC DDR3 uređaje uključuju 7-7-7-20 za DDR3-1066 i 8-8-8-24 za DDR3-1333.

DDR3 kašnjenja su brojčano veća jer su I/O magistralnog ciklusa sata po kojem su izmerene kraće; stvarni vremenski interval je sličan onom kod DDR2 kašnjenja (oko 10 ns). Postoji napredak jer DDR3 uglavnom koristi novije proizvodne procese, što nije direktno izazvano procesom na DDR3.

Kao i kod ranijih memorijskih generacija, brža DDR3 memorija postaje dostupna nakon puštanja inicijalnih verzija. DDR3-2000 memorija sa 9-9-9-28 kašnjenjem od (9ns) bila je dostupna slučajno u isto vreme kad je Intel Core i7 pušten.[8] CAS kašnjenje od 9 ns 1000MHz (DDR3-2000) je 9 ns, dok je CAS kašnjenje od 7 na 667MHz (DDR3-1333) 10,5 ns.

(CAS/Frekvencija (MHz))×1000=Xns

Primer: (7/667)×1000=10.4948 ns

Potrošnja električne energije[uredi | uredi izvor]

Potrošnja električne energije pojedinih pojedinih SDRAM čipova (ili, po analogiji, DIMM-a) varira u zavisnosti od mnogih faktora, uključujući brzinu, tip upotrebe, napon itd. Delov savetnik za utrošak električne energije, izračunava da 4GB ECC DDR1333 RDIMMs koristi oko 4W svaki.[9]Nasuprot tome, moderniji mejnstrim desktop orijentisani deo 8 GB, DDR3/1600, DIMM, je procenjen na 2,58 W, uprkos tome što je značajno bio brži.[10]

Ekstenzije[uredi | uredi izvor]

XMP[uredi | uredi izvor]

Kompanija Intrl zvanično je predstavila Extreme Memory Profile (XMP) specifikaciju 23. marta 2007. godine koja je omogućila oduševljenicima ekstenziju tradicionalnih JEDEC SPD specifikacija sa DDR3 SDRAM..[11]

DDR3L[uredi | uredi izvor]

DDR3L (DDR3 niskog napona) standardni je dodatak za JESD79-3 DDR3 Standard koji uvodi nisku voltažu za memorijski uređaj. DDR3L standard je 1,35 V i ima oznaku „PC3L” za svoje module. Primeri uključuju DDR3L-800, DDR3L-1066, DDR3L-1333 i DDR3L-1600. DDR3U standard je 1,25V i ima oznaku „PC3U” za svoje module.

26. jula 2010, JEDEC Asocijacija Čvrstih Tehnologija objavila je publikaciju JEDEC DDR3L-a. [12]

Detektovanje prisustva DDR3 Seriala[uredi | uredi izvor]

Puštanje dokumenta 4 DDR3 (SPD) (SPD4_01_02_11) koji dodaje podršku smanjenju opterećenja DIMM-a i za 16b-SO-DIMM-a i 32b-SO-DIMM-a.

1. 9. 2011. JEDEC Asocijacija Čvrstih Tehnologija objavila je publikaciju o puštanju 4 DDR3a SPD dokumenta.[13]

Moduli[uredi | uredi izvor]

JEDEC standardni moduli[uredi | uredi izvor]

Standardno ime

Memorijski takt

(MHz)

Vremenski ciklus

(ns)

I/O magistralni takt

(MHz)

Brzina prenosa podataka

(MT/s)

Naziv modula

Najbža brzina prenosa

(MB/s)

Tajming

(CL-tRCD-tRP)

CAS kašnjenje

(ns)

DDR3-800D
DDR3-800E
100 10 400 800 PC3-6400 6400 5-5-5
6-6-6
12 12
15  
DDR3-1066E
DDR3-1066F
DDR3-1066G
133⅓ 7 12 533⅓ 1066⅔ PC3-8500 8533⅓ 6-6-6
7-7-7
8-8-8
11 14
13 18
15  
DDR3-1333F*
DDR3-1333G
DDR3-1333H
DDR3-1333J*
166⅔ 6 666⅔ 1333⅓ PC3-10600 10666⅔ 7-7-7
8-8-8
9-9-9
10-10-10
10 12
12  
13 12
15  
DDR3-1600G*
DDR3-1600H
DDR3-1600J
DDR3-1600K
200 5 800 1600 PC3-12800 12800 8-8-8
9-9-9
10-10-10
11-11-11
10  
11 14
12 12
13 34
DDR3-1866J*
DDR3-1866K
DDR3-1866L
DDR3-1866M*
233⅓ 4 27 933⅓ 1866⅔ PC3-14900 14933⅓ 10-10-10
11-11-11
12-12-12
13-13-13
10 57
11 1114
12 67
13 1314
DDR3-2133K*
DDR3-2133L
DDR3-2133M
DDR3-2133N*
266⅔ 3 34 1066⅔ 2133⅓ PC3-17000 17066⅔ 11-11-11
12-12-12
13-13-13
14-14-14
10 516
11 14
12 316
13 18
  • opcionalno

CL-Ciklusi radnog takta između slanja kolone adrese do memorije i početka prenosa povratnih podataka.

tRCD – Ciklus radnog takta između aktiviranja redova i čitaj/piši.

tRP – Ciklus radnog takta između redova prednaelektrisanja i aktiviranja.

Frakcione frekvencije normalnog zaokruživanja do 667 su uobičajne zbog toga što je tačan broj 666⅔ te se zaokružuju do najbližeg celog broja. Neki proizvođači takođe zaokružuju do određene preciznosti ili zaokružuju na celi broj umesto toga. Na primer, PC3-10666 memorija se može izlistati kao PC3-10600.[14]

Beleška:Sve gore navedene stavke opisuju JEDEC kao JESD79-3D.[15] Svi RAM podaci između ili iznad ovih navedenih specifikacija nisu standardizovani od strane JEDEC-a i često prestavljaju jednostavnu optimizaciju proizvođača koji koristi veću toleranciju ili čipove koji trpe preopterećenje. Od tih ne standardnih specifikacija, najveća dostignuta brzina bila je ekvivalnetna brzini DDR3-2544, do maja 2010.[[16]

DDR3-xxx označava brzinu prenosa podataka, i opisuje DDR čipove, gde PC3-xxxx označava teorijski propusni opseg (sa skraćenjem poslednje dve cifre) i koristi se da opiše sklopljeni deo DIMMS-a. Opseg protoka se izračunava tako što se uzima prenos po sekundi i množi se sa osam. To je zbog toga što prenos podataka uz DDR3 prenosi podatke na magistralu koja je 64-bita široka, a pošto bajt sadrži 8 bita, to je jednako 8 bajtova podatka po prenosu.

Pored opsega protoka i varijanata kapaciteta, moduli mogu:

  1. Opcionalno da implementiraju ECC, što predstavlja dodatne bajtove staza podataka koji se koriste za korigovanje manjih grešaka i otkrivanje većih grešaka za bolju pouzdanost. Moduli sa ECC se indetifikuju sa dodatnim ECC ili E u svojim oznakama. Na primer: "PC3-6400 ECC", ili PC3-8500E.[17]
  2. Budi ”registrovan", što poboljšava integritet signala (i samim tim poboljšava potencijalnu brzinu radnog takta i fiѕički kapacitet konektora) tako što baferuje električni signal sa registrom, po cenu dodatnog uvećanja kašnjenja sata. Ti moduli se raspoznaju po dodatnom R u svom nazivu, dok ne registrovani ( "ne baferisani") RAM moše biti indetifikovan pd dodatnom U u svom nazivu. PC3-6400R je registrovan PC3-6400 modul, a PC3-6400R ECCje isti modul sa ECC-om.
  3. Budite potpuno baferovani moduli, koji su određeni sa F ili FB i nemaju istu poziciju ureza kao ostale klase. Potpuno baferovani moduli ne mogu se koristiti sa matičnom pločom koja je napravljena za registrovane module, a drugačija pozicija ureza fizički onemogućava njihovo ubacivanje.

Rezime karakteristika[uredi | uredi izvor]

DDR3 SDRAM komponente
  • Uvod u asinhroni reset pin
  • Podrška nivou sistema i kompenzaciji protoka vremena
  • Na-DIMM DRAM logički raspored nožica- efekat ogledala
  • Uvod u CWL (pisanje CAS kašnjenja) po binarnom satu
  • On-die I/O kalibracioni motor
  • Kalibracija Piši/Čitaj
DDR3 moduli
  • Fly-by komanda/adresa/kontrolna magistrala sa iključenjem, uključenog DIMM-a
  • Kalibracioni otpornici visoke preciznosti
  • Nisu kompatibilni sa prethodnim verzijama—DDR3 moduli se ne uklapaju u DDR2 priključke, priključivanje na silu ne može oštetiti DIMM ili matičnu ploču[18]
Tehnološke prednosti u poređenju sa DDR2
  • Performanse višeg opsega propusta, do 2133 MT/s standardizovano
  • Pomalo poboljšanje kašnjenja, kako je izmereno u nanosekundama
  • Bolje performanse uz manji utrošak energije (duže trajanje baterije kod laptopova)
  • Poboljšane karakteristike sa manjim utroškom energije

Razvoj i probijanje na tržištu[uredi | uredi izvor]

U maju 2005, Desi Roden, predsedavajući direktor JEDEC komiteta, odgovoran za kreiranje DDR3 standarda, izjavio je da će se DDR3 razvijati “oko 3 godine”.[19] DDR3 je pušten 2007, ali se nije očekivalo da prodaja preuzme prodaju DDR2 do kraja 2009, ili moguće početka 2010, prema Intelovom strategisti Carlosu Weissenberg, koji je govorio tokom njihovog ranog puštanja u promet, u avgustu 2008.[20] Ista vremenska procena za probijanje na tržištu je navedena od strane marketičke kompanije DRAM-eXchangetokom prethodne godine u aprilu 2007,[21] i od strane Desi Rodena 2005.[19]) Primarna pokretačka snaga iza povećanja korišćenja DDR3 bio je novi Core i7 procesor Intela i Phenom II procesor AMD-a, koji imaju kontrolore interne memorije: koji preporučuju DDR3, prethodni je zapravo i zahtev. IDC je u januaru 2009 izjavio da će prodaja DDR3 činiti 29% ukupne prodaje DRAM u 2009. godini, a da će ista biti u usponu do 7% do 2011. godine.[22]

Naslednik[uredi | uredi izvor]

Glavni članak DDR4 SDRAM JEDEC-ov planirani naslednik DDR3-a je DDR4, čiji je standard trenutno u razvoju.[23] Primarna korist DDR4u odnosu na DDR3 iključuje veću brzinu frekvencije takta i brzinu prenosa podataka[24] i značajno manji utrošak voltaže. Neki proizvođači su već demonstrirali čipove DDR4 u svrhu testirannja.[25]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ McCloskey, Alan, Research: DDR FAQ, Arhivirano iz originala na datum 12. 11. 2007, Pristupljeno 18. 10. 2007 
  2. ^ JEDEC JESD 79-3B (section 6, table 21 and section 7, table 23)
  3. ^ Jaci Chang Design Considerations for the DDR3 Memory Sub-system. Jedex, (2004). str. 4. http://www.jedex.org/images/pdf/samsung%20-%20jaci_chang.pdf
  4. ^ Soderstrom, Thomas (5. 6. 2007). „Pipe Dreams: Six P35-DDR3 Motherboards Compared”. Tom's Hardware. 
  5. ^ Fink, Wesley (20. 7. 2007). „Super Talent & TEAM: DDR3-1600 Is Here!”. AnandTech. 
  6. ^ "DocMemory" (21. 2. 2007). „Memory Module Picture 2007”. 
  7. ^ "JEDEC" (1. 12. 2010). „204-Pin DDR3 SDRAM SO-DIMM Specification” (PDF). 
  8. ^ Shilov, Anton (29. 10. 2008). „Kingston Rolls Out Industry’s First 2GHz Memory Modules for Intel Core i7 Platforms”. Xbit Laboratories. Arhivirano iz originala na datum 1. 11. 2008. Pristupljeno 2. 11. 2008. 
  9. ^ „Dell Energy Smart Solution Advisor”. Essa.us.dell.com. Arhivirano iz originala na datum 01. 08. 2013. Pristupljeno 28. 7. 2013. 
  10. ^ http://www.kingston.com/dataSheets/KVR16N11_8.pdf
  11. ^ „Intel Extreme memory Profile (Intel XMP) DDR3 Technology” (PDF). Pristupljeno 29. 5. 2009. 
  12. ^ „Specification Will Encourage Lower Power Consumption for Countless Consumer Electronics, Networking and Computer Products”. 
  13. ^ „JEDEC Announces Publication of Release 4 of the DDR3 Serial Presence Detect Specification”. 
  14. ^ Pc3 10600 vs. pc3 10666 What's the difference - New-System-Build, Tomshardware.com, Pristupljeno 23. 1. 2012 
  15. ^ DDR3 SDRAM STANDARD, Jedec.org, Pristupljeno 23. 1. 2012 
  16. ^ Kingston's 2,544 MHz DDR3 On Show at Computex, News.softpedia.com, 31. 5. 2010, Pristupljeno 23. 1. 2012 
  17. ^ Memory technology evolution: an overview of system memory technologies (PDF), Hewlett-Packard, str. 18, Arhivirano iz originala (PDF) na datum 24. 07. 2011, Pristupljeno 30. 12. 2013 
  18. ^ „DDR3: Frequently Asked Questions” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) na datum 29. 12. 2009. Pristupljeno 18. 8. 2009. 
  19. 19,0 19,1 Sobolev, Vyacheslav (31. 5. 2005). „JEDEC: Memory standards on the way”. digitimes.com. Pristupljeno 28. 4. 2011. »JEDEC is already well along in the development of the DDR3 standard, and we have been working on it for about three years now.... Following historical models, you could reasonably expect the same three-year transition to a new technology that you have seen for the last several generations of standard memory« [mrtva veza]
  20. ^ „IDF: "DDR3 won't catch up with DDR2 during 2009". pcpro.co.uk. 19. 8. 2008. Arhivirano iz originala na datum 02. 04. 2009. Pristupljeno 17. 6. 2009. 
  21. ^ Bryan, Gardiner (17. 4. 2007). „DDR3 Memory Won't Be Mainstream Until 2009”. extremetech.com. Pristupljeno 17. 6. 2009. 
  22. ^ Salisbury, Andy (20. 1. 2009). „New 50nm Process Will Make DDR3 Faster and Cheaper This Year”. maximumpc.com. Pristupljeno 17. 6. 2009. 
  23. ^ „KH Kim Receives 2011 JEDEC Technical Recognition Award”. jedec.org. Pristupljeno 31. 7. 2011. 
  24. ^ Shilov, Anton (16. 8. 2010). „Next-Generation DDR4 Memory to Reach 4.266GHz – Report”. Xbitlabs.com. Arhivirano iz originala na datum 19. 12. 2010. Pristupljeno 3. 1. 2011. 
  25. ^ „Samsung develops DDR4 memory with up to 40 percent better energy efficiency than DDR3”. Engadget.com. 4. 1. 2011. Pristupljeno 31. 7. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]