Натријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Натријум
Na,11.jpg
Натријум
Општа својства
Име, симбол натријум, Na
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Li

Na

K
неоннатријуммагнезијум
Атомски број (Z) 11
Група, периода група 1 (алкални метали), периода 3
Блок s-блок
Категорија   алкални метал
Рел. ат. маса (Ar) 22,98976928(2)[1]
Ел. конфигурација [Ne] 3s1
по љускама
2, 8, 1
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 370,87 K (97,72 °‍C)
Тачка кључања 1.156 K (883 °C)
Густина 968 kg/m3
Моларна запремина 23,78×10−3 m3/mol
Топлота фузије 2,598 kJ/mol
Топлота испаравања 96,96 kJ/mol
Притисак паре 1,43×10−5 Pa (1.234 K)
Сп. топл. капацитет 1230 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 1
Особине оксида јако базни
Електронегативност 0,93 (Полинг)
1,01 (Олред)
Енергије јонизације 1: 495,8 kJ/mol
2: 4.562 kJ/mol
3: 6910,3 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 180 (190) pm
Ковалентни радијус 154 pm
Валсов радијус 227 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структураунутрашњецентр. кубична (BCC)
Унутрашњецентрирана тесерална кристална структура за натријум
Брзина звука 3200 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 141 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 21×106 S/m
Мосова тврдоћа 0,5
CAS број 7440-23-5
референцеВикиподаци

Натријум (Na, лат. natrium) елемент је IA групе са атомским бројем 11. Једини стабилни изотоп му је 23Na.[2] Натријум је мекан, сребрно-бео, веома реактиван метал.

Открио га је енглески хемичар сер Хамфри Дејви (енгл. Sir Humphry Davy) 1807. електролизом масне соде (NaOH). Елементарни натријум не постоји на Земљи зато што на ваздуху лако оксидира, а и бурно реагује са водом, тако да се мора чувати у не-оксидујућим срединама(течни угљоводоници).

Јон натријума је растворљив у води, те је присутан у океанима и свим деловима стагнирајуће воде углавном у облику NaCl (кухињска со) Натријум је елемент суштинске важности за животиње, људе и неке врсте биљака, а катјони натријума спадају међу најважније унутарћелијске катјоне, и неопходни су за одржање ћелијске мембране. Катјони Na+ делује у супротности са катјонима калијума К+ да би изградили електростатички набој на ћелијским мембранама и на тај начин пренели нервне импулсе. Катјони Na+ припадају V групи катјона и боје пламен у интензивно жуту боју.

Натријум је реактивнији од литијума, али је мање реактиван од калијума. Мали комад натријума ће са водом реаговати бурно: запалиће се и брзо ће се кретати по површини воде, а велики комад ће експлодирати.

Најважнија једињења натријума су: натријум-хлорид (NaCl), натријум-нитрат (чилска шалитра), натријум-карбонат, натријум-бикарбонат, ...

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Натријум на Викимедијиној остави