Lanciarii
Lanciarii (od latinskog: lancea = „koplje s remenom“) su bili pripadnici raznih legija, koji su skupa činili neku vrstu specijalnih snaga u okviru neke legije. Nastanak im pada verovatno u vreme vladavine cara Severa. Vremenom su stekli reputaciju, a nakon što su pretorijanci konačno raspušteni 312. ušli su u sastav careve lične garde. Zauzimali su počasna mesta u Konstantinovom comitatus’u (pratnji).[1]
A. H. M. Džons sugeriše da su lanciarii pod Dioklecijanom verovatno bili raspoređeni po pograničnim sektorima i da nisu bili članovi comitatus’a.[2] Van Berhem čak tvrdi da ih je bilo svega nekolicina,[3] uprkos činjenici da se u Noticiji spominju čitave legije.[4]
Za razliku od prosečnog rimskog legionara koji je nosio sulicu (lat. pilum), lanciarii su bili naoružani lakim kopljem (lat. lancea).[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
Izvori i literatura[uredi | uredi izvor]
Odabrana literatura[uredi | uredi izvor]
- D. van Berchem, L' armée de Dioclétien et la réforme constantienne, Paris 1952.
- The Cambridge History of Greek and Roman Warfare, ii, Rome from the late Republic to the late Empire, ed. P. A. G. Sabin, H. van Wees, M. Whitby, Cambridge 2007.
- P. Southern, K. R. Dixon, The late Roman army, London 1996.
- A. H. M. Jones, The Later Roman Empire, 284-602. A Social, Economic, and Administrative Survey, 3 vols., Oxford 1964.
- E. Luttwak, The Grand Strategy of the Roman Empire. From the First Century A.D. to the Third, Baltymore 1976.
Preporučena literatura[uredi | uredi izvor]
- H. M. D. Parker, „The legions of Diocletian and Constantine“, Journal of Roman Studies 23 (1933), p. 186.
- W. Seston, „Du comitatus de Dioclétien aux comitatenses de Constantin“, Historia. Zeitschrift für Alte Geschichte 4 (1955), pp. 284–296.
- Ross Cowan, 'Lanciarii: Elite Legionary Light Troops?', Ancient Warfare 2.1 (2008), 18-23.[mrtva veza]