Аул Теренције Варон Мурена

С Википедије, слободне енциклопедије

Аул Теренције Варон Мурена (умро 22. п. н. е.) био је римски политичар и војсковођа.

Биографија[уреди | уреди извор]

Део историчара верује да је Теренције био син некадашњег републиканског конзула Луција Лицинија Мурене. Његова сестра Теренција се удала за Гаја Мецену, покровитеља уметности и Августовог блиског пријатеља, те се верује да је тако стекао цареву наклоност.

Године 25. п. н. е. Мурена је послат против Саласа, племена у северозападним Алпама које је држало стратешки важан превој Велики Свети Бернард. Мурена је покорио Саласе и, према Страбону, све њих, 44.000, продао у ропство. Касије Дион, пак, тврди да су заробљени само војно способни мушкарци и то на рок од 20 година. Мурена је године 24. п. н. е. у земљи Саласа основао колонију Augusta Pretorium Salassorum са 3000 римских колониста; од тог насеља је настао савремени град Аоста.

Због свог подухвата, Мурена је изабран за конзула за 23. годину п. н. е. Мандат, који је служио заједно са Августом, није завршио, јер је пао у цареву немилост. Смењен је, а као суфект конзул је именован Гнеј Калпурније Пизон. Исте године је Мурена био бранитељ на суђењу Марку Приму, гувернеру Македоније оптуженом да је без разлога напао Одриско краљевство, римске савезнике. На суђењу, у коме је сам цар учествовао као сведок, Мурена се наводно према њему неуљудно понашао. Убрзо након тога, сам Мурена је оптужен да је учествовао у завери Фанија Цепиона против цара, те је ухапшен и погубљен без суђења.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Касије Дион; Римска историја
  • Страбон: Geographica
  • Ando, Clifford, Imperial ideology and provincial loyalty in the Roman Empire, University of California Press, 2000
  • Davies, Mark; Swain, Hilary; Davies, Mark Everson, Aspects of Roman history, 82 BC-AD 14: a source-based approach, Taylor & Francis e-Library, 2010
  • Raaflaub, Kurt A.; Toher, Mark, Between republic and empire: interpretations of Augustus and his principate, University of California Press, 1993
  • Smith's Dictionary of Roman Biography and Mythology (1873)
  • Swan, Michael, The Consular Fasti of 23 B.C. and the Conspiracy of Varro Murena, Harvard Studies in Classical Philology, Volume 71. pp. 235 – 247, Harvard University Press, 1967
  • Syme, Ronald, The Roman Revolution, Clarendon Press, Oxford, 1939
  • Wells, Colin Michael, The Roman Empire, Harvard University Press, 2004