Pređi na sadržaj

Nadzor

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nadzorne kamere
Nadzorna kamera za podršku policiji Vašingtona

Nadzor je praćenje ponašanja, mnogih aktivnosti ili informacija u svrhu prikupljanja informacija, uticaja, upravljanja ili usmeravanja.[1][2] Ovo može uključivati posmatranje sa daljine pomoću elektronske opreme, kao što je televizija zatvorenog kruga (CCTV), ili presretanje elektronski prenošenih informacija kao što je internet saobraćaj. Takođe može uključivati jednostavne tehničke metode, kao što su prikupljanje ljudskih obaveštajnih podataka i poštansko presretanje.

Građani koriste nadzor, na primer za zaštitu svojih naselja. Vlade ga naširoko koriste za prikupljanje obaveštajnih podataka, uključujući špijunažu, sprečavanje zločina, zaštitu procesa, osobe, grupe ili objekta, ili istragu zločina. Takođe ga koriste kriminalne organizacije za planiranje i činjenje zločina, a preduzeća za prikupljanje obaveštajnih podataka o kriminalcima, njihovim konkurentima, dobavljačima ili kupcima. Verske organizacije zadužene za otkrivanje jeresi i heterodoksije takođe mogu da vrše nadzor.[3] Revizori sprovode vid nadzora.[4]

Nusprodukt nadzora je to što može neopravdano narušiti privatnost ljudi i često ga kritikuju aktivisti za građanske slobode.[5] Demokratije mogu imati zakone koji nastoje da ograniče vladinu i privatnu upotrebu nadzora, dok autoritarne vlade retko imaju domaća ograničenja.

Špijunaža je po definiciji prikrivena i tipično protivzakonita prema pravilima posmatrane strane, dok je većina vidova nadzora otvorena i državni organi ih smatraju legalnim ili legitimnim. Smatra se da je međunarodna špijunaža uobičajena među svim tipovima zemalja.[6][7]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Lyon, David (2001). Surveillance Society: Monitoring in Everyday Life. Philadelphia: Open University Press. ISBN 978-0-335-20546-2. 
  2. ^ Monahan, Torin; Murakami Wood, David (2018). Surveillance Studies: A Reader. New York: Oxford University Press. ISBN 9780190297824. 
  3. ^ Greenleaf, Richard E. (2018). „Historiography of the Mexican Inquisition: Evolution of Interpretations and Methodologies”. Ур.: Perry, Mary Elizabeth; Cruz, Anne J. Cultural Encounters: The Impact of the Inquisition in Spain and the New World. Center for Medieval and Renaissance Studies, UCLA. 24. Berleley: University of California Press. стр. 260. ISBN 9780520301245. Приступљено 14. 3. 2020. „Studies [...] are based partially on Inquisition surveillance of foreigners and Protestants. 
  4. ^ Cardwell, Harvey (2005). Principles of Audit Surveillance. R.T. Edwards, Inc. стр. 102. ISBN 9781930217133. Приступљено 14. 3. 2020. „"[...] accounts and inventories alike are generally within the area of surveillance of the auditor [...]." 
  5. ^ Stallman, Richard M. (2013-10-14). „Stallman: How Much Surveillance Can Democracy Withstand?”. Wired. ISSN 1059-1028. Приступљено 2020-04-15. 
  6. ^ „The Psychology of Espionage” (PDF). The Psychology of Espionage. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 11. 2020. г. Приступљено 1. 10. 2022. 
  7. ^ Radsan, A. John (пролеће 2007). „The Unresolved Equation of Espionage and International Law”. Michigan Journal of International Law. 28 (3): 595—623. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
  • Mediji vezani za članak Nadzor na Vikimedijinoj ostavi