NetworkManager

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

NetworkManager je daemon (ili servis) koji se nalazi na vrhu libudev- a i drugih interfejsa Linux kernela (i nekoliko drugih daemon-a) i on obezbeđuje interfejs visokog nivoa za konfiguraciju mrežnih interfejsa.

Obrazloženje[uredi | uredi izvor]

NetworkManager je softverski uslužni program koji ima za cilj da pojednostavi korišćenje računarskih mreža . NetworkManager je dostupan za Linuks kernele i za druge operativne sisteme koji su slični Unix-u .[traži se izvor]

Kako oni rade[uredi | uredi izvor]

Linuks kernel: upravljački programi mrežnih uređaja i mrežni stek. Uslužni programi nisu prikazani, oni komuniciraju preko SCI-a sa različitim komponentama kernela.

Za međusobno povezivanje računara razvijeni su različiti komunikacioni protokoli, npr IEEE 802.3 (Ethernet, Eternet), IEEE 802.11 ("wireless", "bežično"), IEEE 802.15.1 (Bluetooth, Blutut), PPPoE, PPPoA i još mnogo toga. Svaki računar koji učestvuje mora imati odgovarajući hardver, npr. mrežnu karticu ili bežičnu mrežnu karticu i ovaj hardver mora biti u skladu sa tim konfigurisan da bi mogao da uspostavi vezu.

U slučaju monolitnog kernela svi drajveri uređaja su deo njega. Hardveru se pristupa (i takođe se konfiguriše) preko njegovog drajvera uređaja. U slučaju Linuksa, kernel za svaki drajver uređaja omogućava prikaz u obliku datoteke uređaja. Sve datoteke uređaja nalaze se u direktorijumu /dev, a tradicionalno se datoteke uređaja za Eternet hardver nazivaju eth0, eth1, itd. Od kad postoji systemd, oni se nazivaju drugačijim skraćenicama: enp4s0 itd. (Ova apstrakcija se naziva sve je datoteka koncept. )

Sve u korisničkom prostoru pristupa hardveru preko svoje datoteke uređaja. Konfiguracioni uslužni program za konfigurisanje hardvera i programa kao što su veb pretraživač / SSH / NTP -client/itd. koristi se za slanje i primanje mrežnih paketa.

Konfiguracija mrežnih interfejsa bez NetworkManager-a[uredi | uredi izvor]

Na Linuks-u i svim operativnim sistemima sličnim Unix-u, uslužni programi ifconfig i noviji program ip (iz iproute2 -bundle) se koriste za konfigurisanje IEEE 802.3 i IEEE 802.11 hardvera. Ovi uslužni programi direktno konfigurišu jezgro i konfiguracija se odmah primenjuje. Nakon pokretanja, korisnik bi morao ponovo da konfiguriše pomenuto.

Da bi se primenila ista statička konfiguracija posle svakog pokretanja programa, koriste se PID1-programi: System V init izvršava shellskripte i binarne programe, systemd analizira sopstvene konfiguracione fajlove (i izvršava programe). Konfiguracija pokretanja za mrežne interfejse se čuva u /etc/network/interfaces za Debian Linuks distribucije i njegove derivate ili ifcfg datoteke u /etc/sysconfig/network-scripts/ za Fedoru i njene derivate, a DNS servere u /etc/resolv.conf . /etc/network/interfaces ili /etc/sysconfig/network-scripts/ifcfg-* možemo definisati statičku IP adresu ili dhclient koji će se koristiti, a sve vrste VPN -a se takođe mogu konfigurisati ovde.

U slučaju da se konfiguracija mora promeniti, DHCP -protokol ide veoma daleko da bi to urado automatski, a da korisnik to ni ne primeti.

Konfiguracija mrežnih interfejsa sa NetvorkManager-om[uredi | uredi izvor]

  • NetvorkManager je dostupan preko dbus -a.
  • Konfiguracija se čuva u /etc/NetworkManager/NetworkManager.conf

Međutim, dinamičke konfiguracije (tj. one koje nisu uskladištene u statičkoj konfiguracionoj datoteci već su preuzete izvan hosta i potencijalno se menjaju nakon pokretanja) bile su sve češća konfiguracija, posebno zato što smo sa fizički prilično velikih servera prešli na prenosive hostove koji mogu biti uključeni i isključeni (ili premešteni sa WiFi pristupne tačke na drugu WiFi pristupnu tačku) po želji korisnika. Bootp je bio stari protokol koji se koristio za ovo, a do danas je njegov potomak DHCP i se i dalje često koristi. Mnogi sistemi slični Unix-u uključuju program koji se zove dhclient za rukovanje ovom dinamičkom konfiguracijom. S obzirom na relativno statičnu ili jednostavnu dinamičku konfiguraciju, statička konfiguracija koju je dhclient izmenio veoma dobro funkcioniše. Međutim, kako mreže i njihove topologije postaju sve složenije danas, centralni menadžer za sve informacije o konfiguraciji mreže postaje važniji.[traži se izvor]

Arhitektura softvera[uredi | uredi izvor]

NetworkManager ima dve komponente:

  1. NetworkManager daemon, stvarni softver koji upravlja vezama i izveštava o promenama na mreži
  2. nekoliko grafičkih front-end-ova za različita grafička okruženja radne površine, kao što su GNOME Shell, GNOME Shell, GNOME Panel, KDE Plasma Workspaces, Cinnamon, itd.

Programeri su nameravali da obe komponente budu relativno prenosive, a applet je dostupan za desktop okruženja koja implementiraju Freedesktop.org Sistemski Tray Protokol, [1] uključujućiGNOME, KDE Plasma Workspaces, Enlightenment (softver) i Xfce . Kako komponente komuniciraju preko D-Bus-a, aplikacije mogu biti napisane tako da budu „svesne veze “ ili da u potpunosti zamene obezbeđeni applet. Jedan primer je NetworkManager - a, KDE frontend za NetworkManage koji je razvio Novell za SUSE Linux .

Grafički front-endovi i interfejsi komandne linij[uredi | uredi izvor]
nm-applet
nm-applet je GNOME applet za NetworkManager.
nmcli
nmcli je NetworkManager-ov ugrađeni interfejs komandne linije koji je dodat 2010. [2] nmcli omogućava jednostavan prikaz trenutnog statusa NetworkManager-a, upravljanje vezama i uređajima, nadgledanje veza.
nmtui
nmtui je ugrađeni korisnički interfejs zasnovan na tekstu . [3] nmtui je relativno bazičan u poređenju sa nmcli, koji korisnicima omogućava samo da dodaju/urede vezu, aktiviraju vezu i podese ime hosta sistema.
cnetworkmanager
cnetworkmanager interfejs komandne linije za NetworkManager. [4]

Pomoćnik za konfiguraciju mobilnog širokog pristupa[uredi | uredi izvor]

Antti Kaijanmäki je najavio razvoj pomoćnika za konfiguraciju mobilnog širokog pristupa za NetworkManager u aprilu 2008. godine; [5] postao je dostupan u NetworkManager verziji 0.7.0. Zajedno sa paketom mobile-broadband-provider-info, veza se lako konfiguriše.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Red Hat je zahtevao pokretanje projekta NetworkManager 2004. godine sa ciljem da omogući korisnicima Linuksa-a da se lakše nose sa potrebama modernog umrežavanja, posebno kada je u pitanju bežičnim umrežavanjem . NetworkManager koristi oportunistički pristup izboru mreže, pokušavajući da koristi najbolju dostupnu vezu kada dođe do prekida ili dok korisnik luta između bežičnih mreža. Preferiraju se Eternet veze u odnosu na „poznate“ bežične mreže, koje su preferirane u odnosu na bežične mreže sa SSID -ovima na koje se korisnik nikada nije povezao. Od korisnika se po potrebi traži WEP ili WPA ključ.

Projekat NetworkManager je bio među prvim velikim Linuks desktop komponentama koje su često koristile D-Bus i HAL . Od juna 2009., međutim, NetvorkManager više ne zavisi od HAL-a, a od 0.9.10 (otprilike 2014.) ne zahteva ni da D-Bus daemon bude pokrenut za root operacije. [6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pennington, Havoc. „System Tray Protocol Specification”. Standards.freedesktop.org. Pristupljeno 2012-02-04. 
  2. ^ „Initial pieces of nmcli, gitweb”. cgit.freedesktop.org. Pristupljeno 2015-05-28. 
  3. ^ „Network Configuration Using a Text User Interface (nmtui) - Red Hat Customer Portal”. Red Hat. Arhivirano iz originala 16. 11. 2017. g. Pristupljeno 2017-11-16. 
  4. ^ „cnetworkmanager - Command Line Interface for NetworkManager”. Vidner.net. Arhivirano iz originala 2011-07-24. g. Pristupljeno 2012-02-04. 
  5. ^ „Announce on networkmanager-list”. Mail.gnome.org. 2008-04-10. Pristupljeno 2012-02-04. 
  6. ^ „We'll Build A Dream House Of Net”. Blogs.gnome.org. Pristupljeno 2015-05-28. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=NetworkManager&oldid=26774382”