Битка код Инкермана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Инкермана
Део Кримског рата
Inkermann.jpg
Битка код Инкермана
Време: 5. новембар 1854. године
Место: Инкерман
Резултат: победа савезника
Сукобљене стране
Русија Руска Империја Британска империја
Француска Друго француско царство
Команданти и вође
Александар Сергејевич Меншиков Фицрој Сомерсет Реглан
Франсоа Карноберт
Јачина
47.000 људи 15.700 људи
Жртве и губици
10.216 4.676

Битка код Инкермана вођена је 5. новембра 1854. године између руске војске под Меншиковом са једне и британско-француске војске са друге стране. Део је Кримског рата, а завршена је савезничком победом.

Увод[уреди]

Удружене армије Британије, Француске и Турске искрцале су се на територију Крима 14. септембра 1854. године с намером освоји руску поморску базу, Севастопољ[1]. Након пораза код Аљме, руске снаге принуђене су на повлачење ка реци Каћа[2]. Потом су се савезници упутили ка југу Кримског полуострва како би успоставили редовно снабдевање преко Балаклаве[3]. За то време је командант руске војске на Криму, Александар Сергејевич Меншиков, евакуисао Севастопољ од главног дела своје војске и остави само гарнизон да брани град[4]. Октобра 1854. године Руси нападају Балаклаву, али су морали одустати од напада. И поред пораза, битком код Балаклаве Руси су открили савезничке слабе тачке. Опсадна линија била је танка јер савезници нису имали довољно људи за већу опсаду[5].

Битка[уреди]

Александар Сергејевич Меншиков је решио да са пристиглим појачањима изврши нов покушај деблокаде нападом на десно крило. У напад је упутио две колоне. Десну је предводио генерал Фјодор Сојмонов из Севастопоља на Сапун-гору, а леву генерал Прокофиј Павлов с истока преко инкерманског моста ка југу. Корпус генерала Петра Горчакова из Чоргуна требало је да нападне из позадине савезничке снаге. Колона Сојмонова изненадила је 5. новембра око 6 часова британске предстраже. Колона Павлова је око 7 часова прешла мост након чега се прикључила нападу десне колоне. Руси су у почетку имали успеха, али су Британци на послетку зауставили напад и нанели Русима знатне губитке у артиљеријском двобоју. Павлова колона није успела да своје тешке топове избаци на висораван. Борба на Сапун-гори решена је у корист савезника. Сојмонов је погинуо у боју.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Orlando Figes (2010). The Crimean War: A History. New York: Picador Publishing. стр. 203. 
  2. Orlando Figes, The Crimean War: A History, pp. 215–216.
  3. Orlando, The Crimean War: A History, pp. 225.
  4. Orlando Figes, The Crimean War: A History, pp. 241.
  5. Figes (2010). стр. 258.

Литература[уреди]

Извори[уреди]