Пређи на садржај

Јазово (слатинско станиште)

Координате: 45° 54′ 05″ N 20° 12′ 35″ E / 45.90139° С; 20.20972° И / 45.90139; 20.20972
С Википедије, слободне енциклопедије
Јазово — слатинско станиште
Јазово, слатинско станиште
Јазово (слатинско станиште) на карти Србије
Јазово (слатинско станиште)
Локација39 км од Кикинде
Држава Србија
Координате45° 54′ 05″ N 20° 12′ 35″ E / 45.90139° С; 20.20972° И / 45.90139; 20.20972

Слатине у околини села Јазово представљају слатинска станишта, природно богатство велике вредности. Ова станишта се налазе на Директиви о стаништима Европске уније као станишта која захтевају неодложиву и приоритетну заштиту због велике угрожености и огромних ботаничких вредности.

Слатине или слана земљишта су земљишта која се налазе под утицајем алкалних соли и у којима је натријум одлучујући фактор. Слатине су хидро-халогене творевине, и у њиховом стварању прва улога припада води и солима. Слатине су земљишта која су услед процеса засољавања и алкализације, односно расољавања и деалкализације, изменила више или мање своје првобитне особине.

Слатинска станишта се налазе у околини села Јазово. Јазово је насеље у Србији у општини Чока у Севернобанатском округу. Такође, одређена слатинска станишта спадају у заштићено природно добро Специјални резерват природе „Пашњаци велике дропље”.

Биљни свет

[уреди | уреди извор]

Од биљног света заступљене су степске и слатинске врсте биљака. Под слатинским биљкама подразумевају се халофитне врсте биљака које могу да толеришу услове високе концентрације соли. То су заштићене и строго заштићене врсте биљака, као што је Limonium gmelinii (слатински цвет), Camphorosma annua (камфорика), Arthemisia santonicum (слатински пелин), Scilla autumnalis (процепак).

Фактори угрожавања

[уреди | уреди извор]

Фактори који могу да угрозе ово станиште су фрагментација, маргинални утицаји, антропогени утицаји и деградација.

Што се тиче антропогеног утицаја, данас су на овом природном добру све разноврсније делатности које директно или индиректно угрожавају опстанак природних реткости и укупне природне вредности подручја. Добар део природних екосистема човек је до данас, поступно уништавао у циљу добијања пољопривредних површина. Предео је нарушен првенствено због претварања слатинских станишта у њиве.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Надаждин, Бојана. Фауна стеница (Heteroptera, Insecta) степских и слатинских станишта СРП „Селевењске пустаре” (мастер рад).