QR kodovi u obrazovanju

Proučavanje QR kodova u obrazovanju može biti postavljeno u kontekst mobilnog učenja. Obrazovni potencijali QR kodova su veliki, što upućuje na to da se ovi kodovi mogu upotrebljavati na više načina. Jedan od njih je upotreba QR kodova u prezentacijama koje se koriste neposredno u predavanjima, radionicama ili seminarima s ciljem trenutnog pružanja dodatnih informacija, mogućnosti postavljanja pitanja ili vezama prema sličnim sadržajima. Jednom izrađeni kodovi mogu se koristiti generacijama.

QR kodovi u školskim udžbenicima, radnim sveskama, skriptama i ostalim štampanim materijalima služe za multimedijalno predstavljanje štampanih sadržaja radi lakšeg i bržeg usvajanja informacija ili digitalnog pristupa štampanom sadržaju.

Prednost ovakvih dodatnih informacija je i mogućnost dinamičkog ažuriranja za razliku od statičkih informacija u štampanim medijima koje su podložne vremenskom zastarevanju. U bibliotekama, muzejima, galerijama, pri obilasku spomenika, istorijskih mesta, nacionalnih parkova i sličnih drugih mesta, QR kodovi pružaju višestruke pogodnosti dodatnih raznovrsnih informacija koje omogućavaju popularizaciju ovih mesta, naročito za mlađu populaciju. Posebno je važna interaktivnost koja korisnika podstiče na dalje istraživanje, učenje i saradnju.

Šta je QR kod[uredi | uredi izvor]

QR kodovi (engl. Quick Response – брз одговор) predstavljaju tip dvodimenzionalnog koda koji uspostavlja vezu između sadržaja na internetu i sadržaja u štampanim medijima. QR kodovi su raznovrsni. Tekst koji se odmah može pročitati, veb adresa URL koja nas može odvesti do nekog sajta, automatizovana SMS poruka, infrormacija o proizvodu, biznis kartica, slika, audio/video zapis itd., sve to može biti ugrađeno u dvodimenzionalni QR kod. Za dešifrovanje QR kodova potreban je mobilni uređaj (pametni telefon ili tablet) sa internet konekcijom i ugrađenim softverom, odnosno aplikacijom za čitanje QR kodova. Patentirala ga je tvrtka Denso Wave iz Japana 1994. godine. Omogućeno mu je pothranjivanje informacija u vertikalnom i horizontalnom smeru što omogućuje pohranjivanje znatnije količine podataka. Može sadržavati do 4296 alfanumeričkih znakova ili do 7089 numeričkih. Mogu se koristiti u bibliotekama, muzejima, pri obilasku spomenika, istorijskih mesta i nacionalnih parkova. Cilj upotrebe QR kodova je da se korisnicima obezbede dodatne multimedijalne informacije.

Upotreba QR koda omogućava direktno prenošenje ključnih informacija o proizvodu/proizvođaču u tekstualnom obliku koji je čitljiv na licu mesta, bez potrebe pristupanja nekoj udaljenoj bazi podataka. Naravno, uz korišćenje interneta, moguć je pristup bazi podataka ka ostalim, korisniku, dostupnim informacijama. Danas, mobilni telefoni sa kamerama visoke rezolucije, koji poseduju adekvatnu aplikaciju, omogućavaju neometano čitanje sadržaja QR koda.

Struktura QR koda[uredi | uredi izvor]

QR kod se sastoji od različitih delova kao što su: uzorci za nalaženje, uzorak za poravnanje, uzorak za podešavanje vremena, tiha zona i područje podataka, zbog čega se razlikuje od ostalih 2-D bar-kodova. Uzorci za nalaženje (engl. Finder pattern) su tri velika četverougla smeštena u uglovima koda. Oni detektuju poziciju i veličinu koda. Uzorak za poravnanje (engl. Alignment Pattern) služi za korekciju distorzije QR koda. Uzorak za podešavanje vremena (engl. Timing pattern) služi za identifikovanje centralne koordinate svake ćelije u QR kodu sa belim i crnim uzorcima poslaganim naizenično. Koristi se za korekciju centralne ćelije za podatke kada je kod iskrivljen ili kada postoji greška u nagibu ćelije. Tiha zona (engl. Quiet zone) je područje bez podataka potrebno za čitanje QR koda. Olakšava detektiranje koda pokraj slike očitanog CCD skenerom. Četiri ili više ćelija je potrebno za tihu zonu. Područje podataka (engl. Data area) je područje gde su pohranjeni podaci QR koda.

Generisanje QR koda[uredi | uredi izvor]

U QR kodu mogu biti pohranjene različite informacije, između ostalog:

Tekst – 250 tekstualnih znakova;
Osnovni podaci o kontaktu kao što su ime, firma, broj telefona, i-mejl i sl. Ovo je naročito zgodno jer podaci mogu biti u vCard ili meCard formatu te se lako mogu uvesti u postojeće adresare bez ručnog upisivanja. Obično se QR kodovi ovakvog tipa nalaze na posetnicama;
Veb adresa koja nakon čitanja i dešifrovanja koda automatski preusmerava korisnika na odgovarajuću veb stranicu. Ovo je verovatno najčešće korišteni QR kod;
Kalendarski događaj sa početkom i krajem trajanja, lokacijom i kratkim opisom. Kodovi ovakvog tipa mogu se nalaziti na plakatima koji oglašavaju koncerte, seminare, predavanja i slične događaje;
Telefonski broj;
Adresa elektronske pošte;
SMS – Unapred napisana sms poruka koja se može poslati dalje;
Geolokacija (koordinate geografske širine i dužine za neko određeno mesto).

QR kodove može očitati svaki mobilni uređaj (pametni telefon ili tablet) sa internet konekcijom, a jedini uslov koji se postavlja je taj da ima instaliranu aplikaciju za čitanje QR kodova. Na nekim uređajima su te aplikacije fabrički instalirane, dok je za neke uređaje potrebno instalirati aplikaciju. Sa interneta se može preuzeti veliki izbor besplatnih aplikacija za čitanje QR kodova (Barcode Scanner, QR Code Generator, QR Code Reader). Nakon instalacije potrebno je da QR kod pronađemo u štampanom mediju, pokrenemo aplikaciju i snimimo kod mobilnim uređajem. Nakon što aplikacija dešifruje kod, biće nam dostupne dodatne informacije koje mogu biti u multimedijalnom obliku.

Upotreba QR kodova u prezentacijama[uredi | uredi izvor]

Kodovi se mogu koristiti u prezentacijama na predavanjima radi trenutnog pružanja dodatnih informacija, vrednovanja znanja učenika ili veza prema sličnim sadržajima.

Kod izrade prezentacija u zaglavlju svakog slajda potrebno je staviti QR kodove sa opštim informacijama o prezentaciji, kao što su link za skidanje prezentacije u obliku datoteke, video prezentacije na YouTube-u, audio datoteke prezentacije ili informacije o autoru prezentacije. Na primer, nastavnici mogu diskutovati o temi i upućivati studente na različite onlajn izvore pomoću QR kodova koji se nalaze na slajdovima. Student bi tako mogao skenirati QR kod i time direktno, na licu mesta, pristupiti onlajn resursu koji ga podržava ili sačuvati predloženu veb stranicu u obeleživačima (bookmarks). Na slici 3 se može videti kopija Power Point slajda koji ilustrira ovaj koncept (QR kod na naslovnom slajdu predstavlja link na kom student može preuzeti prezentaciju). Takvi slajdovi koji sadrže QR kodove sa ovakvim informacijama mnogo korisniji od kucanja dugačke URL adrese na tastaturi telefona.

Nastavnici, takođe, mogu kreirati slajdove sa objektivnim pitanjima koristeći QR kodove pored pitanja višestrukog izbora, a učenik može da koristi ovo za slanje i-mejla ili tekstualne poruke nastavniku. Na svaki slajd se, takođe, mogu staviti dodatne informacije ovisno o sadržaju samog slajda, kao što su linkovi na grafikone, slike ili dodatne materijale za istraživanje.

QR kodovi u prezentaciji nastavnici mogu koristiti i radi prikupljanja formativnih povratnih informacije tokom prezentacija. Na primer, na slajdu se mogu prikazati dva QR koda kako bi publika mogla odgovoriti na zatvoreno (da/ne) pitanje. Da bi to uradili oni jednostavno skeniraju odgovarajući QR kod, što bi poslalo unapred napisanu SMS poruku SMS servisu. Nastavnik zatim može pristupiti tim rezultatima putem veb stranice. Publika bi zatim mogla da koristi SMS poruke da odgovori na otvoreno pitanje (ovaj pristup je ilustrovan na slici br. 4). Ovo nudi višestruke prednosti, jer nema potrebe tražiti od ljudi da podignu ruke kako bi dali odgovor na pitanje, a dolazi se do značajnih povratnih informacija, pritom su svi odgovori anonimni.

Prezentacije se koriste neposredno u predavanjima, radionicama ili seminarima uz prisustvo menadžera prezentacije ili mogu biti automatski pokrenute na video ekranima odnosno projektovane sa LCD projektorima na mestima okupljanja studenta ili učenika. QR kodovi se mogu iskoristiti već u samom trenutku odvijanja prezentacije uživo ili ukoliko je prezentacija naknadno automatski pokrenuta na nekom drugom mediju kao što je video ekran ili se projektuje putem LCD projektora.

Kada se koriste štampane verzije prezentacija, QR kodovi iz zaglavlja ili sa samih slajdova mogu se lako iskoristiti za dodatne informacije ili za pristup samoj prezentaciji kako u obliku datoteke, tako i u video ili audio verziji. Aktuelne prezentacije ili predavanja QR kodovima mogu biti povezane sa različitim diskusijskim grupama (forumima) ili sa socijalnim mrežama (Facebook, Twitter itd.) gde mogu imati svoje podgrupe ili mikro blogove.

QR kodovi i biblioteke[uredi | uredi izvor]

S obzirom na to širom sveta raste broj korisnika mobilnog interneta, veliki broj biblioteka prilagođavaju svoje veb lokacije za ovakav pristup. Sama pojava QR kodova i njihov iskorak iz industrijske sfere su omogućili modernizaciju poslovanja mnogih biblioteka. Biblioteka koja najduže primenjuje QR kodove je biblioteka Univerziteta u Hadersfildu (Huddersfield) u Velikoj Britaniji. Ono što su bibliotekari primetili jeste to da studenti prilikom pretrage elektronskog kataloga biblioteke unose beleške na parčetu papira, a onda zatim sa tim papirom pretražuju police biblioteke u potrazi za željenom knjigom. U poslednje vreme studenti su počeli čak i da slikaju zapise (sa mobilnim telefonom) u elektronskom katalogu i da potom pretražuju police biblioteke povremeno gledajući u telefon da bi videli lokaciju knjige koju traže. Zbog toga su bibliotekari odlučili da u dnu svakog zapisa u elektronskom katalogu unesu QR kod u kome se nalazi link koji korisnika vodi do mobilne verzije tog zapisa.

Kodovi su zalepljeni i u knjige koje imaju svoj elektronski ekvivalent tako da korisnici mogu da se odluče za formu koja im više odgovara. Kodovi mogu biti smešteni i na police sa časopisima ukazujući tako korisnicima na postojanje elektronske verzije štampanih časopisa. Samo kreiranje i postavljanje kodova spada u lakši deo posla za bibliotekare, dok je teže upoznati korisnike sa QR kodovima i osmisliti njihovu promociju. Pomenuta biblioteka u Hadersfildu svoje kodove promoviše na blogu biblioteke kao i lepljenjem plakata koji objašnjavaju njihovu upotrebu.

QR kodovi su našli još mnogo drugih primena u bibliotekama. Neke biblioteke ih koriste da promovišu autore izložbi tako što pored svakog rada autora postave kod koji vodi ka veb lokaciji autora ili umetničkog dela. Na taj način korisnici mogu da se informišu o samom autoru, nastanku dela ili njegovoj ceni, ukoliko je delo na prodaju. Takođe, pojedine biblioteke koriste QR kodove kako bi omogućile studentima da brzo i jednostavno rezervišu radnu sobu ili prijave za radionicu dok se nalaze u biblioteci. Pojedine biblioteke, kao što su biblioteka Univerziteta Bat u Engleskoj (University of Bath) i Univerziteta Rajerson u Torontu (University of Ryerson), upotrebljavaju QR kodove kako bi svojim korisnicima omogućile preuzimanje audio tura na njihove mobilne telefone, a sve u svrhu pružanja pomoći oko samostalnog razgledanja biblioteke. Veliki broj biblioteka koristi QR kodove i za promociju svojih elektronskih publikacija. QR kodovi se postavljaju na kartonsku imitaciju omota knjige koja postoji samo u elektronskom ali ne i u fizičkom obliku a ovaj kod vodi do elektronskog izdanja. Ove imitacije se smeštaju na police gde bi po klasifikaciji toj elektronskoj knjizi i bilo mesto.

Metode koje biblioteke koriste za promociju QR kodova su veoma različite. Bibliotekari se trude da ovu inovaciju promovišu na mestima, kako fizičkim tako i virtuelnim, gde se okuplja najveći broj korisnika. Mnoge biblioteke štampaju obeleživače knjiga na koje stavljaju mali kod i kratko uputstvo za korišćenje. U isto vreme na veb lokacijama biblioteka se može pronaći odgovarajući softver za čitanje kodova na različitim tipovima mobilnih telefona. Porastom upotrebe pametnih telefona raste i sam broj korisnika mnogobrojnih aplikacija koje uz ove telefone i dolaze.

QR kodovi u muzeju i galeriji[uredi | uredi izvor]

QR kodovi su odličan način obogaćivanja iskustva posetilaca muzeja. Mogućnosti takvog obogaćivanja su brojne. Muzeji i umetničke galerije mogu ponuditi detaljna objašnjenja o predmetima i radovima bez trošenja velike količine novca. Izložba može pružiti mnogo informacija, ali QR kod može sadržati mnogo više (video, slike, audio datoteke ili kombinacije prezentacionih medija).

Na ulazu muzeja se mogu nalaziti kodovi sa virtuelnim šetnjama kroz muzej. Posetioci ograničeni sa vremenom obilaska odabiru kodove za brzi obilazak muzeja u odabranom vremenu (15, 30 ili 45 minuta) gde se posetilac putem GPS sistema vodi kroz muzej kako bi se ubrzalo iskorišćenje vremena, odnosno kako bi se u odabranom vremenu pregledali najvažniji delove postavke.

Pokraj umetničkih dela u muzeju mogu se nalaziti QR kodovi koji pružaju:

dodatne informacije o umetničkom delu ili autoru umetničkog dela ili
pristup podcast-ima (audio datotekama) o pojedinom delu ili o muzeju uopšte.

QR kodovi unose dodatnu živost pri razgledanju eksponata. Ako posetilac ima samo eksponat za koji ne zna šta predstavlja, niti koja je njegova vrednost; vrlo je verovatno da takav eksponat u njemu neće probudiiti nikakvo interesovanje. Međutim, ukoliko on skenira QR kod koji se nalazi kraj izloženog predmeta, dobiće potpunu sliku o tome koja je istorijska, ili umetnička vrednost eksponata, kako i na koji način su ga ljudi u određenom istorijskom periodu koristili i na kojoj teritoriji je nađen. Odličan primer za ovo jeste engleski grad Bedford, koji se koristi QR kodovima kako bi posetioci mogli proveriti kako su određeni delovi grada izgledali u prošlosti. Na taj način korisnicima će tako predstavljena slika ostati duže u sećanju, a i probudiće njihovo veće interesovanje. Posetilac, kada napusti muzej, može iznova da pogleda sliku i da se podseti svega što je tamo video.

QR kodovi su bolji od monitora i nalepnica (info tekst pored slike) za označavanje eksponata, jer posetilac nekada ne može precizno da čuje priču, pa zbog toga je i teže prati, a nalepnicama, ipak, ne može, da se dovoljno objasni realna slika i ožive eksponati. Znači, ako imamo u muzeju prikaz postavke nekog istorijskog grada preko QR koda možemo da vidimo kako taj grad sada izgleda i da uporedimo sa onim što vidimo, a da nismo napustili muzej, grad, ni državu u kojoj se nalazimo.

Interaktivnost za posetioce može biti omogućena tako da se QR kodom pristupa blogu za komentisanje postavke muzeja ili zapisivanje svojih utisaka u interaktivnu knjigu utisaka. Na osnovu takvih povratnih informacija od strane posetilaca muzeja zaposleni u muzeju bi mogli dobiti nove ideje o tome kako mogu poboljšati rad, šta još mogu izložiti u muzej i tako privući još ljudi.

Na pojedinim mestima muzeja ili galerije treba staviti informativna mesta sa kodovima koji označavaju lokaciju mesta i omogućavaju lakše snalaženje. QR kod treba otisnuti na svim popratnim štampanim medijima kao što su karte, prospekti, ulaznice, knjige i sl. Izdvojene izložbe treba označiti na plakatima i lecima koji ih prate.

QR kodovi, dakle, imaju veliki potencijal, s obzirom na to da sve više ljudi u današnje koriste pametne telefone. Specifičnost ovog multimedijalnog sadržaja, jeste što kreiranje QR koda, na neki način predstavlja i novi kontekst i perspektivu muzeologije u digitalizovanom svetu. Na taj način, stereotipi koji vladaju, poput statičnosti muzejskih postavki i kulturnog nasleđa, njihove jednoličnosti, nekreativnosti i tradicionalnosti u predstavljanju, bivaju srušeni korišćenjem digitalnih, multimedijalnih tehnologija koje mogu biti upotrebljene prvenstveno u kreiranju novog iskustva i doživljaja kulturnog nasleđa. Na kraju je jako bitno istaći da je sve zaposlene u muzeju potrebno adekvatno edukovati, kako bi dostignuća savremene tehnologije, među kojima je i upotreba QR kodova, bila primenjena na najbolje moguće načine.

Primeri korištenja QR kodova[uredi | uredi izvor]

Na plakatima, putokazima, pločama, tablama ili stajalištima pored ceste se mogu staviti kodovi koji mogu omogućiti veze prema veb adresama, geografskim koordinatama koje vode do interaktivnih karata ili GPS koordinata za tačno navođenje odnosno orijentaciju u prostoru. Staze u nacionalnim parkovima se mogu obelžiti QR kodovima za informacije o flori i fauni nekog ekosistema. Istorijski spomenici i mesta se mogu obeležiti vezama prema veb mestima gde se omogućava ostavljanje komentara ili postavljanje pitanja. Ovakve dodatne informacije putem QR kodova su naročito važne za slabije posećena mesta gde nema turističkog vodiča ili osobe koja pruža dodatne informacije, jer finansijski nije previše zahtevno zalepiti nalepnice sa kodovima na postojeće znakove i table.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Artuković Ž. I. (2015). Muzej i QR kodovi. Informatica museologica, Vol. 45-46, 133-134.
Vidaković, J., Novaković, D., Kašiković, N. (2014). Ispitivanje čitljivosti QR kodova na tekstilnim materijalima. U: Doroslovački, R. (gl. ur.): Zbornik radova Fakulteta tehničkih nauka: tehničke nauke, Sveska 2, Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka, 225-229.
Dragosavac, B., Vasiljević, M. (2012). QR kodovi i biblioteke: Implementacija i korišćenje. Infoteka, Vol. XIII , No. 1, 59-64.
Emek, M. (2012). Usage of QR Code in Tourism Industry. 6th World Conference for Graduate Research in Tourism, Hospitality and Leisure. Fethiye: Anatolia: An International Journal of Tourism & Hospitality Research, 204-217.
Jelaš, D. (2011). QR kodovi u obrazovanju, Svi putevi vode na Internet: zbornik radova, Rijeka: CUC, 1-7.
Katić, A., Vukadinović, S., Brkanlić, S. (2017). Primena mobilnih aplikacija u obrazovanju - m-učenje. U: XXIII skup trendovi razvoja “Položaj visokog obrazovanja i nauke u Srbiji ”, Novi Sad-Zlatibor: Fakultet tehničkih nauka.
Kossey, J., Berger, A., Brown, V. (2015). Connecting to educational resources online with QR codes. FDLA Journal, Vol. 2, No. 1, 1-11.
Ristić, M. (2017). Korisne veb lokacije, Inovacije u nastavi, Vol. 30, No. 1, 147-151.
Podmanicki, T., Turkalj, D. (2011). Primjena 2D kodova u marketinškoj praksi. Ekonomski vjesnik: Review of Contemporary Entrepreneurship, Business, and Economic Issues, Vol. XXIV, br. 1, 170-178.
Rikalo, M. (2013). Mogućnosti novih tehnologija u afirmaciji kulturnog nasleđa: QR kodovi. Icom - časopis nacionalnog komiteta Međunarodnog saveta muzeja Srbije Icom, br. 3, 69-71.
Rikala, J., Kankaanranta, M. (2012). The Use of Quick Response Codes in the Classroom. In: 11th Conference on Mobile and Contextual Learning, Helsinki: CEUR Workshop Proceedings, 148-155.
Singh, A., Singh, P. (2016). A review: QR codes and its image pre-processing method. International Journal of Science, Engineering and Technology Research, Vol. 5, No. 5, 1955-1960.
Shanthi Rani, M. Mary, Euphrasia, K.Rosemary. (2016). Data security through QR code encryption and steganography. Advanced Computing: An International Journal, Vol. 7, No.1/2, 1-7.
Shultz, M. K. (2013). A case study on the appropriateness of using quick response (QR) codes in libraries and museums. Library & Information Science Research, Vol. 35, No. 3, 207-215.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]