Александар Васиљевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
АЛЕКСАНДАР ВАСИЉЕВИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења (1938-07-08)8. јул 1938.(80 год.)
Место рођења Витковац
 Краљевина Југославија
Професија војно лице
контраобавештајац
Учешће у ратовима Распад СФРЈ
Рат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
Рат на Косову и Метохији
Служба Југословенска народна армија
Војска Југославије
1961—1992.
1999—2001.
Чин генерал-потпуковник
Начелник Управе за безбедност ВЈ
Период 1999.
Начелник Управе за безбедност ЈНА
Период 19911992.
Одликовања
Орден рада са златним венцем
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден народне армије
Орден за војне заслуге

Александар Васиљевић (Витковац, 8. јул 1938) је српски пензионисани генерал-потпуковник и контраобавештајац. Широј јавности је познат као човек који је водио операцију „Штит“ која је довела до афере Шпегељ.

Биографија[уреди]

Рођен је у селу Витковац код Краљева 8. јула 1938, а од 1944. године његова породица живи у Крагујевцу. Матурирао је 1958. године у Првој крагујевачкој гимназији, после чега је примљен у 14. класу Војне академије Копнене војске ЈНА у Београду. Похађао је Војну академију између 1958. и 1961. године, а током своје каријере је радио у управи за безбедност од 1961. до 1964. године. 1982. године је постао начелник Управе за безбедност. Од 1986. до 1988. године је био начелник Контраобавештајне службе у оквиру Управе за безбедност ССНО, односно Савезног секретаријата за народну одбрану. Од 8. јула 1990. године је био заменик начелника Управе за безбедност и на том положају је остао до 16. јуна 1991. године када је постављен за начелника те Управе. Превремено је пензионисан 8. маја 1992. године.

Учешће у ратовима 1991/92. и 1999/01. године[уреди]

Генерал Александар Васиљевић је током ратова у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини био на положају начелника Контраобавештајне службе у оквиру Управе за безбедност ССНО, а његово најактивније ангажовање током ратова је било у бици за Вуковар. На почетку рата у Босни и Херцеговини Александар Васиљевић је превремено пензионисан, а његово учешће у овом рату је било током ослобођења Зворника. Током Нато интервенције против СРЈ 1999. године генерал Васиљевић је враћен на положај начелника Управе за безбедност, а касније је постављен на место саветника начелника Генералштаба ВЈ[1], где се задржао коначног пензионисања 2001. године.

Пензионисање[уреди]

Генерал Александар Васиљевић је првобитно пензионисан 8. маја 1992. године. По предлогу Драгољуба Ојданића 7. априла 1999. године реактивиран и поново постављен на положај заменика начелника Службе безбедности Војске Југославије и на том положају остао до марта 2000. године. Потом постављен за саветника за безбедност начелника Генералштаба војске. Пензионисан је 31. децембра 2000. године, а коначно је напустио службу 31. марта 2001. године током хапшења Слободана Милошевића.

Контроверзе[уреди]

Александар Васиљевић је према тврдњама Војислава Шешеља, један од организатора злочина на Овчари, а да су бројни ратни злочини који се њему приписују у оптужници, дела генерала Васиљевића. Хрватска је против генерала 2008. године подигла оптужницу и расписала међународну потерницу.[2] Пензионисани генерал Војске Југославије и саветник црногорског министра полиције Недељко Бошковић је изнео тешке оптужбе на рачун бившег шефа контраобавештајне службе Војске Југославије, генерала Александра Васиљевића. Бошковић у интервјуу за лист „Публика“ тврди да је Васиљевић трговао оружјем и војном опремом с бившим министром полиције Босне и Херцеговине Алијом Делимустафићем. Српски контраобавештајац и бивши члан групе Паук Југослав Петрушић је 2010. године изнео оптужбе против генерала Васиљевића као једног од најодговорнијих за Распад Југославије и за умешаност у бројне ратне злочине током ратова у Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, међу којима је и злочин у Сребреници. Он је оптужио генерала за умешаност у трговину оружјем у Руску федерацију и Земље трећег света. У интервјуу за лист „Правда“ генерал Васиљевић је одбацио оптужбе за било какву умешаност у трговину оружјем и да тадашње руководство СФРЈ није адекватно реаговало на његова упозорења о тајном наоружању Хрватских паравојних формација. О оптужбама за сарадњу са страним обавештајним службама, генерал Васиљевић је рекао да ни он ни органи безбедности ЈНА, изузев неколико појединаца, који су се тих година уплели у коло генерала Недељка Бошковића[1] који је наследио генерала Васиљевића након пензионисања. На оптужбе Југослава Петрушића, генерал Васиљевић је у интервјуу за лист „Правда“ одговорио да је група Паук у којој је учествовао и Југослав Петрушић, била оптужена за покушај атентата на бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића и да су пуштени снимци једног од оптужених како се исповеда иследнику ДБ-а, а да је један од оптужених након пребијања изнео оптужбе против генерала да је током НАТО агресије на СРЈ 1999. године, приликом посете Москви трговао оружјем. Генерал Васиљевић је учествовао у многим судским процесима пред међународним трибуналом за ратне злочине у Хагу као сведок оптужбе и суда.[3] Генерал Александар Васиљевић је аутор књиге „‘Штит’“ – акција Војне безбедности“ са поднасловом „Дневничке белешке оперативца“, али и о силним прозивкама на његов рачун, наглом пензионисању и поновном активирању за време агресије НАТО-а на СРЈ.[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Čovek koji je suviše govorio”. Архивирано из оригинала на датум 20. 06. 2012. Приступљено 7. 2. 2000.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  2. ^ „Vesti online / General Aleksandar Vasiljević”. Приступљено 13. 4. 2011. 
  3. ^ „INTERNA KOSOVSKA ISTRAGA ALEKSANDRA VASILJEVIĆA”. Приступљено 22. 1. 2007. 
  4. ^ „Štit - akcija vojne bezbednosti”. Архивирано из оригинала на датум 14. 07. 2014. 

Спољашње везе[уреди]