Pređi na sadržaj

INAH-3

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

INAH-3 je skraćenica za treće intersticijalno jezgro prednjeg hipotalamusa i seksualno je dimorfno jezgro ljudi. INAH-3 je značajno veći kod muškaraca nego kod žena bez obzira na starost.[1] Jedna studija je pokazala da je INAH-3 veći kod heteroseksualnih muškaraca nego kod homoseksualnih muškaraca i heteroseksualnih žena, iako ovi podaci nisu uspešno reprodukovani.[2]

Istraživanja[uredi | uredi izvor]

Termin INAH (intersticijalna jezgra prednjeg hipotalamusa), koji je prvi put predložila grupa sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu 1989. godine, odnosi se na četiri ranije neopisane ćelijske grupe preoptičko-prednjeg hipotalamusa (PO-AHA), čija struktura utiče na lučenje gonadotropina, ponašanje majke i seksualno ponašanje kod nekoliko vrsta sisara. Postoje četiri jezgra u PO-AHA (INAH1-4). Utvrđeno je da je jedno od ovih jezgara, INAH-3, 2,8 puta veće u mozgu muškaraca nego u ženskom mozgu bez obzira na starost.[3]

Studija čiji je autor Simon Levej sugeriše da je region važan biološki supstrat u pogledu seksualne orijentacije. Ovaj članak je izvestio da je INAH-3 u proseku manji kod homoseksualnih muškaraca nego kod heteroseksualnih muškaraca, i zapravo ima približno istu veličinu kod homoseksualnih muškaraca kao i kod heteroseksualnih žena.[2][4] Dalja istraživanja su otkrila da je INAH-3 manji po zapremini kod homoseksualnih muškaraca nego kod heteroseksualnih muškaraca jer homoseksualni muškarci imaju veću gustinu neuronskog pakovanja (broj neurona po kubnom milimetru) u INAH-3 od heteroseksualnih muškaraca; nema razlike u broju ili površini poprečnog preseka neurona u INAH-3 homoseksualnih u odnosu na heteroseksualne muškarce.[5] Takođe je utvrđeno da nema uticaja HIV infekcije na veličinu INAH-3, odnosno da HIV infekcija ne može da objasni uočenu razliku u zapremini INAH-3 između homoseksualnih i heteroseksualnih muškaraca.[5]

Levej je primetio tri mogućnosti koje bi mogle objasniti njegove nalaze: 1. Strukturalne razlike u INAH-3 između homoseksualnih i heteroseksualnih muškaraca bile su prisutne prenatalno ili u ranom životu i pomogle su u uspostavljanju seksualne orijentacije muškaraca; 2. Razlike su se pojavile postnatalno kao rezultat seksualnih osećanja ili ponašanja muškaraca i; 3. I razlike u INAH-3 i seksualnoj orijentaciji povezane su sa nekom trećom konfundirajućom varijablom (kao što je razvojni događaj u prenatalnom ili ranom životu). Levej je smatrao da je prva mogućnost najverovatnija i primetio je da je druga mogućnost malo verovatna u svetlu različitih homolognih studija na drugim vrstama.[6] Pretpostavlja se da je ljudski INAH-3 homolog SDN-POA pacova.[7][8]

Drugi istraživači su proučavali korelacije između volumena INAH-3 i drugih aspekata seksualnog identiteta. Studija transrodnih pojedinaca koju je sproveo neuroanatom Dik Svab otkrila je da transrodne žene imaju veličinu i broj neurona INAH-3 bliže normalnom ženskom opsegu, a da transrodni muškarci imaju veličinu i broj INAH-3 neurona bliže normalnom opsegu muškaraca. Ovaj nalaz je još uvek kontroverzan zbog potencijalnih nedoumica u terapiji zamene hormona.[9][10]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Allen LS; Hines M; Shryne JE; Gorski RA (1989). „Two sexually dimorphic cell groups in the human brain.”. J Neurosci. 9 (2): 497—506. PMC 6569815 Slobodan pristup. PMID 2918374. doi:10.1523/JNEUROSCI.09-02-00497.1989 Slobodan pristup. 
  2. ^ a b LeVay, S (30. 8. 1991). „A difference in hypothalamic structure between heterosexual and homosexual men.”. Science. 253 (5023): 1034—7. Bibcode:1991Sci...253.1034L. PMID 1887219. S2CID 1674111. doi:10.1126/science.1887219. 
  3. ^ Allen, L.S.; Hines, M.; Shryne, J.E.; Gorski, R.A. (februar 1989). „Two sexually dimorphic cell groups in the human brain.”. The Journal of Neuroscience. 9 (2): 497—506. PMC 6569815 Slobodan pristup. PMID 2918374. doi:10.1523/JNEUROSCI.09-02-00497.1989 Slobodan pristup. 
  4. ^ "Central Nervous System Dimorphisms Related to Reproductive Behaviors" Dale Purves ed., Neuroscience, 2:ed (2001) Online https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=neurosci.section.2127
  5. ^ a b Byne, William; Tobet, Stuart; Mattiace, Linda A.; Lasco, Mitchell S.; Kemether, Eileen; Edgar, Mark A.; Morgello, Susan; Buchsbaum, Monte S.; Jones, Liesl B. (2001-09-01). „The Interstitial Nuclei of the Human Anterior Hypothalamus: An Investigation of Variation with Sex, Sexual Orientation, and HIV Status”. Hormones and Behavior. 40 (2): 86—92. PMID 11534967. S2CID 3175414. doi:10.1006/hbeh.2001.1680. 
  6. ^ LeVay, S.; Hamer, D.H. (maj 1994). „Evidence for a biological influence in male homosexuality.”. Scientific American. 270 (5): 44—9. Bibcode:1994SciAm.270e..44L. PMID 8197444. doi:10.1038/scientificamerican0594-44. 
  7. ^ Simon LeVay (2011). Gay, Straight, and the Reason Why: The Science of Sexual Orientation. Oxford University Press. str. 195. ISBN 978-0-19-973767-3. 
  8. ^ Koutcherov, Y.; Paxinos, G.; Mai, J.K. (20. 7. 2007). „Organization of the human medial preoptic nucleus.”. The Journal of Comparative Neurology. 503 (3): 392—406. PMID 17503490. S2CID 22767149. doi:10.1002/cne.21355. 
  9. ^ Garcia-Falgueras, A.; Swaab, D.F. (decembar 2008). „A sex difference in the hypothalamic uncinate nucleus: relationship to gender identity.”. Brain: A Journal of Neurology. 131 (Pt 12): 3132—46. PMID 18980961. doi:10.1093/brain/awn276 Slobodan pristup. 
  10. ^ [1] Kay Brown (2010), "the Incredible Shrinking Brain"
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=INAH-3&oldid=27808956”