Битка код Инкермана
| Битка код Инкермана | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део Кримског рата | |||||||
 Битка код Инкермана | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Руска Империја |
Британска империја  Друго француско царство | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Александар Сергејевич Меншиков |
Фицрој Сомерсет Реглан Франсоа Карноберт | ||||||
| Јачина | |||||||
| 47.000 људи | 15.700 људи | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| 10.216 | 4.676 | ||||||
Битка код Инкермана вођена је 5. новембра 1854. године између руске војске под Меншиковом са једне и британско-француске војске са друге стране. Део је Кримског рата, а завршена је савезничком победом.
Увод[уреди | уреди извор]
Удружене армије Британије, Француске и Турске искрцале су се на територију Крима 14. септембра 1854. године с намером освоји руску поморску базу, Севастопољ[1]. Након пораза код Аљме, руске снаге принуђене су на повлачење ка реци Каћа[2]. Потом су се савезници упутили ка југу Кримског полуострва како би успоставили редовно снабдевање преко Балаклаве[3]. За то време је командант руске војске на Криму, Александар Сергејевич Меншиков, евакуисао Севастопољ од главног дела своје војске и остави само гарнизон да брани град[4]. Октобра 1854. године Руси нападају Балаклаву, али су морали одустати од напада. И поред пораза, битком код Балаклаве Руси су открили савезничке слабе тачке. Опсадна линија била је танка јер савезници нису имали довољно људи за већу опсаду[5].
Битка[уреди | уреди извор]
Александар Сергејевич Меншиков је решио да са пристиглим појачањима изврши нов покушај деблокаде нападом на десно крило. У напад је упутио две колоне. Десну је предводио генерал Фјодор Сојмонов из Севастопоља на Сапун-гору, а леву генерал Прокофиј Павлов с истока преко инкерманског моста ка југу. Корпус генерала Петра Горчакова из Чоргуна требало је да нападне из позадине савезничке снаге. Колона Сојмонова изненадила је 5. новембра око 6 часова британске предстраже. Колона Павлова је око 7 часова прешла мост након чега се прикључила нападу десне колоне. Руси су у почетку имали успеха, али су Британци на послетку зауставили напад и нанели Русима знатне губитке у артиљеријском двобоју. Павлова колона није успела да своје тешке топове избаци на висораван. Борба на Сапун-гори решена је у корист савезника. Сојмонов је погинуо у боју.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Figes 2010, стр. 203.
- ^ Figes 2010, стр. 215–216.
- ^ Figes 2010, стр. 225.
- ^ Figes 2010, стр. 241.
- ^ Figes 2010, стр. 258.
Литература[уреди | уреди извор]
- Figes, Orlando (2010). The Crimean War: A History. New York: Picador Publishing. стр. 203.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
