TRIM (računarstvo)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Naredba trim (često pisana kao TRIM) omogućava operativnom sistemu da obavesti poluprovodnički disk (SSD) koji blokovi podataka nisu više u upotrebi i mogu biti interno obrisani.[1]

Trim je predstavljen ubrzo nakon što su SSD diskovi postali dostupni kao alternativa tradicionalnim tvrdim diskovima. Zbog razlike između funkcionisanja SSD diskova i tvrdi diskova na hardverskom nivou, tipičan način na koji operativni sistemi obavljaju operacije brisanja i formatiranja je doveo do nepredviđene brze degradacije performansi operacija upisivanja kod SSD diskova.[2] Trim operacija omogućava SSD diskovima da se izbore sa nakupljenim nepotrebnim podatcima (koje je operativni sistem sa svoje tačke gledišta obrisao), što bi u suprotnom znatno usporilo buduće operacije upisivanja u te određene blokove.[3]

Iako su postojali alati koji resetuju diskove na prvobitno stanje još pre uvođenja TRIM funkcije, oni pri tom procesu takođe brišu sve podatke sa diska, što ih čini nepraktičnim za redovnu optimizaciju.[4] Neki noviji SSD diskovi često sadrže interni mehanizam skupljanja otpadaka koji radi nezavisno od TRIM funkcije; iako ovo uspešno održava njihove performanse čak i pod operativnim sistemima koji ne podržavaju Trim, ima i svoju manu u obliku povećane količine upisa i trošenja fleš ćelija.[5]

Problemi specifični fleš memoriji[uredi | uredi izvor]

Zbog načina na koji datotečki sistemi obično vrše operacije brisanja, mediji za skladištenje (SSD diskovi, ali i tradicionalni tvrdi diskovi) inače ne znaju koji sektori su zaista u upotrebi, a koji se smatraju slobodnim prostorom od strane operativnog sistema. Operacije brisanja se često svode na obeležavanje blokova kao "slobodnih" unutar fajl sistema.[6][7] Suprotno, na primer, operaciji ponovnog upisivanja, operacija brisanja neće uključiti fizički upis (u ovom slučaju brisanje) sektora koji sadrže podatke. S obzirom da SSD nema informaciju o strukturi fajl sistema, uključujući listu nekorišćenih blokova/sektora, on ne postaje svestan da su blokovi postali slobodni (spremni za fizičko brisanje). Ovo često omogućuje pojedinim alatima da povrate informacije sa klasičnih tvrdi diskova [7][8] iako su datoteke obrisane iz aspekta operativnog sistema, i takoće znači da kada operativni sistem kasnije izvrši operaciju upisivanja u jedan od sektora, koje smatra praznim prostorom, na hardverskom nivou je to u stvari operacija prepisivanja (prvo brisanja starih podataka, zatim upisa novih), sa tačke gledišta medija za skladištenje. Za tradicionalne tvrdi diskove ovo je jednako upisivanju u prazan sektor, ali zbog načina funkcionisanja SSD diskova na hardverskom nivou, operacija prepisivanja zahteva mnogo više vremena nego upis u zaista prazan sektor, što znatno smanjuje performanse upisa.[7][9]

SSD diskovi skladište podatke u fleš memorijskim ćelijama koje su grupisane u strane (tipične veličine od 4 do 16 kilobajta), koje su zatim dalje grupisane u blokove (tipične veličine od 128 do 512 strana).[6][10] NAND fleš memorijske ćelije mogu biti direktno upisivane samo kad su prazne. Ukoliko sadrže podatke, sadržaj prvo mora biti obrisan, da bi se operacija upisa izvršila pouzdano. Kod SSD diskova, operacija upisa može biti izvedena na nivou strane, ali zbog hardverskih ograničenja, operacije brisanja uvek zahvataju cele blokove.[10] Kao rezltat toga, upisivanje podataka na SSD medije je jako brzo dok god za to mogu da se koriste prazne strane, ali se značajno usporava u slučaju da se mora prepisivati preko prethodno upisane strane. S obzirom da je brisanje ćelija u stranici neophodno pre ponovnog upisa, a samo celi blokovi mogu biti brisani, operacija prepisivanja će na hardverskom nivou zahtevati operacije čitanja-brisanja-modifikovanja-upisivanja:[6][11] sadržaj celog bloka mora biti kopiran u keš pre nego što je efektivno obrisan sa fleš memorije, zatim se strana koja treba biti prepisana modifikuje unutar keša da bi keširani blok bio ažuriran, i tek nakon toga se ceo blok (sa ažuriranom stranom) upisuje natrag na fleš memoriju. Ovaj fenomen je poznat kao (nepotrebno) povećanje broja upisa.[12][13]

Način funkcionisanja[uredi | uredi izvor]

Trim komanda je dizajnirana da omogući operativnom sistemu da obavesti SSD disk koje stranice nisu više u upotrebi usled brisanja, bilo od strane korisnika ili samog operativnog sistema. Tokom operacije brisanja, OS će istovremeno obeležiti sektore kao slobodne za nove podatke i poslati Trim komandu SSD disku radi internog obeležavanja nepotrebnih podataka. Nakon toga SSD zna da te iste podatke više ne premešta tokom skupljanja otpadaka. Ovo rezultuje manjem broju upisa u fleš memoriju, čime se znatno smanjuje broj nepotrebnih upisa i produžuje životni vek diska.

Različiti SSD diskovi mogu različito reagovati na Trim komandu, pa se i finalna performansa može razlokovati izmeću različitih SSD diskova.[3][8]

Trim nepovratno briše podatke na koje utiče.[14]

Mane[uredi | uredi izvor]

  • Ukoliko se koristi softverska enkripcija diska, Trim funkcija otkriva koji blokovi podataka su u upotrebi, a koji nisu (čime se delimično poništava svrha enkripcije).[15]
  • Trim je definisan kao ne-prioritetna komanda od strane T13 subkomiteta, i posledično tome može izazvati velike gubitke u performansi ostalih operacija u računaru, ukoliko se ne koristi odgovorno, na primer, posle svake operacije brisanja u fajl sistemu. Ne-prioritetna priroda komande zahteva od diska da je izvrši odmah nakon završetka komande koja je trenutno u izvršenju, i tek nakon toga nastavi sa normalnim funkcionisanjem. Trim-u može trebati puno vremena da se izvrši u zavisnosti od firmvera SSD diska, a može i pokrenuti skupljanje otpadaka. Ova mana se može minimizovati time što će trim samo povremeno raditi, kada sistem ne radi ništa, za razliku od pokretanja nakon svake operacije brisanja datoteke. Ovaj nedostatak je prevaziđen u Serial ATA reviziji 3.1 uvođenjem prioritetne trim komande (Queued Trim Command).[16]

Implementacija[uredi | uredi izvor]

Podrška u operativnim sistemima[uredi | uredi izvor]

Trim je efektivan samo na operativnim sistemima koji ga podržavaju. Tabel ispod identifikuje svaki poznatiji operativni sistem, i prvu verziju koja podržava trim komandu. Pored toga, starijim SSD diskovima deizajniranim pre uvođenja Trim komande u ATA standard će biti potrebno ažuriranje firmvera, u suprotnom će komanda biti ignorisana. Takođe, ne može svaki disk biti ažuriran sa podrškom za Trim.

Operativni sistem Datum uvoćenja trim podrške Dodatne informacije
DragonFly BSD 2011-05May 2011[17]
FreeBSD 2010-078.1 - July 2010[18] Podrška je uvedena na sloju bloka uređaja u verziji 8.1. Podrška fajl sistema je uvedena kod FreeBSD 8.3 i FreeBSD 9, počevši od UFS.[19] ZFS podrška je uvedena u FreeBSD 9.2.[20][21] FreeBSD 10 podržava Trim kod softverskih RAID konfiguracija.[22]
Linux 2008-12-252.6.28–25 December 2008[23] Inicijalna podrška za operacije odbacivanja je uvedena za FTL NAND flash uređaje u 2.6.28. Podrška za ATA Trim komandu je uvedena u 2.6.33.[24]

Ne koriste svi fajl sistemi Trim. Među fajl sistemima koji mogu automatski da pošalju Trim zahtev su Ext4,[25] Btrfs,[26] FAT, GFS2[27] i XFS.[28] Međutim, ovo je isključeno po difoltu zbog lošijih performansi,[29] ali može biti uključeno postavljanjem "discard" mount opcije. Ext3, NILFS2 and OCFS2 omogućuju ioctl-ove radi obavljanja trimovanja kod neaktivnih uređaja. Trim specifikacija zahteva podršku liste trim opsega, ali od verzije kernela 3.0 trim se samo poziva sa jednim opsegom što je sporije.[30]

Mac OS X 2011-06-2310.6.8–23 June 2011 [31] Iako je AHCI drajver dobio mogućnost da prikaže da li memorijski uređaj podržava Trim operaciju još u verziji 10.6.6 (10J3210),[32] sama funkconalnost je ostala nedosupna do verzije 10.6.8, kada je Trim operacija izložena preko IOStorageFamily i dodata podrška u fajl sistemu (HFS+). Neki forumi tvrde da Mac OS X podržava Trim samo za Appled SSD diskove; Aplikacije iz eksternih izvora su dostupne da omoguće trim za diskove ostalih proizvođača.
Microsoft Windows 2009-10NT 6.1 (Windows 7 and Windows Server 2008 R2) - October 2009 [33][34] Windows 7 podržava trim samo za obične SATA diskove, a ne podržava za PCI-Express SSD diskove koji su durgačiji tip uređaja, iako bi uređaj sam po sebi prihvatio komandu.[35] Potvrđeno je da sa izvornim Microsoft drajverima Trim funkcioniše u AHCI i tradicionalnom IDE / ATA modu.[36]
OpenSolaris 2010-07July 2010 [37]
Android 2013-74.3[38] - 24 July 2013[39]

Problemi sa RAID-om[uredi | uredi izvor]

RST (Rapid Storage Technology Option Rom ) i drajveri dozvoljavaju Trim-u da prođe do kontrolera na disku samo na Intel 7 seriji čipsetova uz drajvere verzije 11.2.0.0 ili novije. Za Intel čipsetove kao što su 6. serija i najnoviji X79, modifikovani (Option Rom) mora biti korišćen da bi Trim bio primljen od strane diska. Izuzetak kod X79 čipseta je ako je proizvođač ploče dodao Rom prekidač, što znači da su i RST i RST-E romovi unutar BIOS-a/UEFI-a, što omogućava da RST Rom bude korišćen, pa Trim može da funkcioniše, s obzirom da Trim ne radi na RST-E Rom-u. [40] Zvaničan odgovor Intel-a,[41] najbolje performanse se postižu kad se koristi verzija drajvera koja odgovara Rom-u, ako BIOS/UEFI ima 11.0.0.0m Option Rom, onda koristite 11. verziju drajvera.

U januaru 2012, podrška za Trim nije bila implementirana u većini RAID tehnologija.[42][43] Jedan slučaj implementacije je u dmraid-u Linuks kernela nakon januara 2011, koji implementira BIOS-asistiranu "lažnu hardversku RAID" podršku, i sada prosleđuje bilo koji Trim zahtev fajl sistema iz RAID niza.[44] Da se ne pomeša sa dmraid-om, Linuksov opštenamenski softverski RAID sistem, mdraid, ima eksperimentalnu podršku za Trim sa grupisanim zahtevima (za razliku od onog koji radi nakon svakog brisanja fajla) na RAID 1 nizoviam kada su sistemi podešeni da periodično pokreću mdtrim alat na fajl sistemima (čak i onim kao što je ext3 bez prirodne Trim podrške).[45] Za kratko vreme tokom marta 2010, korisnici su mislili da Intel Rapid Storage Technology (RST) 9.6 drajveri podržavaju Trim kod RAID uređaja, ali je Intel kasnije razjasnio da je Trim podržan za BIOS podešavanja u AHCI i RAID modu, ali ne i ako je disk deo RAID niza.[46]

U novembru 2011, Intel je naznačio u dokumentaciji RST 11.5 Alpha drajvera da nameravaju da uvedu podršku za Trim na RAID 0 nizovima u sledećoj verziji RST-a.[47] Red Hat je takođe preporučio da se ne koriste softverski RAID 1, 4, 5, i 6 nizovi na SSD diskovima, jer tokom inicijalizacije, većina alata za upravljanje RAID-om (npr. Linuksov mdadm) upisuju na sve blokove diska da bi proverili da heš tabela (ili disk-prema-disku provera, u slučaju RAID 1) funkcionišu kako treba, što uzrokuje da SSD pomisli da su svi blokovi u upotrebi, što značajno degradira performanse.[48]

U avgustu 2012, Intel potvrđuje da 7. serija čipsetova sa Rapid Storage Technology (RST) 11.2 drajverima dobija podršku za TRIM kod RAID-a 0 na Windows-u 7.[49] Iako Intel nije potvrdio podršku za 6. seriju čipsetova, dokazano je da TRIM na RAID 0 nizovima radi kod Z68 i P67 čipsetova od strane hardverskih entuzijaista za modifikovanim RAID option ROM-om.[50] Pretpostavlja se da je nedostatak zvanične podrške za 6. seriju čipsetova usled troškova validacije[51] ili pokušaja da se kupci navedu na nadogradnju sistema,[52] pre nego iz tehničkih razloga.

Omogućavanje kod sistema bez zvanične podrške[uredi | uredi izvor]

Gde Trim nije zvanično podržan od strane fajl sistema, postoje alati koji šalju Trim zahtev samostalno. Oni običcno utvrde koji blokovi su slobodni i zatim pošalju ovu listu kao seriju Trim komandi disku. Ovakvi alati su dostupni od više proizvođača (Intel,[42] G.Skill[53]) ili kao opšti alati (hdparm od verzije v9.17[54][55]).

Hardverska podrška[uredi | uredi izvor]

ATA[uredi | uredi izvor]

TRIM specifikacija[56] je standardizovana kao deo AT Attachment (ATA) interfejs standarda, vođena od strane Technical Committee T13 kao deo International Committee for Information Technology Standards (INCITS).[57] TRIM je implementiran pod DATA SET MANAGEMENT komandom (opcode 06h), nacrt ACS-2 specifikacije.[58]

Mana originalne ATA TRIM komande je što je definisana kao ne-prioritetna, pa se ne može lako kombinovati sa normalnim radom uređenih operacija upisivanja i čitanja. SATA 3.1 uvodi prioritetnu TRIM komandu da ispravi ovo.[59]

Postoji više tipova Trima definisanih od strane SATA Words vraćene iz ATA IDENTIFY DEVICE komande.

Nedeterministički Trim: svaka komanda čitanja ka LBA nakon Trima može da vrati drugu vrednost. (SATA Word 169 bit 0)

Deterministički Trim (DRAT): sve komande čitanja ka LBA nakon Trima vraćaju istu vrednost, ili postaju odredljive. (SATA Word 69 bit 14)

Deterministički Read Zero after Trim (DZAT): sve komande čitanja ka LBA nakon Trima vraćaju nulu. (SATA Word 69 bit 5)

Postoji dodatna informacija u SATA Word 105 koja opisuje maksimalni broj 512-bajtnih blokova po DATA SET MANAGEMENT komandi koje disk podržava. Tipično ovo iznosi 8 (ili 4 kB), ali dosta diskova ovo smanjuje na 1 da zadovolji Majkrosoftove hardverske zahteve za Trim, vreme izvršenja komande ne treba da pređe preko 20 ms ili 8 ms * (broj unosa LBA opsega), šta god da je veće, i mora uvek biti manje od 600 ms. http://msdn.microsoft.com/en-us/library/windows/hardware/jj134356.aspx Individualni LBA opseg se naziva LBA Range Entry i predstavljen je pomoću osam bajtova. LBA je izražen preko prvih šest bajtova LBA Range Entry-a i dužina opsega je broj baziran na nuli predstavljen sa preostala 2 bajta. Ako je dvobajtna dužina opsega nula, onda će LBA Range Entry biti odbačen kao nepotreban.(need reference to T13 ATA/ATAPI Command Set - 3 (ACS-3)) To znači da za svkaih 512-bajtni blok Trim opsega koje disk podržava, maksimum je 64 opsega od po 32 MB, ili 2 GB. Ako uređaj podržava SATA Word 105 na 8 onda bi trebalo da može da Trimuje 16 GB u jednoj Trim (DATA SET MANAGEMENT) komandi.

SCSI[uredi | uredi izvor]

SCSI poseduje UNMAP komandu (potpuno analognu TRIM) i WRITE SAME (10,16) komande sa unmap flegom.[60]

SD/MMC[uredi | uredi izvor]

MultiMediaCard i SD ERASE (CMD38) komanda omogućava sličnu funkcionalnost kao ATA TRIM komanda, ali zahteva da obrisani blokovi budu prepisani ili sa jedinicama ili nulama. eMMC 4.5 dodatno definiše "odbacivačku" podoperaciju koja je približnija ATA TRIM po tome što sadržaj odbačenih blokova može biti bilo šta, neodređen ("don't care" vrednosti).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Intel Corporation (14. 9. 2010). „Intel® High Performance Solid State Drive - Advantages of TRIM”. Intel.com. Pristupljeno 21. 2. 2012. 
  2. ^ Shimpi, Anand Lal (18. 3. 2009). „The SSD Anthology”. AnandTech.com. str. 4. Pristupljeno 19. 6. 2010. 
  3. ^ a b Shimpi, Anand Lal. (2009-03-18). str. 10.
  4. ^ Shimpi, Anand Lal. (2009-03-18). str. 11.
  5. ^ „Kingston SSDNow V Plus 100 Review”. Anandtech. Anand Lal Shimpi. 11. 11. 2010. Pristupljeno 10. 12. 2010. 
  6. ^ a b v Savill, John (21. 4. 2009). „I heard solid-state disks (SSDs) suffer from a decline in write performance as they're used. Why?”. WindowsITPro. Arhivirano iz originala 30. 06. 2012. g. Pristupljeno 19. 6. 2010. 
  7. ^ a b v Shimpi, Anand Lal. (2009-03-18). str. 7.
  8. ^ a b Savill, John (22. 4. 2009). „What is the TRIM function for solid-state disks (SSDs) and why is it important?”. WindowsITPro. Arhivirano iz originala 09. 02. 2013. g. Pristupljeno 19. 6. 2010. 
  9. ^ Malventano, Allyn (13. 2. 2009). „Long-term performance analysis of Intel Mainstream SSDs”. PC Perspective. Arhivirano iz originala 28. 02. 2012. g. Pristupljeno 10. 2. 2012. 
  10. ^ a b Shimpi, Anand Lal. (2009-03-18). str. 5.
  11. ^ Shimpi, Anand Lal. (2009-03-18). str. 8.
  12. ^ „Write Amplification: Intel's Secret Sauce”. ExtremeTech.com. Arhivirano iz originala 15. 11. 2010. g. Pristupljeno 6. 11. 2010. 
  13. ^ „Inside the X25-M Controller: Wear Leveling, Write Amplification Control”. TomsHardware.com. 8. 9. 2008. Pristupljeno 6. 11. 2010. 
  14. ^ „Too TRIM? When SSD Data Recovery is Impossible”. TechGage. TechGage. 5. 3. 2010. Pristupljeno 16. 4. 2010. 
  15. ^ „TrueCrypt - TRIM Operation”. TrueCrypt.org. Pristupljeno 6. 11. 2010. 
  16. ^ http://www.sata-io.org/technology/6Gbdetails.asp
  17. ^ „Preliminary TRIM support”. 
  18. ^ „FreeBSD 8.1-RELEASE Release Notes: Disks and Storage”. Pristupljeno 1. 9. 2010. 
  19. ^ „Add kernel side support for BIO_DELETE/TRIM on UFS”. Pristupljeno 1. 2. 2011. 
  20. ^ „Added ZFS TRIM support which is enabled by default.”. Pristupljeno 5. 6. 2013. 
  21. ^ „FreeBSD 9.2-RELEASE Announcement”. Pristupljeno 4. 10. 2013. 
  22. ^ „Base revision 242323 – Add basic BIO_DELETE support to GEOM RAID class for all RAID levels”. Pristupljeno 30. 10. 2012. 
  23. ^ „Block device changes in Linux 2.6.28”. 
  24. ^ „Storage changes in Linux 2.6.33”. Kernel Newbies. Pristupljeno 1. 9. 2010. 
  25. ^ HOWTO: Configure Ext4 to Enable TRIM Support for SSDs on Ubuntu and Other Distributions - Forked by Nicolay
  26. ^ „Btrfs improvements in Linux 2.6.32”. 
  27. ^ „Filesystem changes in Linux 2.6.30”. Pristupljeno 28. 3. 2012. 
  28. ^ „Filesystem changes in Linux 3.0”. 
  29. ^ Freemyer, Greg. „OpenSUSE forum - SSD detection when creating first time fstab”. Arhivirano iz originala 27. 01. 2013. g. Pristupljeno 28. 11. 2013. 
  30. ^ TRIM discussion in OpenSuSE website
  31. ^ „Mac OS X 10.6.8 Brings TRIM Support for Apple SSDs, Graphics Improvements”. 24. 2. 2012. 
  32. ^ „Macbook Pros ship with active SSD TRIM support”. 4. 3. 2011. 
  33. ^ „Support and Q&A for Solid-State Drives”. MSDN. 9. 5. 2009. Pristupljeno 12. 8. 2010. 
  34. ^ „Windows 7 Enhancements for Solid-State Drives” (PDF). Microsoft downloads. Microsoft Corporation. 12. 11. 2008. Pristupljeno 8. 7. 2009. 
  35. ^ Geoff Gasior (2012) OCZ's RevoDrive 3 X2 240GB solid-state drive
  36. ^ Coles, Olin (15. 4. 2010). „SSD Benchmark Tests: SATA IDE vs AHCI Mode - AHCI vs IDE Final Thoughts”. BenchmarkReviews. Arhivirano iz originala 03. 12. 2013. g. Pristupljeno 20. 8. 2013. 
  37. ^ „SATA TRIM support in OpenSolaris”. 29. 7. 2010. Arhivirano iz originala 30. 06. 2012. g. Pristupljeno 28. 11. 2013. 
  38. ^ „Android 4.3 Update Brings TRIM to All Nexus Devices”. 29. 7. 2013. Pristupljeno 30. 7. 2013. 
  39. ^ "Android 4.3 announced, rolling out to Nexus devices today".The Verge. 24 July 2013. Retrieved 24 July 2013.
  40. ^ AnandTech | Intel Brings TRIM to RAID-0 SSD Arrays on 7-Series Motherboards, We Test It
  41. ^ TRIM Command Confirmed With RAID 0 on Intel 7 Series
  42. ^ a b „Intel SSD Optimizer White Paper” (PDF). Intel Corporation. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 06. 2012. g. Pristupljeno 23. 1. 2010. 
  43. ^ „Even Without Support for the TRIM Command, SSD Flies on Mac OS X”. hardmac.com. Arhivirano iz originala 26. 05. 2010. g. Pristupljeno 6. 11. 2010. 
  44. ^ „Possible to get SSD TRIM (discard) working on ext4 + LVM + software RAID in Linux? - Server Fault”. Pristupljeno 29. 11. 2011. 
  45. ^ „Cyberax/mdtrim - GitHub”. Pristupljeno 29. 11. 2011. 
  46. ^ „Is there TRIM support for RAID configurations?”. Intel. 26. 3. 2010. Pristupljeno 6. 11. 2010. 
  47. ^ „AnandTech - Intel to Add TRIM Support for RAID 0”. 21. 11. 2011. Pristupljeno 29. 11. 2011. 
  48. ^ „Red Hat Enterprise Linux 6 Storage Administration Guide”. 2. 12. 2011. Pristupljeno 23. 2. 2012. 
  49. ^ „Intel Confirms RAID0 TRIM Support on 7-Series Chipsets”. 19. 8. 2012. Arhivirano iz originala 22. 10. 2012. g. Pristupljeno 14. 1. 2013. 
  50. ^ „RAID0 trim and SRT seems possible on 6-series and 5-Series”. 18. 11. 2012. Arhivirano iz originala 18. 01. 2013. g. Pristupljeno 14. 1. 2013. 
  51. ^ „TRIM & RAID-0 SSD Arrays Work With Intel 6-Series Motherboards Too”. 28. 11. 2012. Pristupljeno 14. 1. 2013. 
  52. ^ „Intel Brings TRIM to RAID-0 SSD Arrays on 7-Series Motherboards, We Test It”. 16. 8. 2012. Pristupljeno 14. 1. 2013. 
  53. ^ „wiper.exe for Falcon Series”. XtremeSystems. Pristupljeno 23. 1. 2010. 
  54. ^ „hdparm-9.17 released, with experimental trim/wiper scripts for SSDs”. Pristupljeno 14. 8. 2010. 
  55. ^ „hdparm project page”. sourceforge.net. Pristupljeno 14. 8. 2010. 
  56. ^ „Data Set Management Commands Proposal for ATA8-ACS2 (revision 6)”. INCITS T13. INCITS. 12. 12. 2007. Arhivirano iz originala 13. 06. 2010. g. Pristupljeno 8. 7. 2009.  (draft specification T13/e07154r6)
  57. ^ „T13 documents referring to TRIM”. INCITS T13. INCITS. Arhivirano iz originala 26. 05. 2010. g. Pristupljeno 8. 7. 2009. 
  58. ^ „T13 ATA8 Draft Spec 1697-D” (PDF). INCITS. 23. 6. 2010. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 03. 2011. g. Pristupljeno 14. 8. 2010. 
  59. ^ „SATA 6Gb/s”. Serial ATA International Organization. Pristupljeno 26. 9. 2012. 
  60. ^ „Note for SCSI UNMAP support in FreeBSD mailing list”. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=TRIM_(рачунарство)&oldid=27517638”