Enik (marka automobila)
| Enik | |
|---|---|
 | |
| Privatno | |
| Delatnost | Automobilska industrija |
| Osnovano | 1905. - 1984. Francuska |
| Osnivači | Žorž Rišar |
| Sedište | Pito, Francuska |
| Proizvodi | Automobili, autobusi |
Enik (franc. Unic) je bila francuska kompanija za proizvodnju automobila i autobusa, koje je 1905. godine u Pitou osnovao Žorž Rišar. Kompanija je aktivan proizvođač automobila do jula 1938. godine.[1] Nakon toga kompanija je nastavila da proizvodi komercijalnih vozila, zadržavajući svoju nezavisnost još četrnaest godina pre nego što je 1952. kupila Simka sa ciljem da razvije ogranak za proizvodnju komercijalnih vozila.
Poreklo[uredi | uredi izvor]
Enik je osnovao Žorž Rišar nakon što je napustio Rišar-Brasie 1905. godine. Rišar je na sastanaku sa finansijerom baronom Rotšildom dogovorio finansijska sredstva za osnivanje nove firme pod nazivom "Société anonyme des automobiles Unic" sa sedištem u Pitou.[2] Cilj je bila proizvodnja jedinstvenih vozila, a na samom početku, kompanija je proizvodila lake automobile i taksi vozila sa motorom sa dva i četiri cilindra.
Proizvodnja taksi vozila će ostati važna delatnost više od tri decenije, dok Rotšildova finansijska podrška garantovala je kompaniji stabilnost u kritično vreme, neposredno nakon ratnih godina.
Rast i promena[uredi | uredi izvor]
Iako proizvodnja lakih automobila u početku bila ograničavajuća, njihova popularnost kao taksi vozila dovela je do proširenja proizvodnje na dostavna vozila i druga mala vozila specifičnog stila.[3] Motor zapremne 1943 cm³ snage 12 KS (9 kW), sa četiri cilindra (koji se uglavnom koristio za taksi automobile), bio izuzetno uspešan i preživeo u proizvodnji skoro 20 godina, (motor je kasnije pojačan na 2120 cm³). Tokom Prvog svetskog rata, Enikova taksi vozila su učestvovala u operaciji na Marni. Posle Prvog svetskog rata, novi četvorocilindrični motor (1847 cm³) je počeo da se ugrađuje u taksi vozila ovog proizvođača.
Prvi kamion i smrt osnivača[uredi | uredi izvor]
U toku 1922. godine počela proizvodnju kamiona od tri tone, pod nazivom Unic MSC što je označilo početak zaokreta ka proizvodnji većih komercijalnih vozila. U toj godini je takođe Žorž Ričard, nastradao u saobraćajnoj nesreći na putu za Ruan[3] i na njegovo mesto dolazi Žorž Duboa koji je do tada bio zadužen za testiranje vozila.
Modeli[uredi | uredi izvor]
- 1905 — Enik tip A1
- 1906 — Enik tip C1
- 1908 — Enik tip D1
- 1911 — Enik tip C7
- 1913 — Enik tip C9
- 1919 — Enik tip J3
- 1922 — Enik tip L
- 1923 — Enik tip L3T3 sport
- 1927 — Enik tip L61
- 1928 — Enik tip L91
- 1929 — Enik tip H1
- 1933 — Enik tip H3
- 1934 — Enik tip U6
- Enik P107 - specijalno polugusenično vozilo
- 1935 — Enik tip U4B
- 1937 — Enik tip U4D
- Putnički automobili
-
1909 -
1916 -
1924 -
1926
,_Dutch_licence_registration_DH-10-94_pic.JPG)
- Kamioni
-
-
Enik guseničar P107 koji je zarobljen i od Vermahta, postavljen u Muzeju Velikog domovinskog rata, Moskva, Poklonaja gora, Park pobede. -
Gusenica na modelu Enik P107 koji je zarobljen i od Vermahta, postavljen u Muzeju Velikog domovinskog rata, Moskva, Poklonaja gora, Park pobede. -
Enik guseničar P107 u Muzeju naoružanja, Francuska.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Automobilia”. Toutes les voitures françaises 1938 (salon 1937). Paris: Histoire & collections. Nr. 6: 92—93. 1998.
- ^ Gazoline n°185, décembre 2011.
- ^ a b „Gazoline : Georges Richard, un constructeur... Unic ![[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 23. 05. 2017. g. Pristupljeno 19. 05. 2017. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Linz, Harald; Schrader, Halwart (2008). Die Internationale Automobil-Enzyklopädie. München: United Soft Media Verlag GmbH. ISBN 978-3-8032-9876-8.
- George Nick Georgano, ur. (2001). The Beaulieu Encyclopedia of the Automobile. 3 (P–Z). Chicago: Fitzroy Dearborn Publishers. ISBN 978-1-57958-293-7.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Geschichte von Unic (francuski)
- Unic Lkw P270 6x4 Datenblatt (PDF; 493 kB)
- Unic Lkw T270A 6x4 Datenblatt (PDF; 514 kB)
