Битка код Месане

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка код Месане
Део Првог пунског рата

Поход Римљана након победе код Месане
Време265/264. п. н. е.
Место
Месана (данашња Месина)
Исход Победа Рима
Сукобљене стране
Римска република Картагина
Сиракуза
Команданти и вође
Апије Клаудије Каудекс
Маније Валерије Масала
Маније Отацилије Крас
Ханон (командант Месане)
Хијерон II
Јачина
9000 12.000
Жртве и губици
1340 6000

Битка код Месане вођена је 265-264. године п. н. е. Представља први окршај римске и картагинске војске у Првом пунском рату. Завршена је победом Рима.

Битка[уреди | уреди извор]

Мамертинци 288. године п. н. е. прелазе Месински мореуз и освајају град Месану (данашња Месина) пљачкајући и палећи околна села. Сиракушки тиранин Хијерон II им полази у сусрет и опседа их у граду. Мамертинци шаљу позиве у помоћ и Картагини и Риму. Картагина је без премишљања прихватила позив у помоћ. Римљани су се колебали јер су имали склопљен споразум са Хијероном, али нису смели дозволити да Картагињани освоје Месану јер би потом лако овладали читавим острвом, након чега би две државе делио само узак мореуз. Због тога је одлучено да се на Сицилију пошаље једна легија. Предводио ју је Апије Клаудије Каудекс и двојица конзула - Маније Валерије Масала и Маније Отацилије Крас.

Римске трупе разбиле су удружену сиракушко-картагинску војску. Ова битка представља почетак Пунских ратова. Римљани су освојили Месану и наставили са походом ка југу. Три године касније пао је и центар картагинске моћи на острву - град Агригент.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Историја старог Рима - Н. А. Машкин, Научна књига, 2002. година